dijetaizdravlje_hipertonus kod beba

Hipertonus kod beba (hipertonija) prepoznaje se kao stegnutost mišića prilikom kretanja ali i mirovanja. Ukoliko su bebini mišići napetiji prilikom kretanja (nasumučni spazam mišića) u pitanju je oblik hipertonusa koji se naziva spastična hipertonija. Ukoliko su bebini mišići stegnuti i kada se kreće i miruje u pitanju je distonična hipertonija.

Hipertonus kod beba može biti posledica povreda mozga ili glave prilikom porođaja, infekcija, nedostatka kiseonika, drugih porođajnih trauma i poremećaja u fetalnom razvoju, uključujući i prevremen porođaj. Suprotno stanje od hipertonije je hipotonija koja predstavlja nizak mišićni tonus usled čega dete izgleda “mlitavo”.

Hipertonus može biti parcijalan tako da pogađa samo jedan deo tela (ruke, noge) ili sve delove tela. Kod beba se primećuje zaostatak u motoričkom razvoju i često drže pesnice čvrsto stisnute čak i do 6 meseci, umesto da ih otvaraju već od 3. meseca života. Usled stezanja pesnica, bebe ne razvijaju sposobnost da hvataju predmete.

Za hipertonus kod beba karakteristično je da su stegnute i kada spavaju, a nakon buđenja se ne protežu. Primećuju se i poremećaji spavanja jer usled ukočenosti udova, bebe ne mogu potpuno da se opuste i odmore, zbog čega se kao posledica javlja i razdražljivost. Bebe sa hipertonusom mogu imati i probleme sa hranjenjem, odnosno gutanjem.

Kod nekih beba sa hipertonusom karakteristični su pojačani refleksi na rukama i nogama, a neke jedva pomeraju udove i vrat. Nažalost nekad može doći i do potpune disfunkcije gornjih i donjih ekstremiteta.

Hipertonus kod beba može se prepoznati i po karakterističnom izvijanju bebe u luk (most) dok leži na leđima, zabacivanjem glave unazad prilikom ležanja na bok, kao i preuranjenom sposobnošću da se okreću sa stomaka na leđa. Ovu veštinu bebe savladaju tek sa 8 meseci, pa sve pre tog perioda može biti simptom hipertonusa.

Vežbanjem do normalizacije mišićnog tonusa

Hipertonus kod beba dijagnostikuje se fizikalnim pregledom i testiranjem. Na pregledu, pedijatar proverava motoričke sposobnosti deteta, balans, koordinaciju pokreta, refleksnu funkciju. Testovi uključuju skeniranje mozga i kičmene moždine, kao i elektromiografiju koja podrazumeva merenje funkcije mišića i nerava.

Ukoliko je blagog oblika, hipertonija kod beba može se uspešno tretirati fizikalnim vežbama, tako da dete kasnije nema nikakvih zaostataka u razvoju u odnosu na svoje vršnjake. Važno je da se redovno vežba sa detetom ne samo u ustanovi za fizikalnu terapiju, već i kod kuće.

Neke od uobičajenih vežbi su vežbe za otvaranje šake, vežbe za širenje i spajanje ruku, podizanje ruku iznad glave, savijanje nogu u kuku i kolenu, savijanje nogu u krug za vežbanje kukova i drugo.

Vrstu vežbi preporučiće pedijatar, a takođe treba ispoštovati sve preporuke koje se tiču kupanja, presvlačenja, podizanja i nošenja deteta. Neke vežbe mogu se izvoditi kroz igru, što je savršena kombinacija za normalizaciju mišićnog tonusa i zbližavanje sa detetom.

Bebama da se opuste može pomoći i masaža i topla kupka što je naročito korisno pred spavanje jer bebe sa hipertonusom mišića loše spavaju usled nemogućnosti da se opuste. Posledica toga može biti učestao noćni plač i uznemirenost. Za bebe sa hipertonusom mišića uobičajeno je da su nemirne.

Ukoliko nakon rođenja primetite da je vaša beba stegnuta prilikom presvlačenja to nije automatski znak da je kod nje prisutna hipertonija mišića. Nije retkost da bebe nakon rođenja budu stegnute i napete zbog položaja u materici i nedostatka prostora što može biti slučaj kod blizanačkih trudnoća.

Hipertonus kod beba definitivno se potvrđuje lekarskim pregledom i testiranjem, a treba imati u vidu da se visok mišićni tonus ređe javlja u odnosu na suprotni poremećaj odnosno hipotoniju.