Hipertenzija i srčane bolesti

Hipertenzija je prvi i najvažniji faktor rizika za srčane bolesti. Smatra se da 25—35% odraslih ljudi u civilizovanim zemljama boluje od ove bolesti.

Opasnost ne leži samo u većim vrednostima krvnog pritiska već u komplikacijama koje prate ovu bolest. Srčane komplikacije pojavljuju se u 70% svih hipertoničara, a 43—58% umire od direktnih posledica na srcu. Do ovih komplikacija može dovesti svaki oblik hipertenzije (esencijalna, renalna — bubrežna, bubrežnih krvnih sudova — arterija, ili oblik izazvan medikamentima). Ta se borba, međutim, sukobljava s mnogim poteškoćama. Prvo, što mnogi ljudi ne znaju da boluju od hipertenzije (oko polovine svih obolelih). Drugo, polovina poznatih hipertoničara ne sprovodi lečenje, a treće, mnogi bolesnici koji se leče ne sprovode ovo lečenje kako treba, uporno i stalno, odgovarajućim lekovima i dovoljnim količinama. Razumljivo je da se opasnosti povećavaju ako bolesnik ne zna da boluje od hipertenzije.

Pored iznenadnog infarkta, takvom bolesniku preti opasnost od iznenadne smrti, angine pektoris, popuštanja srca i, ne na poslednjem mestu, moždane kapi, kao i uzetosti sa svim njenim posledicama. Hipertoničari su obično ljudi dinamični, aktivni i druželjubivi. Kada saznaju da su bolesni, tada, često, ili zanemaruju lečenje, jer ne smatraju da su ugroženi, ili, naprotiv, postaju preplašeni, zabrinuti, štaviše i hipohondrični.