Hiperlipidemija

Hiperlipidemija (hiperlipoproteinemija) je medicinski naziv za stanje pri kome u krvi ima previše masti, pre svega holesterola i triglicerida. Postojanje hiperlipidemije pokazuje da su zidovi krvnih sudova stalno u dodiru sa krvi bogatom u holesterolu…

Ovo pospešuje promene u krvnom zidu koronarnih arterija. Stoga se hiperlipidemija ubraja u faktore rizika koji utiču na razvijanje ateroskleroze i koronarne bolesti. U pitanju su poremećaji u izmeni materija, koji se javljaju u nekoliko vidova. Naučnik Fredrickson podelio je hiperlipidemije u pet grupa. Razlika između pojedinih grupa zasnovana je uglavnom na različitim oblicima povećanja holesterola i triglicerida.
Tipizacija se vrši tzv. elektroforezom na papiru. Iako svi oblici hiperlipidemija mogu nastati zbog genetskih defekata u metabolizmu lipoproteina, te su, prema tome, nasledeni poremećaji u metabolizmu masti, dotle se neki oblici javljaju sekundarno, u toku drugih bolesti ili stanja.

Na povećanje masti u krvi ima uticaja ishrana bogata mastima, kao što smo već rekli, tzv. saturiranim mastima, zatim ishrana bogata ugljenim hidratima — šećerima, i uživanje alkohola. Pored ovih uzroka izazvanih ishranom imaju ulogu i povremene infekcije, psihički i fizički stresovi za vreme kojih se povećavaju masti u krvi. Od bolesti koje utiču na pojavu hiperlipidemije treba spomenuti šećernu bolest, bolesti jetre, pankreasa (gušterače), bubrežne bolesti, a katkada i uzimanje kontraceptivnih sredstava.

Hiperlipidemije su stanja koja prete pojavom ateroskleroze i njenih komplikacija na srcu te zahtevaju dugotrajno lečenje, prvenstveno odgovarajućom dijetom. Potrebno je naročito naglasiti da je povećanje masti u krvi uveliko potpomognuto unošenjem većih količina ugljenih hidrata, naročito kada su u pitanju tipovi II i IV. Učestalost pojedinih tipova je različita.
Tip I je vrlo redak, tip II čini oko 30%, tip III oko 5%, tip IV oko 70% i tip V oko 5%. Za nas je veoma važan tip IV jer je, s obzirom na učestalost, najznačajniji za razvijanje ateroskleroze (pored tipova II i III, koji su mnogo ređi oblici).

Na nivo holesterola, trigliceriđa i drugih masnih supstancija u krvi utiče hrana uzeta pre uzimanja krvnih proba. Stoga je neophodno da se pre uzimanja krvi ne jede ništa najmanje 12, a bolje je i 15 časova. Poslednji obrok neka ne sadrži nikakve masti, a alkohol treba potpuno izbegavati.

Utvrđeno je mnogobrojnim ispitivanjima u raznim delovima sveta, pa i u našoj zemlji, da postoji odnos između masti u hrani i smrtnosti od oboljenja srca: kod stanovništva u čijoj ishrani mast zauzima blizu 40% od ukupnih kalorija smrtnost je velika. Kod stanovništva u čijoj ishrani mast zauzima ispod 20% od ukupnih kalorija smrtnost je niska, a kod stanovništva s osrednjim utroškom masti smrtnost je sređnja. Na žalost, nije rešeno pitanje na koji način i kojim svojim činiocem obilna ishrana deluje na postanak ateroskleroze i koronarnih oboljenja.

Utvrđeno je, međutim, da je naročito ugrožavajuća ishrana životinjskim mastima. To ne treba shvatiti kao da je potrebno potpuno iz ishrane iskljitčili sve masnoće. Za pravilno funkcionisanje organizma neophodno je da u ishrani bude i masnoća, ali određenog sastava i u određenim količinama. Težište se danas polaže na to da u ishrani budu masnoće zastupljene u obliku biljnih ulja upotrebljenih u sirovom stanju. Biljna ulja sadrže nezasićene masne kiseline, koje su organizmu potrebne (kao što su maslinovo ulje, ulje žitarica — kukuruzno, te biljni margarin). Utvrđeno je da se kvalitet ulja menja pri kuvanju ili prženju i da se nezasićene masne kiseline pri kuvanju ili prženju pretvaraju u zasićene. Može se kazati da se danas smatra da je u pogledu ishrane u cilju prevencije hiperlipidemija i aterosklerotičkih oboljenja od najveće važnosti održavanje normalne težine tela i izbegavanje gojaznosti. To znači da ishrana mora imati manje kalorija, a masti da budu zastupljene u obliku biljnih ulja.

Mnoge osobe dobijaju napad u noći posle velikih i teških večera. Više štete se počini gozbama, masnim jelima s buterom, majonezom i drugim »finim« jelima nego čitavim nizom drugih pomenutih činilaca. Pretovarivanje želuca je najveće opterećenje za srce i krvotok. Ne vredi dugotrajno izdržavanje dijete ako jednom, »sasvim izuzetno«, kako kažu mnogi pacijenti, dođe do velikog opterećenja.

Loading...
loading...
----