Naizgled bezazlene, virusne infekcije izazvane herpes virusima ponekad mogu da budu veoma opasne. Kada jednom dospe u organizam, virus herpesa tu i ostaje do kraja života. Procenjuje se da su milioni ljudi širom sveta zaraženi virusom herpesa.
Herpes simpleks je česta infektivna dermatoza koja se manifestuje promenama na koži i sluzokoži i protiče kroz tri faze: infekcije, mirovanja i pojave recidiva. Učestalost herpes simpleks (HS) infekcije ja visoka.
Prenosi se direktnim kontaktom sa promena na koži i sluzokoži, kao i sekretom, oralnim, oralno seksualnim i seksualnim kontaktom. Moguče je i asimptomatsko prenošenje virusa (od onih koji nemaju vidljive znake infekcije u tom momentu).
Herpes simpleks tipa 1, najčešće uzrokuje promene u predelu “iznad struka” (najčešće na licu i u usnoj duplji), dok je herpes simpleks tipa 2 najčešće izaziva infekciju u predelu genitalija, tj. „ispod struka”.
Po smirenju znakova prve infekcije, koja može da se desi još u najranijem detinjstvu, virus se „smešta” u senzitivne ganglione i u njima trajno ostaje. Kod izvesnog broja ljudi čestice virusa preko nerava ponovo mogu doći do ćelija kože i sluzokože, gde se umnožavaju i izazivaju povratak infekcije.
Kako se leči herpes simpleks
Lečenje se sprovodi antivirusnim lekovima u odgovarajućoj dozi, uglavnom tokom 5 do 10 dana, a terapiju određuje lekar. U težim slučajevima preporučuje se bolničko lečenje i intravenska primena lekova. Protiv svraba se mogu primeniti antihistaminici, a protiv bolova analgetici. U slučaju bakterijske superinfekcije daje se i antibiotska terapija. Lokalno, potrebno je svakodnevno čišćenje promena kako bi se smanjila mogućnost bakterijske supenfekcije.
Izbegavanje kontakta sa obolelim tokom perioda infektivnosti u slučaju da u organizmu već ne postoji virus, najbolja je preventiva. U prevenciji recidiva najznačajnija je zdrava i ujednačena ishrana, adekvatna fizička aktivnost, izbegavanje fizičkih i psihičkih stresova.
Klinička slika
HERPES SIMPLEKS TIPA 1 – posle upozoravajućeg peckanja i crvenila pojavljuju se sitni plikovi, koji ubrzo prskaju i pretvaraju se u bolne ranice. Limfne žlezde u okolini mogu da budu uvećane, temperatura povišena, a mogu da se jave i bolovi u mišićima. U toku povratne infekcije obično nema ovih simptoma. Povratku infekcije mogu da doprinesu emotivni i fizički stres, zamor, predmenstrualni period, sunčanje, infekcije (najčešće gornjih respiratornih puteva). U tom slučaju, na promenama izazvanim herpesom se, kao dodatna komplikacija može javiti bakterijska superinfekcija.
HERPES SIMPLEKS TIPA 2 ima inkubacioni period od 2 do 21 dan. Prva infekcija se javlja kod odraslih bez simptoma ili u vidu upale sluzože penisa, vagine, grlića materice, mokraćnog kanala ili anusa. Promene su takođe u vidu sitnih plikova koji se ubrzo pretvaraju u bolne plitke ranice. Ponovne infekcije su česte i može da im prethodi bol koji se širi duž noge imitirajući išijalgiju.
Lečenje
Lečenje herpesne infekcije kod pacijenata sa dobrim imunitetom sprovodi se primenom antivirusnih lekova, od kojih se najčešće upotrebljava aciklovir. Takozvano profilaktičko ili preventivno lečenje, koje ima za cilj da smanji broj i težinu recidiva primenjuje se u slučaju učestalih ponavljanja (više od 6 puta godišnje), teških i recidiva koji dugo traju, kao i kod pacijenata sa smanjenim imunološkim odgovorom. U tu svrhu koriste se isti lekovi ali u dužem vremenskom periodu, objašnjava naša sagovornica.
U lokalnoj terapiji mogu se koristiti antivirusni lekovi u obliku krema, antiseptici, sredstva za smirivanje bolova, a u slučaju bakterijske superinfekcije i antibiotske masti ili kreme.
