Hepatitis je zapaljenje jetre. Izazivaju ga brojni faktori, ali najčešće virusi .Virusi hepatitisa, koji isključivo napadaju jetru razvrstani su na tipove – i A,B,C,D,E,F i G, od kojih su najopasniji B,C i D jer vremenom oštećuju jetru. Od imuniteta, odnosno otpornosti organizma zavisi da li će telo uspeti da se izbori sa virusnom infekcijom ili će ona postati dugotrajna. S tim u vezi razlikujemo akutni virusni hepatitis (kratkotrajni) ili hronični (dugotrajni), kada zapaljenje traje duže od šest meseci.
Zarazna žutica ili hepatitis A
Svrstava se u grupu crevnih zaraznih bolesti i javlja se sporadično ili epidemijski.
Virus zarazne žutice se iz organizma izlučuje stolicom i naziva se još i bolest „prljavih ruku”. Prenosi se kontaktom, kao i vodom i hranom, a najvažnija mera zaštite su odgovarajući higijenski i sanitarni uslovi, pravilno odlaganje otpada i zdravstveno ispravna hrana i voda.
Hepatitis B
Hepatitis B je zahvatio dve milijarde ljudi na planeti i zato se smatra globalnom bolešću. Bez obzira na to što su mnoge zemlje uvele vakcinu, procenjuje se da od dve ilijarde ljudi, pet odsto ima hroničnu infekciju. Svake godine registruje se 10 do 30 miliona novoinficiranih, dok od posledica infekcije i oboljenja umre milion ljudi.
Virus ovog tipa nalazi se u svim telesnim tečnostima inficiranih, ali se najveća količina nalazi u krvi, a da bi se zaraza prenela, dovoljna je najmanja kap. Hepatitis B se najčešće prenosi krvlju, ali i seksualnim putem ili s majke na novorođenče. Do infekcije dolazi i ako se koriste kontaminirane igle i špricevi u zdravstvenim intervencijama. Veliki rizik za prenos hepatitisa B su i akupunktura, tetoviranje, pirsing, upotreba opojnih droga… Virus na sobnoj temperaturi može da opstane i do mesec dana, pa do prenosa može da dode upotrebom zajed-ničkih predmeta (četkica za zube, brijač, makazice ili bilo šta drugo što bi moglo da sadrži krv inficira) …
Većina inficiranih hepatitisom B
Ima blage i nespecifične simptome. Uglavnom se javlja umor, malaksalost i gubitak apatita. Ipak, većina nakon infekcije uspe da razvije imuni odgovor na ovaj virus i da ga preboli, dok samo deset odsto zaraženih oboli hronično i oni postaju nosioci virusa. Ovim pacijentima moguće su dalje komplikacije, kao što su ciroza ih karcinom jetre.
Onima koji zbog profesije imaju veći rizik od infekcije savetuje se vakcinacija protiv hepatitisa B, a 2006. godine uvedena je obavezna vakcinacija novorođenčadi, kao i dece u 12. godini ako nisu prethodno vakcinisana.
Hepatitis C
Hepatitis C je karakteristična infekcija intravenskih narkomana, ali i pacijenata na hemodijalizi. Uglavnom se otkriva slučajno iz uzorka krvi, jer se simptomi većini
inficiranih ne javljuju. Virus se nalazi u svim telesnim tečnostima zaraženog, pa se prenosi kao i hepatitis B – preko krvi, seksualnog kontakta, s majke na dete, mada retko. Nažalost, kako ovaj tip virusa ima sposobnost mutacije ne može da se napravi efikasna vakcina, a na sobnoj temperaturi može da opstane od 16 sati do četiri dana. Za razliku od drugih tipova virusa jetre hepatitis C najčešće prelazi u hronično oboljenje, a znatnom broju razvija se ciroza i karcinom. Osnovna mera zaštite je testiranje krvi svakog davaoca da bi se sprečila distribucija inficirane krvi ili organa.
Hepatitis D
Hepatitis D virus je nekompletan i može da izazove bolest samo u prisustvu virusa hepatitisa B.
Ostali virusi koji napadaju zdravlje jetre – E, F i G prenose se slično i stvaraju nevolje kao pomenuti A, B i C ali ih je virusologija prepoznala kao drugačije tipove.
JETRA CENTRALNA LABORATORIJA
Jetra je najveća žlezda u ljudskom organizmu, a ujedno i jedini organ koji može da se regeneriše. Ima brojne funkcije od kojih je najvažnija da neutrališe, odnosno čisti štetne materije iz hrane koju čovekjede. Zato je s pravom nazivaju „centralnom laboratorijom” organizma. Osim toga ima značajnu ulogu u nizu metaboličkih procesa kao što su – sekrecija žuči (telesne tečnosti) koja je neophodna za razgradnju masti i regulacija visine šećera u krvi. Da bi sačuvali zdravlje jetre važno je da se ne opterećuje toksinima od kojih su najučestaliji oni iz veće količine kafe, alkohola, cigareta, pesticida iz hrane (koliko je moguće). Jetru treba poštedeti i bespotrebnih lekova.
