Hemoterapija neželjeni efekti

Dok traje hemoterapija citostatici slabe imunitet, usled čega se povećava rizik od infekcija, a javljaju se i umor, mučnina, povračanje, opadanje kose… Preventivne mere mogu pomoći da se ove nuspojave ublaže.

Zahvaljujući sposobnosti citostatika da dopru do najudaljenijih metastaza, koje ponekad ostaju neprimećene, hemoterapija je od ključnog značaja u lečenju karcinoma. Nažalost, ovi lekovi ne uništavaju samo maligno tkivo već i zdrave ćelije, što za posledicu ima neželjene efekte – pad imuniteta, opadanje kose, mučninu, umor, malaksalost, poremećaj sna, gubitak apetita… Na sreću, sve više lekova pomaže u ublažavanju nuspojava hemoterapije, a postoji i niz preventivnih mera kako bi pacijenti u kućnim uslovima ublažili tegobe i poboljšali kvalitet života za vreme hemoterapije.

Mučnina i povraćanje
Ove tegobe najčešća su posledica hemoterapije, ali je njihov intenzitet u poslednjih nekoliko godina mnogo blaži, zahvaljujući savremenim lekovima -antiemeticima. Pacijentima se savetuje da ne jedu nekoliko sati pre tretmana, a ako to baš moraju, treba da biraju lakšu hranu. Preporučuje im se da izbegavaju slatke, pržene i masne namirnice, ali i kafu – zbog visokog procenta kofeina, koji može izazvati muku i gađenje. Hrana i piće moraju se u urganizam unositi polako, u manjim količinama i češće. Mučninu će najbolje ublažiti đumbir, svež ili osušen, u obliku čaja, tableta ili kapsula. Da bi se ublažila jutarnja mučnina, uzima se 250 mg đumbira četiri puta dnevno, ili 500 mg dvaput na dan. Sveža biljka konzumira se pre jela, i to jedan gram (maksimalna dnevna doza jeste tri-četiri grama), a čaj ili kapsule prema uputstvu proizvođača.
Ukoliko mučnina i povraćanje traju duže od 24 sata, pacijent treba da po-traži medicinsku pomoć.

Sklonost infekcijama
Pošto većina citostatika izaziva slabljenje imuniteta, pacijenti postaju podložni infekcijama. Zato je veoma važno da se konzumiraju namirnice ili preparati koji jačaju odbrambeni sistem organizma, te da se izbegava kontakt s osobama obolelim od zaraznih bolesti. Najbolje je da oko 80 odsto dnevnog kalorijskog unosa čine sveže povrće, voće i sokovi, žitarice, klice, mahunarke i malo niskomasnih mlečnih proizvoda. Da bi se pojačala odbrambena moć organizma, treba uzimati vitaminske napitke. Na primer, izrenda se ili samelje u blenderu 200 g šargarepe pa se to pomeša sa svežom cveklom i dve jabuke. Svakodnevno se pije najmanje po dva decilitra ovog napitka.
Čim se pojave prvi znaci infekcije, neophodno je obratiti se lekaru, makar to bilo i usred noći.

Ranice u ustima
Neki citostatici mogu izazvati krvarenje oralne sluzokože i pojavu ranica u ustima i grlu. Osobama s ovim problemom savetuje se da ne konzumiraju pretoplu ili rashlađenu hranu, da jedu što mekše namirince, koje se ne moraju dugo žvakati, te da izbegavaju kiselo voće i povrće i prezačinjena jela. Usta se triput dnevno ispiraju čajem od žalfije: kafena kašika ove biljke prelije se s dva decilitra ključale vode pa se to poklopi i ostavi da odstoji pola sata.
Ukoliko su u mogućnosti, pacijenti pre početka terapije treba da izleče sva oboljenja usne duplje, da poprave zube i skinu kamenac.

Zatvor i dijareja
Česte komplikacija delovanja citostatika jesu zatvor i dijareja.
U slučaju proliva, dobro je jesti hranu bogatu kalijumom, poput banana, krompira, bresaka i kajsija, uzimati namirnice s niskim nivoom vlakana, poput belog hleba, belog pirinča, konzerviranog ili kuvanog voća bez kore, jaja, piletine, ćuretine i ribe. Da organizam ne bi dehidrirao, neophodno je piti dovoljno tečnosti.
U lečenju opstipacije jedu se namirnice bogate vlaknima, ali se to u slučaju nekih tumora ne preporučuje, pa je veoma važno da se, pre nego što se pređe na ovakav režim ishrane, pacijent konsultuje s lekarom.