Gušterača pankreas

Žlezda gušterača-pankreas je poprečno položena, duga 12 do 15 cm i teži 60-100 g. U anatomskom pogledu razlikujemo glavu, telo i rep…
pankreas gusteraca
Glavu obuhvata dvanaestopalačno crevo. Prednja površina dodiruje početni deo poprečnog dela debelog creva, jetru i tanko crevo, dok je zadnja površina naslonjena na velike krvne sudove i glavni žučni kanal. Telo gušterače je iza želuca, a rep dodiruje unutrašnju površinu slezine. Kroz sredinu žlezde prolazi celom njenom dužinom glavni izvodni kanal, koji se uliva u dvanaestopalačno crevo kroz Faterovu ampulu ili blizu nje. Po svojoj gradi gušterača podseća na pljuvačne žlezde. Zbog intimnog kontakta s okolnim organima mnoga oboljenja pankreasa mogu da izazovu promene na njima i obratno — oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva, kao npr. čirevi, dovedu do srašćenja sa gušteračom ili čak i do provaljivanja u tkivo gušterače.
Tumori gušterače neretko urastu u želudačni zid. Zbog zajedničkog otvora u dvanaestopalačno crevo i blizine glavnog žučnog kanala i izvodnog kanala gušterače (Wirsungov kanal), oboljenja glave gušterače mogu prouzrokovati smetnje za oticanje žuči, pa i potpun prekid. Zbog blizine (a često imaju zajednički kanal kojim se ulivaju) moguće je da žuč pređe u Wirsungov kanal i tamo aktiviše gušteračine fermente varenja, što prouzrokuje akutno zapalienje gušterače.

Funkcija gušterače
Žlezda ima dve glavne funkcije.Jedna je lučenje hormona insulina, koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata. Druga je lučenje fermenata za varenje sadržanih u soku koji se putem Wirsungovog kanala sliva u dvanaestopalačno crevo. Kad želudačni sok dodje u dodir sa sluzokožom dvanaestopalačnog creva, onda se pod dejstvom sone kiseline iz želudačnog soka oslobađa u zidu creva jedna supstancija, zvana sekretin, koja ,se krvnim putem prenosi od pankreasa i vrši jak nadražaj na njeno lučenje.Prema ispitivanjima slavnog ruskog fiziologa Pavlova, postoje i drugi nadražaji za gušteračino lučenje. Izgleda da različite vrste hrane vrše nadražaj tako da se izlučuju baš oni fermenti koji su potrebni za varenje dotične hrane. Ipak, masna hrana vrši najjači nadražaj, a ugljeni hidrati najmanji. Količina fermenata izlučenih u jedinici vremena najveća je posle masnog obeda, dok belančevine i ugljeni hidrati nemaju takav efekat.

Dejstvo soka gušterače
Sok gušterače ima alkalnu reakciju, jer sadrži dosta bikarbonat-jona. Kiseo želudačni sok biva u dvanaestopalačnom crevu neutralisan, što je od ogromnog značaja, jer time sluzokoža biva zaštićena od korozivnog dejstva želudačnog kiselog soka.

Fermenti gušterače
Gušterača luči fermente koji mogu da vare sve vrste hranljivih sastojaka. Oni se dopunjuju sa fermentima u crevnom soku. Glavni fermenti su amilaza, lipaza i tripsin.

Amilaza. — Može da vari ne samo skuvan već i sirov skrob. Produkti ovog varenja su dekstrini i šećer, obično maltoza, koju potom ferment maltaza razlaže do grožđanog šećera. Izgleda, međutim, da amilaza gušterače nema specifičnu ulogu varenja. Nju mogu da zamene amilaze koje luče crevne žlezde kao i drugi organi. Zbog toga čak i kada je gušterača izvađena, nema potpunog prekida u varenju skroba, već najveći deo od unetog skroba može da se razloži apsorbuje.

Lipaza. — Lipaza ili steapsin razlaže neutralnu mast u masne kiseline u glicerol. Dejstvo fermenta biva pojačano žučnim solima, koje emulguju masti,razbijajući ih u fine kapljice, pa se reaktivna površina na taj način poveća. Mala količin neutralne masti može se naći u stolici i kod potpn o zdravih ljudi, naročito ako je hrana bila bogata u povrću. Kada je zbog nekog razornog procesa najveći deo gušterače razoren (rak ili zapaljenje), smanji se izlučivanje lipaze, tako da se onda u stolici mogu dokazati velike količine masti.

Tripsin. — Žlezda luči ferment u neaktivnom obliku, tripsinogen, koji biva aktivisan fermentom sluzokože dvanaestopalačnog creva, enterokinazom. Tripsin razvija najveće dejstvo u soku alkalne reakcije. On razlaže belančevine u proteoze, peptone, peptide, pa čak i do aminokiselina. U odsustvu tripsina ostaju velike količine belančevine nesvarene i izbace se neiskorišćene putem stolice.

Loading...
loading...
----