Gubitak daha kratak dah simptomi

Kratak dah i gubitak daha mogu izazvati veoma opasne bolesti u telu ali i anksioznost, stres tenzije i depresije.
Disanje se može kontrolisati voljom, ali mi to uglavnom prepuštamo telu.Ali, ponekad, – imate potrebu da dišete -da biste svesno kontolisali disajne organe, jer vam se čini da ne dobijate dovoljno vazduha. Drugim rečima, “nestaje vam dah”. To se najčešče dešava posle nekog napora. Normalno je da ste bez daha posle nekoliko kilometara plivanja ili ako ste se penjali pešice šest spratova. Gubitak daha je i pratilac anksioznosti, stresa, tenzije i depresije.

Hiperventilacija je neurotična navika koja stvara ubedjenje da vam nedostaje dah. Sve dublje i dublje dišete da biste udovoljili toj predrasudi. Ali, niste nikad zadovoljni, i to postaje začarni krug. Ova “glad za vazduhom” remeti normalnu ravnotežu između kiseonika i ugljen dioksida u krvi, zboa čega se javlja utrnulost pojedinih delova tela, vrtoglavica pa čak i nesvestica. Hiperventilacija je vezana za stresne situacije i obično je kratkog veka, ili prolazi posle objašnjenja, sticanjem samopouzdanja, ili pomoću sredstava za smirenje. Ipak, kad udišete i izdišete vazduh u papirnu kesu osetiće olakšanje. Jer, ovakav način disanja nadoknaduje manjak ugljen -dioksida i pomaže da ‘se uspostavi odgovarajuća hemijska ravnoteža u krvi. Ali, gubitak daha ne mora hiti samo reakcija na napor ili manifestacija anksioznosti. Možda označava i stvarni nedostatak kiseonika. Da bi ga telo dobijalo u normalnim količinama, mora ga biti dovoljno u vazduhu koji udišete. Ako biste se iznenada prebacili na vrh Mont Everesta ili kada bi spoljašnji vazduh prodro u hermetički zatvoren avion dok letite, trebalo bi vam vremena da dodjete do daha. Zatim, i kada ima dovoljno kiseonika, treba da ste u stanju da ga unesete u pluća. Ako ga i uđe dovoljno u pluća, možda ne može da udje u krv, jer je dobar deo plućnog tkiva oboleo (zhog emfizema npr. ) ili je pod infekeijom (zapaljenje pluća). ili je oštećen (velikim krvnim čepom) .U takvim uslovima nema dovoljno plućnog tkiva koje bi se izmešalo sa krvnim sudovima koji, opet, treba da prime udahnuti kiseonik. Medjutim, i kad su pluća u redu, možda vam još uvek nedostaje dah jer srce ne radi pravilno.

Srčani mišić nema snage da ispumpa dovoljno krvi (“napunjene” kiseonikom) ostalim delovima tela. To se dešava iznenada kod akutnog srčanog napada, ili postepeno -ako oštećeno srce postepeno slabi. Ili je srce u redu, a vi ste ozbiljno anemični i fale vam crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik i opet -gubite vazduh! Možda crvenih krvnih zrnaca ima dovoljno ali nešto nije u redu s njima, tako da ne prenose normalno kiseonik i ne oslobadaju ga. Neke hemikalije i otpadne materije, pa čak i lekovi koje vam je doktor prepisao oštećuju crvene krvne ćelije. No, kada je svaki od navedenih mehanizama savršeno u redu i normalne količine kiseonika stižu do vaših tkiva, još uvek ćete imati kratak dah ako imate poremećaj koji zahteva nenormalno veliku količinu kiseonika. Recimo kod visoke temperature, brzog razvoja raka ili hiperaktivne tiroide – ukratko, bilo kog poremećaja koji ubrzava metabolizam. U tom slučaju, morate da dišete sve brže i brže da biste gladnim tkivima obezbedili dovoljno kiseonika. Izvesni lekovi takode stimulišu respiratorni centar u mozgu tako da otežano dišete i gubite dah. Najzad, da li ste ikada videli gojaznu osobu da se penje stepenicama? Dahtanje i teškoće u disanju su usled prevelike debljine koja smeta grudima da se dovoljno pokreču i omoguće plućima da se normalno šire. Ma šta bio uzrok -fizička nerazvijenost, nervoza, srčana bolest, plučne tegobe, poremećaj u krvi
-svako trajnije, neprijatno gubljenje daha mora da se ispita i objasni.

Kratak dah uzrok:
• Ako ste često pod stresom, teško dišete i osećate vrtoglavicu, trnu vam ruke i noge, ali možete da ležite u krevetu a ne kašljete, po svoj prilici je reč o hiperventilaciji. Nedostatak daha nema fizičku, ili kako to lekari kažu. “organsku” osnovu.
• Ako ste gojazni, ne radite fizičke vežbe i da bude još gore, pušite i zaduvate se posle najmanjeg fizičkog napora, lekar vam ne može pomoći. Morate da oslabite, počnite, dakle, da vežbate i ostavite pušenje! Simptomi će ubrzo nestati.

• Ako imate srčane tegobe anginu pektoris ili ste preležali srčani napad, reumatično oboljenje zaliska, dugotrajno povišen krvni pritisak koji nije efikasno lečen a noge vam natiču krajem dana, ne osećate se prijatno kad ležite vodoravno u krevetu -gubitak daha je povezan sa srčanom slabošću. Pluća su prepuna krvi, što smanjuje njihov kapacitet za razmenu i snabdevanje krvi kiseonikom. Isti simptomi, izuzev natečenosti nogu, javljaju se posle akutnog srčanog napada.

• Da li gubite dah kada se penjete uzbrdo po hladnoći? Da se stanje popravija čim prestanete da šetate? Možda imate anginu pektoris. Kod nekih ljudi angina se ispoljava ne samo kroz bol u grudima već i kao gubitak daha prilikom fizičkog napora.

• Ako se dete normalno igra napolju pa odjednom počne da se guši i gubi dah, a nema astmu, možda je unelo u pluća neko sitno telo -komadic igračke ili kikiriki. Brzo idite kod doktora.

• Ako ste pušač i oduvek suvo kašljete, a sada počnete da se gušite i mršavite, verovatno se radi o raku pluća.

• Pušili ili ne, ako ste imali ponovljene napade astme gušenja, zajedno sa hroničnim kašljem. a prsti na rukama i nogama su vam “sklupčani” savijeni kao kašika možda se radi o emfizemu ili raku pluća.

• Ako vam noću kad se probudite ponestaje daha, izbacujete penastu crvenkastu tečnost, radi se o plućnom edemu -stanju neposredno posle srčanog napada koje iziskuje hitnu medicinsku pomoć. Iznenadna slabost srca vratila je svu krv natrag u pluća.

• Ako su vam vene proširene pa iznenada počnete da gubite dah -sa ili bez kašlja pljujete svetlu crvenu krv, možda imate krvni ugrušak u plućima. Možda potiče iz neke udaljene vene u nogama ili karličnoj duplji, ali se otkinuo i dospeo u pluća. Najčešće se to dešava kod dugotrajnog ležanja u postelji, dugih vožnji avionom, trudnoće ili bilo koje vrste operacije.

• Mladi ljudi i žene ponekad iznenada, bez vidIjivog uzroka, počinju da osećaju gušenje u plućima. Možda osećaju i bol u grudima i kašlju, mada ne uvek. Po svoj prilici radi se o spontanom pneumotoraksu, kolapsu jednog dela, ili celih pluća. Pojedinci imaju male plikove na plućima koji ne izazivaju nikakve simptome dok ne prsnu, omogućavajući vazduh da dospe u grudni koš -što izaziva kolaps pluća. Kod pacijenata sa emfizemom, povećana količina vazduha u plućima dovodi do stvaranja više takvih plikova. Kada jedan od njih prsne, pluća kolabiraju.

Simptom: kratak dah (gubitak daha). šta sve može da znači (Šta treba da preduzmete)
1. Fizički ili psihički stres (Normalna stvar).
2. Hiperventilacija Povezano sa psihiloškim uzročnicima.
3. Da biste momentalno olakšali sebi, dišete nekoliko minuta u papirnu kesu.
4. Brzo uspinjanje strminom (Nadoknadite kiseonik koji vam fali).
5. Zapušenje disajnih puteva (Uklonite prepreku). 6. Hronično plućno oboljenje (Lečite plućni poremećaj). 7. Srčana bolest, akutna ili hronična (ojačajte srce odmorom i lekovima).
8. Anemija (Nadoknadite gubitak ili deficit krvi).
9. Oboljenje crvenih krvnih zrnaca (Otklonite nedostatak).
10. Povećane potrebe za kiseonikom -visoka temperatura, previše aktivna tiroida, brzo širenje raka (Lečite osnovni uzrok).
11. Lekovi
12. Gojaznost (Smršajte).
13. Pušenje (Prestanite da pušite! )