Grip simptomi

(Grippe, Influenza)
Grip je akutna virusna infektivna bolest, koja se odlikuje naglim početkom, osećanjem zime, jeze, povećanom temperaturom, malaksalošću, bolovima u mišićima i zglobovima, kijavicom, zapaljenjem ždrela i kašljem.

Etiologija. Uzročnici su virusi gripa A, B, C i mnogi njihovi podtipovi.

Izvor i rezervoar infekeije su izlučine iz ždrela i nosa inficiranih osoba.

Način prenošenja. Grip se prenosi direktno kapljicama sluzi iz ždrela i nosa inficiranih osoba ili preko predmeta koji su sveže zaprljani ovakvom sluzi; mogućna je infekcija i vazdušnim putem.

Zaraznost traje,oko nedelju dana posle početka bolesti.

Osetljivost i otpomost. Osetljivost je opšta ali različitog stepena zbog češćih neprimetnih i atipiČnih infekcija za vreme epidemije. Imunitet posle ispoijenog gripa ili neprimetnih gripoznih infekcija može trajati duže vreme, ali samo u odnosu na tip gripoznog virusa koji je izazvao oboljenje. Pošto ima više tipova a naročito podtipova gripoznog virusa, ljudi mogu da obole od gripa više puta.

Rasprostranjenost. Grip se javlja u većim vremenskim razmacima kao pandemija, a zatim u obliku lokalnih epidemija i pojedinačnih (sporadičnih) slučajeva. Za 4 do 6 nedelja u toku epidemije, može da oboli više od polovine stanovništva; procenat obolelih u epidemiji kreće se obično od 5 do 20—30%. Epidemija s velikim procentom smrtnosti izbila je 1918 g. tada je obolela polovina stanovnika zemljine kugle a umrlo oko 20 miliona ljudi.
Inkubacija gripa je kratka, 1 do 3 dana.

Simptomi gripa
Prvi i najistaknutiji simptomi gripa su opšti simptomi. Kod tipičnijih oblika bolest počinje osećanjem zime sa jezom, temperaturom, glavoboljom, umorom, gubitkom apetita, znojenjem i bolovima u mišićima (vrat, leđa, noge) i zglobovima. Umerenom, obično suvom kašlju, prethodi nelagodnost i grebanje u ždrelu, grlu a ponekad ga prati bol iza grudne kosti. Remitentna temperatura traje 1 do 6 dana, obično 2 do 3 i najveća je prvih dana bolesti (39—40). Temperatura pada postepeno i time bolesnik ulazi u rekonvalescencu, koju obično prati višednevna malaksalost i slabost.

Obično se na grip nadovežu infekcije sa sekundamo pridošlim klicama, od kojih su najčešće streptokok i pneumokok. Udružene infekcije otežavaju i komplikuju običan grip.

Dok su kod plućnog gripa najispoljeniji simptomi od strane disajnog sistema, u slučaju crevnog gripa, pored temperature i opštih tegoba, javljaju se: povraćanje, bolovi u želucu, proliv ili zatvor. Kod živčanog gripa, sem temperature, jače su ispoljeni glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i veća malaksalost. Mešovita forma može imati simptome raznih tipova gripa.

Laboratoriska dijagnoza gripa sastoji se u izolaciji virusa iz ždrela bolesnika i u porastu antitela u krvnom serumu.
Najvažnije komplikacije su bronchopneumonia (obično bakteriskog porekla), otitis, sinusitis, pleuritis i druge.

Prognoza kod nekomplikovanog gripa i ranije zdravih osoba jeste dobra; komplikacije i udružene infekcije pogoršavaju prognozu.

Lečenje se sastoji u davanju lekova za smanjivanje temperature i kijavice. Sem kod udruženih infekcija i bakterijskih komplikacija, antibiotici nisu od koristi kod gripa.

Nega i dijeta. Nega običnog gripoznog bolesnika nije komplikovana: ležanje u toplom, topli napici i češće provetravanje bolesničke sobe uz ono što se inače čini sa svima drugim bolesnicima. Hrana treba da je laka, tečna, kašasta, kalorična i sa vitaminima.

Suzbijanje i zaštita. U slučaju epidemije gripa treba obavestiti stanovništvo o suštini i načinu širenja i prenošenja ove bolesti. Zabraniti posetu bolesnika da se infekcija ne bi unela u bolnička odeljenja. Razmicanjem bolesničkih postelja povećati razmak između bolesnika. Preporučiti da se ne posećuju mesta gde se skuplja veči broj ljudi . Gripoznog bolesnika izolovati za vreme akutne faze bolesti i vršiti tekuću dezinfekciju njegovih izlučina iz nosa i ždrela. Iako se pojedinačni slučajevi gripa obično ne prijavljuju, kod gripa u epidemičnoj formi prijava je obavezna.

Vakcina protiv gripa načinjena od A i B virusa, smanjuje broj obolelih ako je bolest izazvana ovim virusima. Sedam dana posle završene vakcinacije, nastaje imunitet koji štiti vakcinisanog oko godinu dana. I vakcinisani može oboleti ali od gripa izazvanog drugim gripoznim virusima ili njihovim podtipovima. Masovna vakcinacija protiv gripa se ne sprovodi, te se primenjuje samo kod odabranih grupa ljudi,bolesnih,starijih i dece…