Šta je grč u mišiću?
Grč u mišiću je nevoljno i jako kontrahovanje mišića, koji se ne opušta. Kada koristimo mišiće koji se voljno kontrolišu, kao što su oni u rukama i nogama, oni se kontrahuju i opuštaju – tokom kretanja, na primer. Mišići koji podržavaju našu glavu, vrat i trup, kontrahuju se vrlo slično i sinhronizovano, kako bi održavali naše držanje.
Kada se mišić (ili samo nekoliko vlakana u mišiću) nevoljno (bez svesne kontrole) kontrahuje, javlja se spazam. Ako je spazam jak i neprekidan, prerasta u grč.
Grčevi u mišićima obično izazivaju vidljivo ili opipljivo ukrućenje pogođenog mišića.
Grčevi u mišićima mogu trajati nekoliko sekundi, ili čak 15 minuta i duže. Neretko, grč se javlja nekoliko puta, dok konačno ne popusti. Grč se može javiti u delu mišića, celom mišiću, ili u nekoliko njih koji obično deluju zajednički, kaš što su mišići koji savijaju pripojene prste, na primer. Neki grčevi uključuju istovremeno kontrahovanje mišića, koji obično pomeraju delove tela u suprotnim pravcima.
Grčevi u mišićima su vrlo česti. Gotovo je svaka osoba (po nekim procenama, oko 95% ljudi) imala grč u mišiću, nekada u životu. Grčevi su češći kod odraslih osoba, pošto se sa starenjem, javljaju više. Ali, i deca ponekad imaju grč u mišiću.
Svaki mišić koji je pod našom voljnom kontrolom (mišići skeleta) se može zgrčiti. Grčevi u ekstremitetima, posebno u nogama i stopalima, a pogotovo listu, su vrlo česti. Nevoljni mišići u sastavu mnogih organa (materice, zidova krvnih sudova, creva, prolaza žuči i urina, bronhijalnog drva, i slično) se takođe mogu zgrčiti. Međutim, njima se nećemo baviti u ovom tekstu. Ovaj članak odnosi se na grčeve u mišićima skeleta.
Činjenice o grčevima u mišićima
- Grč u mišiću je nevoljno kontrahovan mišić, koji se ne opušta.
- Gotovo svaka osoba ima grč u mišiću, u nekom periodu života.
- Postoji mnogo vrsta i različitih uzročnika grčeva u mišićima.
- Grč u mišiću može se javiti tokom vežbanja, odmora, uveče, u zavisnosti od tačnog uzročnika.
- Dehidracija je često odgovorna za grčeve u mišićima.
- Mnogi lekovi mogu da izazovu grč u mišiću.
- Većina grčeva se može zaustaviti istezanjem mišića.
- Grčevi u mišićima mogu se sprečiti pravilnom ishranom i hidracijom, obraćanjem pažnje na bezbednost prilikom vežbanja i korišćenjem ergonomskih sprava.
Koji su tipovi i uzročnici grčeva u mišićima ?
Grčevi mišića skeleta mogu se podeliti na četiri velike vrste. One uključuju prave grčeve, tetaniju, kontrakture i distonijske grčeve. Grčevi se kategorizuju u zavisnosti od uzroka i mišićne grupe koju napdaju.
Tipovi grčeva u mišićima:
Pravi grčevi – pravi grčevi javljaju se u delu ili celini mišićne grupe, koja obično deluje zajedno, kao što su to mišići koji savijaju susedne prste. Većina naučnika slaže se u tvrdnji da prave grčeve izaziva preveliko nadraženje nerava, koji stimulišu mišiće. Ovo je najčešća vrsta grčeva u skeletnim mišićima. Pravi grčevi se mogu javiti u brojnim aktivnostima koje slede u daljem tekstu.
Snažna aktivnost: pravi grčevi obično se javljaju kod velike upotrebe mišića i vezuju se za zamor u mišićima (tokom sporta ili nekih aktivnosti na koje nam telo nije naviknuto). Ovakvi grčevi u mišićima mogu se javiti tokom aktivnosti ili par sati nakon nje. Slično tome, zamor mišića od sedenja ili ležanja duže vreme u neprijatnom položaju, ili ponavljajuća aktivnost, može izazvati grč. Starije osobe rizikuju pojavu grčeva, kada se bave teškim i napornim fizičkim aktivnostima.
Grč pri odmoru: grčevi tokom odmora su vrlo česta pojava, pogotovo kod starijih osoba, ali se mogu javiti u bilo kojim godinama. Grč tokom odmora, obično se javlja uveče ili noću. Iako nije opasno po život, noćni grčevi mogu biti bolni, remete san i mogu se često javljati (tj. više puta tokom večeri, i/ili nekoliko puta nedeljno). Pravi uzrok noćnih grčeva u mišićima je još uvek nepoznat. Ponekad, ovakve grčeve može izazvati pokret, koji skrati mišić. Na primer, prst na nozi se može okrenuti prema podu dok ležite, pa se tako skraćuje mišić lista, koji najčešće budi ljude.
Dehidracija: sport i druge naporne aktivnosti mogu izazvati gubitak tečnosti putem znojenja. Na ovaj način se povećava verovatnoća od pravih grčeva. Ovi grčevi u mišićima se obično javljaju po toplom vremenu, i ponekad, mogu ukazivati na toplotni udar. Hronični manjak tečnosti u organizmu zbog uzimanja diuretika (lekova koji izazivaju mokrenje) i manje unošenje tečnosti vode do dehidracije, i samim tim do pojave grčeva, pogotovo kod starijih ljudi. Manjak natrijuma se takođe povezuje sa grčevima. Gubljenje natrijuma, hemikalije koje imamo u izobilju, je obično znak dehidracije.
Nizak nivo kalcijuma ili magnezijuma u krvi: nizak nivo bilo kog od ovih minerala direktno povećava razdražljivost nervnih završetaka i mišića koje stimulišu. Ovo može biti određujući faktor za stvaranje pravih grčevau mišićim kod starijih ljudi, kao i kod onih grčeva koji se javljaju tokom trudnoće. Manjak kalcijuma i magnezijuma se često javljaju kod žena koje su u drugom stanju, osim ako ne nadoknađuju ove minerale kroz ishranu. Grčevi su česti pod svim okolnostima koje umanjuju dostupnost kalcijuma ili magnezijuma u telesnim tečnostima, kao što su uzimanje diuretika, hiperventilacija (brzo disanje), povraćanje, manjak kalcijuma i/ili magnezijuma u ishrani, loše upijanje kalcijuma zbog manjka vitamina D, loše funkcionisanje paratiroidnih žlezda (malih žlezda u vratu, koje regulišu balans kalcijuma) i slično.
Manjak kalijuma: manjak kalijuma povremeno može izazvati grčeve u mišićima, mada je češća situacija koja nastaje u slučaju manjka kalijuma u organizmu- mišićna slabost.
Da li lekovi mogu da izazovu grčeve u mišićima?
Mnogi lekovi mogu izazvati grčeve u mišićima. Diuretici poput furosemida (Lasix), ili lekovi za izbacivanje tečnosti, mogu izazvati grčeve, tako što lišavaju organizam od tečnosti i natrijuma. U isto vreme, diuretici mogu uzrokovati gubitak kalijuma, kalcijuma i magnezijuma, koji takođe izazivaju grčeve.
Da li manjak vitamina može da izazove grčeve u mišićima ?
Nekoliko vitamina koji, ukoliko ih imate manje nego što je organizmu potrebno, mogu direktno ili indirektno izazvati grčeve u mišićima. To uključuje manjak tijamina (B1), pantotenske kiseline (B5) i piridoksin (B6). Tačna uloga manjka vitamina i grčenja mišića je nepoznata.
Da li loša cirkulacija može izazvati grčeve u mišićima?
Loša cirkulacija u nogama, koja nastaje zbog nedovoljnog snabdevanja mišićnog tkiva kiseonikom, može izazvati jak bol u mišiću, koja se javlja prilikom hodanja ili vežbanja. Ovo se obično javlja u mišićima lista. Iako je bol gotovo identična onoj koji se javlja kod grča u mišiću, nije rezultat samog grča. Bol se može javiti zbog nagomilavanja mlečne kiseline i drugih hemikalija u mišićnom tkivu. Važno je da, ukoliko imate ovakvu vrstu bola, posetite svog lekara.
Kako se leče grčevi u mišićima?
Većina grčeva prolazi, kada se mišić istegne. U slučajevima kada se grč javi u stopalu, istezanje se postiže hodanjem. Za grč u listu, stanite blizu zida, povucite noge nazad i nagnite se prema zidu, naslonite se na njega kao da radite skek, a stopala probajte da zadržite na podu. (ovaj položaj je najbolje savladati dok nemate grč) Druga tehnika koju možete probati- lezite na leđa, ispružite noge i vucite prste na gore, prema plafonu/glavi. Ako imate grč u ruci, naslonite šaku na zid, sa prstima prema dole. Ovako ćete isteći mišiće koji savijaju prste.
Nežna masaža može pomoći mišiću da se opusti, kao i topli oblog. Ako se grčevi u mišićima javljaju zbog gubitka tečnosti, kao što je obično slučaj kod naporne fizičke aktivnosti, neophodno je nadomestiti izgubljene tečnosti i elektrolite (pogotovo natrijum i kalijum). Lekovi uglavnom nisu potrebni za lečenje običnog grča, pogotovo pošto grč obično prođe pre nego što bi lek stigao da deluje.
Lekovi koji se uzimaju za opuštanje mišića se mogu koristiti kratkoročno, da opuste grč koji se javlja zbog povrede ili nekog privremenog dešavanja.
Poslednjih godina, injekcije terapeutske doze botulizam toksina (botoksa) su se pokazale uspešne kod lokalozovanih distonijskih poremećaja mišića. Da bi tretman bio uspešan, injekcija se mora ponoviti, a trajanje efekta je oko nekoliko meseci.
Lečenje grčeva koji se vezuju za neka specifična medicinska stanja, obično se vezuju na rešavanje korena problema. Ponekad se u tim slučajevima, uzimaju lekovi za grčeve.
Naravno, ukoliko su grčevi u mišićima jaki, česti, uporni, teško se rešavaju standardnim metodama, ili nisu vezani za očigledan uzrok, pacijent i doktor treba zajedno da razmotre mogućnost intenzivnijeg lečenja, ili vredi proveriti da li grčevi ukazuju na neku bolest. Kao što je već rečeno, uzroka ima mnogo, i grčevi se mogu javiti zbog problema sa cirkulacijom, nervima, metabolizmom, hormonima, lekovima i ishranom. Neretko se grčevi u mišićima javljaju kao rezultat nekog zdravstvenog stanja, bez drugih očiglednih znakova koji bi ukazivali na to stanje/poremećaj.
Grčevi u mišićima su, manje -više neizbežni za svakoga od nas, ali je moguće sprečiti ih.
Kako sprečiti grčeve u mišićima ?
Stručnjaci preporučuju da se pre i nakon vežbanja ili bavljenja sportom isteglite, zagrejete i ohladite, kako biste sprečili pojavu grčeva vezanih za naporne fizičke aktivnosti. Dobra hidracija pre, tokom i nakon aktivnosti je važna, pogotovo ako traje duže od sat vremena. Od pomoći može biti i nadoknađivanje elektrolita (pogotovo natrijuma i kalijuma, koji se najviše gube znojenjem).
