Genitalne bradavice

Genitalne bradavice izazivaju Humani papiloma virusi a pored ostalih kliničkih manifesitacija uzrokuju na koži i sluzokoži genitalija i oko čmara bradavice, često venerično oboljenje, benignog toka.Genitalne bradavice su u vidu mekanih papula (čvorića) svetlocrvene ili boje normalne kože.

Genitalne bradavice su ranije nazivane gonoroične, venerične, a kasnije je ustaljen termin condylomata acuminata ili kondilomi. Za genitalne bradavice znalo se još pre nove ere. U vreme epidemije sifilisa u 15. veku ove bradavice su često zamenjivane sa bradavicama condylomata lata, bradavicama karakterističnim za sifilis. Škotski hirurg Benjamin Bell prvi je uočio da condylomata acuminata nisu u vezi sa sifilisom. U prošlom veku postavljena je ispravna teorija da su genitalne bradavice u vezi sa kožnim bradavicama. Virusna etiologija bradavica utvrđena je 1949.

Epidemiologija
Genitalne bradavice su česte kod mladih seksualno aktivnih osoba. Pored genitalnih organa mogu se javiti na usnama, u ustima, bradavicama dojki, anusu. Incidenca u razvijenim zemljama je oko 66 na 100.000 stanovnika, veća u muškaraca nego u žena i u stalnom je porastu. Najveća učestalost je u grupi osoba starosti 20—24 godine, a posebno je visoka u homoseksualaca, npr. u 22% ispitivanih u Njujorku. Infekcija se prenosi seksualnim kontaktom, kontagioznost je oko 60%. Inkubacioni period je dug i varira od 10 dana do 8 meseci. Moguće su infekcije novorođenčadi pri prolasku kroz inficirani porođajni kanal.

Uzročnik
Humani papilloma virus (HPV) spada u familiju papovaviridae. Virusna čestica se sastoji od DNK i proteinskog omotača, veličine je 50—55 nm,Na osnovu razlika u genomu virusa tehnikom hibridizacije utvrđeno je postojanje 30 tipova HPV. Značajno je da se virusni genom može ugraditi u genom inficirane ćelije i tako nastaju latentne i hronične infekcije; takođe je utvrđeno da maju i onkogeni potencijal, dokazan stvaranjem (indukcijom) tumora na eksperimentalnom modelu in vitro i in vivo. Izolacija virusa nije moguća u konvencionalnim tkivnim kulturama koje se upotrebljavaju u virusološkoj dijagnostici.

Simptomi
Genitalne bradavice su često asimptomatske i bezbolne, pogotovo u žena. Mogu biti pojedinačne ili multiple. Na penisu se javljaju uglavnom na površinama izloženim traumatiziranju pri snošaju, ali može biti zahvaćen bilo koji deo, najčešće frenulum. Genitalna bradavica je u vidu papule (čvorića), veličine leće, koja se vremenom uzdiže, postajući šiljasta (acuminatus-šiljast), poprimajući veće razmere. Najčešće su brojne, međusobno se stapaju dobijajući karfiolast izgled. Ako su smeštene na površinama koje se međusobno taru, liče na petlovu krestu. Boja im je svetlocrvena, žućkasta ili žućkastoruži-časta.

Genitalne bradavice mogu nastati i u spoljašnjem otvoru uretre, tako da mogu dovesti do začepljenja ili suženja mokraćnog kanala izazivajući otežano mokrenje, krvarenja i upalu. U cilju pregleda ne preporučuje se endoskopija zbog mogućnosti rasejavanja virusa u gornje delove uretre i bešiku.

Kod žena kondilomi su najčešći u predelu ulaza u vaginu i na labijama, ali se mogu javiti i na bilo kojem delu stidnice. Veoma je česta lokalizacija na perineumu i anusu, a često pokazuju tendenciju širenja i na butine. Mogu nastati i na cerviksu, gde se kolposkopijom zapažaju u vidu beličastog zadebljanja epitela sa proširenim kapilarima (ravni kondilomi). Prirodni tok kondiloma nije jasan; ima mišljenja da se u određenom postotku dešava i spontano povlačenje.

Analne bradavice mogu nastati nezavisno od analnog polnog odnosa, širenjem sa genitalija.
Za razliku od genitalnih, analne bradavice ne pokazuju tendenciju širenja na butine. Mogu se širiti u analni kanal i rektum, izazivajući smetnje pri defekaciji.

Komplikacije genitalnih bradavica
Oriel je podelio na male i velike. Male su ulceracije, sekundarna infekcija, krvarenja i mehanički problemi zbog veličine bradavica i ispunjavanja uretre i analnog kanala.

Velike komplikacije genitalnih bradavica su džinovski kondilomi (Buschke-Lowenstein) i karcinomatozna transformacija (neoplazije). Džinovski kondilom je po svojoj histološkoj građi benigan, ali je po kliničkom izgledu i toku maligan. Svojom veličinom razara okolinu, ponekad pravi fistule. Ne širi se u limfne i krvne sudove i ne metastazira, češći je u muškaraca nego u žena.

Maligna transformacija hroničnih genitalnih bradavica je moguća. Zajedno sa kondilomima opisani su carcinoma in situ i spinocelularni karcinom. Priroda vulvarnih, vaginalnih i cervikalnih neoplazmi još je nedovoljno poznata. Međutim, ima sve više podataka o nalazu pojedinih tipova papilloma virusa (HPV-16, HPV-18) i njihovog genoma u maligno transformisanim ćelijama ovih neoplazmi .
Primena podofilina u terapiji genitalnih bradavica može izazvati displaziju koja izgledom podseća na carcinoma in situ.

Dijagnoza
Temelji se uglavnom na kliničkom izgledu. Diferencijalno-dijagnostički treba razmotriti condylomata lata, moluscum contagiosum, ciste, epidermodisplaziju i maligne tumore. Takođe je potrebno izvršiti mikrobiološko ispitivanje u cilju isključivanja drugih mikrobioloških agenasa. Potreban je i pregled seksualnog partnera, serološke analize na sifilis, isključenje donovanoze. Posebno je teško razlikovati kondilome od karcinoma; u mnogim slučajevima potrebno je uraditi i histološki pregled.

Anogenitalne bradavice koje dugo traju nekarakterističnog Su izgleda; treba ih hirurški ukloniti i histopatološki pregledati.Ženama sa genitalnim bradavicama treba uraditi citološku analizu brisa cerviksa po Papanicolau.

Virusološka dijagnostika se zasniva na nalazu virusa u tkivu pomoću elektronske mikroskopije, virusa i virusnih antigena pomoću imunohemijskih metoda i tehnika DNK hibridizacije.

Lečenje genitalnih bradavica
U lečenju se koriste citotoksična sredstva podofilin i 5-fluorouracil. Najčešće se primenjuju podofilin u koncentraciji 10—25%, rastvoren u alkoholu. Nakon 3—4 sata posle aplikacije podofilin se opere, a postupak se ponavlja 1—2 puta nedeljno, dok se kondilomi ne izgube. Ne treba ga nanositi u jednoj seansi više od 0,5 ml, zbog toksičnosti. Ako se podofilin ne pokaže efikasnim posle 2—3 nedelje, treba primeniti tri-hlorsirćetnu kiselinu u koncentraciji 50—100%. Treba je prvenstveno primenjivati kod kondiloma sa jače izraženom keratinizacijom. 5-fluorouracil deluje tako što inhibiše sintezu DNK. Efikasan je u vidu 1% masti ili alkoholnog rastvora.
Destrukcija kondiloma vrši se elektrokauterizacijom, krio-terapijom, hirurškom ekscizijom, laserom i hemijski, prethodno opisanom trihlorsirćetnom kiselinom.

Prevencija
Primena prezervativa neznatno smanjuje rizik oboljevanja.
Saznaj više >>>
Bradavice lečenje
Bradavice lečenje lekovitim biljem
Virusne bradavice