Po svemu sudeći gastritis je najrasprostranjenije oboljenje. Karakteriše ga razdražena, upaljena sluzokoža želudca i dvanaestopalačnog creva. Simptomi su različiti, mnogobrojni i krajnje individualni. Najčešće, u početku nisu jako izraženi, već se javljaju kao blaga nelagodnost ih osećaj težine u želudcu praćen blagom mučninom. Nekada se, iznanada, desi jak bol u želudcu koji nas tera da se savijemo, čak i da povratimo. To je akutni gastritis koji smo verovatno dugo nosili, ali je bio pritajen. Dovoljan je i najmanji provocirajući faktor da se on ispolji. Cesto se javlja podrigivanje, pa i sa neprijatnim zapahom, gorušica, osećaj pečenja u želudcu i jednjaku, nadimanje stomaka, mučnine, ponekad i povraćanje male količine kiselog sadržaja. Bol se javlja i danju i noću, obično je vezan za obroke, a i ne mora da bude. Mnogi osećaju tzv. “gladni bol” uz prazninu u želudcu, i opštu slabost. Uzroci ovog obolenja su različiti:
– Najčešći je stres. Dugotrajno prisutan stres dovodi do niza biohemijskih procesa koji povećavaju štetne materije u organizmu. One, između ostalog, oštećuju sluzokožu želudca i dvanaestopalačnog creva i dovode do spazma mišićnog sloja u zidu želudca i creva. To je onaj poznati grč u stomaku. Ranije se javljalo uglavnom kod starijih osoba, danas nisu pošteđena ni mala i školska deca. Povećani su zahtevi okoline (roditelji, vrtić, škola…) a dete ne može da na njih odgovori i dolazi do stalnog nezadovoljstva, unutrašnjeg konflikta, koje kad tad mora da rezultira organskom pramenom. Tada se, kod dece, često javljaju glavobolje i bolovi u stomaku. Obično niko ne pomišlja da i dete može da ima gastritis. To se dogodi tek kasnije, kada je već dugo prisutan.
– Pušenje i preteran unos alkohola direktno iritira sluzokožu.
– Pogrešna ishrana. Zašto se gastritis aktivira baš u proleće? Pa, veliki iritirajući faktor je ishrana. Cele zime smo jeli tešku, masnu, začinjenu, jednom rečju neadekvatnu hranu. Naravno, da tegobe od gastritisa možemo osećati tokom cele godine jer to u velikoj meri zavisi od načina života i navika.
– Preteranana ili dugotrajna upotreba lekova kao što su: nesteroidni antireumatici, aspirin, kortikosteroidi (najčešće korišćen Pronizon), antibiotici i drugi.
– trovanje raznim hemijskim sredstvima
– patogeni mikroorganizmi, najčešće virusi. Cesto posle preležane duže respiratorne infekcije, mogu da se pojave prvi simptomi gastritisa. U današnje vreme je najčešće prisustvo Helicobactera pvlori. Smatra se da ta bakterija koja dospe u želudac hranom ili pljuvačkom, izaziva zapaljenje sluzokože – gastritis. Kod dugotrajnijeg prisustva u telu izaziva i čir na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, pa čak i maligni proces.
U oko 85% osoba sa hroničnim gastritisom je prisutan Helicobacter pvlori. Još od kraja 19.veka, lekari su sumnjah da postoji živi mikroorganizam koji se nalazi u želudcu. Opisani su spiralovidni oblici koji žive u želudcu pasa. Istraživanja su se nastavila, ali tek 1983 godine, australijski naučnici B.Marshall i R. Warren su potvrdili postojanje bakterije i uspeli da je kultivišu. Nađeni mikrob je dobio latinsko ime Helicobacter pvlori,što znači spiralovidna bakterija koja živi u Pvlorusu (donji deo želudca 4 koji prelazi u dvanaestopalačno cre-vo). Oko 60% cele populacije ima tzv. Helikobakteriozu. Kada bakterija ude u naš organizam, dolazi do svog omiljenog mesta želudca.
Da je jak želudačni sok ne bi ubio, ona se «zagrće» zaštitnim omotačem od fermenata koji neutrališu želudačnu kiselinu. Probija sluzokožu i zakači se za ćelije koje se nalaze u sloju ispod. Uništava te ćelije i oslobađa svoje toksine koji dalje oštećuju sluzokožu, izazivajući prvo blažu zapaljensku reakciju – gastritis. Kasnije mala oštećenja (grizlice), pa i čir. Lako se širi dalje na dvanaestopalačno crevo i tada govorimo o gastroduodenitisu. Kako Helicobacter živi u čoveku, mi smo i glavni izvori zaraze. Razumljivo je zašto je teško zaštititi se. Osnovni put kojim ova bakterija prelazi sa jednog na drugog čoveka je kontaktni, oralni(poljubac), korišćenjem istih predmeta za higijenu (naročito četkica za zube) i ne isključuje se i prenos medicinskim uređajima (stomatološki, endoskopski i td.).
Još jedno obolenje koje je često prisutno uz gastroduodenitis je sindrom razdraženih creva. Uglavnom je psihosomatskog karaktera, kao da se naša creva bune protiv ishrane koju obezbedujemo, štetnih navika (pušenje, alkohol), stresnih situacija i drugog. Pod uticajem
prenadraženog nervnog sistema, dolazi do prenaglašene reakcije creva, remeti se njihova aktivnost. Javlja se otežano varenje i transport hranljivih materija. Takođe postoji bol u želudcu, mučnine, promene u stolici, nadimanje stomaka.
Brojne su dijagonstičke metode kojima brzo može ustanovi akutni ili hronični gastritis. To su gastroskopija, laboratorijske analize, naročito otkrivanje antitela na Helicobacter pvlori i druge. Posebno pouzdan, neinvazivan metod je biorezonantni pregled. Ovim se otkriva svako odstupanje u funkciji organa i pre nego što dođe do oštećenja na organskom nivou. Na osnovu analize elektromagnetnihi talasa, možemo tačno da utvrdimo minimalne promene u bilo kom sloju zida želudca ih creva, kada je sve to još u samom začetku i kada još nema izraženih simptoma. Otkrivaju se promene u funkciji organa, najmanja odstupanja koja ne moraju da budu izražena u obliku obolenja.
U određivanju terapije, prvenstveno treba otkloniti uzrok nastanka obolenja, ako je moguće, a posle koristiti sve dostupne terapeutske metode:
– Pokušati da nervni sistem dovedemo u ravnotežu. Stres ne možemo uvek da otklonimo, ali naša reakcija bi trebalo da bude adekvatnija, mirnija. Ako to ne uspevamo sami ih uz pomoć raznih tehnika opuštanja, izuzetan efekat ima homeopatska i biorezonantna terapija.
– Korigovanje ishrane. Potrebno je da se uzimaju manji obroci, više puta u toku dana. Izbacite jaku, masnu, začinjenu, ljutu hranu. Izuzetno je važno da prvilno individualno odaberte namirnice koje vam odgovaraju. Biorezonantni test intolerancije na hranu može najviše da pomogne. Nije nužno da imamo vidno izraženu alergiju na neku namirnicu da bi postojali pritajeni i neprepoznadjivi simptomi koji mogu da dovedu do razvoja obolenja. Rešenje je vrlo jednostavno: biorezonantni test i isključivanje namirnica koje su iriagens. Dobro je da se, prilikom korekcije ishrane i krvna grupa uzme u obzir koliko je mogućno.
– Izbaciti duvan a smanjiti upotrebu kafe i alkohola.
– Ukohko je mogućno smanjite ih prenite sa unosom lekova, naročito antireumatika, kortikosteroida, antibiotika i dr. Naravno to isključivo uz konsultaciju ordinirajućeg lekara, nikako samostalno.
– Homeopatska terapija. Korišćenje ovih lekova, omogućava efikasno, bezbedno lečenje, naročito udobno kada se koristi kod dece. Nema štetnih efekata i na blag način se reguliše funkcija nervnog sistema, gastrointestinalnog trakta ili druge smetnje kod osoba koje već moraju da koriste dosta lekova.
– Kvantna terapija (biorezonantna i mikrotalasna) ima fiziološko dejstvo na organizam. Korišćenjem sopstve-nih elektromagnentih talasa, sopstvenih frekvencija, na najprirodniji način reguliše se funkcija svih organa i organizma u celini. Visoko efektivna terapija koja se može kombinovati sa drugim terapijama kao npr. homeopatijom gde daje jako dobre i dugotrajne efekte.
– Korekcija kičme, vrlo bitana u terapiji bilo kog obolenja. Popravite segmentnu inervaciju zahvaćenih organa.
– Naravno, da nikako ne smemo da se odreknemo klasične terapije koju nam prepiše gastroenterolog i nikako da lično korigojemo unos propisanih lekova.
Ove, kao i druge metode i sredstva imaju osnovni cilj da nam pomognu. Neke su uspešnije, neke manje uspešne, ali sve koje su nam dostupne treba da koristimo jer je u našem interesu. Sve zavisi od nas samih, kohko ćemo moći da uskladimo svoje talase sa okolinom. Uživajmo u proleću, ali bez bola.
