Ehinokokus jetre

Ehinokokus jetre, u nauci poznat kao Taenia echinococcus, jeste parazit čiji zreo oblik živi u crevu psa, mačke, vuka i nekih drugih životinja. Naprotiv, u organizmu čoveka ne živi zreli parazit, nego samo njegova larva (jedan stadijum njegovog sazrevanja), u vidu manje ili veće kesice (ciste).

Postoje dva oblika ciste ehinokokusa u čovečjem organizmu: u vidu jedne veće ili manje ciste (cistički, solitarni oblik) i oblik koji se sastojli iz mnogobrojnih sitnih kesica (multilokulami, alveolami oblik). Prvi oblik je kod nas mnogo češći.

Načiti prenošenja ehinokokusa
Taenia echinococcus je vrlo sićušan parazit (2,5—6 mm), koji živi u tankom crevu nekih životinja, najčešće psa. Veliki broj jaja ehinokokusa, izbačenih izmetom psa, prenose se u organe za varenje čoveka ili drugih životinja (ovca, svinja) hranom zagađenom izmetom psa. Kad dospeju u želudac ili tanko crevo čoveka, jaja ehinokokusa se rasprsnu i iz njih se oslobađa embrion ehinokokusa,koji putem krvi portne vene dospeva u jetru, gđe se najčešće zadrži. U jetri se embrion pretvara u kesicu koja postepeno raste, tako da posle izvesnog vremena može da dostigne ogromne razmere. U cisti se nalaze bistra tečnost i male kesice. Sem u jetri, cista ehinokokusa može da se razvija u plućima, slezini, bubregu, trbušnoj maramici i nekim drugim organima.

Ehinokokus je bolest naročito razvijena u stočarskim zemljama, specijalno tamo gde se gaje ovce i gde su psi mnogobrojni.

Simptomi ehinokokusa jetre
Zbog sporog rastenja ehinokokusne kesice znaci ehinokokusa jetre javljaju se tek više godina posle unošenja jaja parazita u organe za varenje.

U početku bolesti javljaju se znaci koji se nalaze i kod drugih bolestii jetre i žučnih puteva: nepodnošenje masne hrane, nadutost u trbuhu, muka i povremeno povraćanje. Međutim, prolazna pojava koprivnjače, nastala bez vidnog uzroka, upućuje na pomisao o postojanju ehinokokusa. To naročito važi za urtikariju (koprivnjaču), kad se javi u krajevima gde je ehinokokus čest.

U docnijem stadijumu bolesti lekar otkriva povećanu jetru. Ako se kesica parazita razvija blizu prednjeg zida jetre, tada se na ograničenom mestu povećane jetre može da pipa okrugla izraslina, koja je potpuno bezbolna. Ako je kesica velika, ona može da deformiše i donjii deo zida grudnog koša. Kad je kesica više na zadnjoj površini jetre onda ona potiskuje prečagu (dijafragmu) i može da izazove smetnje pri disanju, a na rendgenskom pregledu se vrlo lako otkriva. Kesa može da se razvija i na donjoj površini jetre i da vrši pritisak na glavni žučni kanal (pojava žutice) ili na portnu venu (pojava ascitesa).

Istovremeno se javlja tup bol u predelu jetre izazvan rastenjem kesice. Ponekad se javljaju i bolovi koji liče, po jačini i vrsti, na bolove pri pokretanju kamenaca u žučmim kanalima . Oni su uslovljeni prodiranjem tečnosti ili malih kesica iz prvobitne kesice ehinokokusa u žučne puteve. Za tu pojavu je neophodno potrebno postojanje prskanja prvobitne kesice u jetri. Prskanje ciste može biti praćeno i vrlo burnim znacima, uslovljenim prelaskom sadržaja kesice u krvotok obolelog čoveka. U te znake spadaju: crvenilo kože, vrlo rasprostranjena koprivnjača, povišena temperatura, gušenje, plavetnilo (cijanoza) sluzokoža i vrhova prstiju, povraćanje, pomućena svest, a ponekad i smrt.

Dijagnoza ehinokokusa
Brižljivo uzeti podaci o zanimanju bolesnika, o mogućem dodiru sa psima ili mačkama, pregled jetre (obavezno i rendgenološki pregled), izazivaju samo sumnju na mogućnost postoianja ehinokokusa u jetri. Za utvrđivanie bolesti neophodno su potrebni i izvesni laboratorijski pregledi krvi.

Kod 50% obolelih nailazi se na povećan procent eozinofilnih belih krvnih ćelija (leukocita). Normalno, njihov procent se kreće od 2 do 4, dok se kod ehinokokusa taj procent može povisiiti i do 50. Treba odmah naglašiti da postoie još mnoge bolesti s visokim procentom eoziriofilnih leukocita. Mnogo značajnija za utvrđivanje ehinokokusa jetre je tzv. Boterijeva reakcija, koja je pozitivna kod 85% obolelih. Ona se zasniva na preosetljivosti obolelog organizma prema tečnosti koja se nalazi u kesici ehdnokokusa.

Lečenje
Intemističko lečenje ehinokokusa jetre ne postoji. Kad se utvrdi dijagnoza, treba bolesniku odmah preporučiti hirurško uklanjanje parazita, jer čekanje može dovesti do izvesnih, ponekad vrlo teških komplikacija. U njih spadaju prskanje kesice parazita i širenje bolesti u trbušnoj ili pleuralnoj šupljini. Naglo prskanje i izliv velikih količina pomenute tečnosti u trbušnoj šupljini može izazvati težak šok, pa i smrt bolesnika. Druga važna komplikacija je zagnojavanje tečnosti kesice. Tu komplikaciju mogu izazvati klice dospele u kesicu iz nekog ognjišta zapaljenja (pluća, crevo). Mnogo češće klice gnoja dospevaju putem žuči. Vrlo visoke temperature nepravilnog izgleda, jaki bolovi u predelu jetre, žutica i pogoršanje opšteg stanja bolesnika s povećanjem broja leukocita u krvi — glavni su znaci te komplikacije ehinokokusa jetre.