Diskus hernija se javlja zbog degeneracije spinalnog diska usled starosti ili povrede kičme. Može izazvati bol, slabost i ukočenost u donjem delu kičme i nozi. Nastavite da čitate ukoliko želite da saznate više o simptomima i tretmanu ovog stanja.
Ljudska kičma je sačinjena od 33 kosti koje se nazivaju kičmenim pršljenovima. Postoji 7 vratnih, 12 grudnih i 5 lumbalnih pršljenova. Postoji sakralni deo kičme (5 međusobno sraslih pršljenova) ispod petog lumbalnog pršljena, iza koga sledi kokcigealni predeo ili trtična kost (sastavljena od 3 srasla pršljena). Amortizaciju ovim pršljenovima daju mali mekani jastučići sačinjeni od hrskavice.Spinalnidiskovisadrže unutrašnji sloj sličan želatinu, koji se naziva nukleus (ili jezgro), i čvrst spoljašnji omotač nazvan anulusfibrozus (ili fibrozni prsten). Ovi diskovi se ponašaju kao amortizeri potresa i štite kičmu od svih vrsta povreda ili potresa. Spinalni diskovi takođe omogućavaju savijajuće pokrete u kičmi.
Ukoliko dođe do degeneracije spinalnih diskova usled starenja ili bilo kakve povrede, mekani unutrašnji omotač može pući i uklještiti se kroz anulusfibrozus. To može izazvati iritaciju spinalnog nerva, dovodeći do bola, slabosti i ukočenosti u donjem delu leđa, ruci i nozi. Ovo stanje je poznato kao diskus hernija. Takođe se naziva i kompresija diskusa, ispupčenje diskusa, prolapsdiskusa, iskakanje diskusa, pucanje diskusa ili hernija intervertebralnog diska. Najčešća lokacija je između 4. i 5. lumbalnog pršljena u donjem delu leđa (lumbalnoj kičmi); međutim, može se javiti i u cervikalnom delu.
Uzroci diskus hernije
Ukoliko je diskus hernija povezana sa trošenjem i propadanjem usled starenja organizma, onda se označava kao degenerativna bolest diskusa. Kako se sa starenjem smanjuje procenat vodei elastičnost nukleusa, osobe u životnom dobu između 30. i 50. godine imaju veći rizik od razvijanja ovog oštećenja. Podizanje teških predmeta takođe može dovesti do hernijacije diska.
Ponekada, mehanička trauma poput pada ili povrede kičme može dovesti do iskakanja diska. Pušenje smanjuje nivo kiseonika u organizmu, dovodeći do smanjenog dostavljanja hranljivih materija u telesna tkiva, što povećava rizik od diskus hernije. Neki drugi faktori rizika uključuju prekomernu telesnu težinu, prekomernu visinu (muškarci visoki preko 180 cm i žene visoke preko 170 cm), kao i zanimanja koja prekomerno opterećuju kičmu.
Simptomi diskus hernije
Težina simptoma može zavisiti od veličine i lokacije diskus hernije. Ako izbočeni diskus vrši pritisak na korenove nerva, to može izazvati bol i ukočenost u donjem delu leđa i nogama. Međutim, ako je lokacija u donjem delu leđa, onda dovodi do bolakoji se označava kao išijas, koji se širi u gluteuse i noge. Bol se može pojačati posle sedenja, kijanja ili kašljanja. Ako se diskus hernija javi u gornjem delu leđa, može dovesti do bola u vratu koji se širi u ramena i gornji deo ruku.
Neki drugi simptomi diskus hernije uključuju ukočenost, peckanje, slabost i mišićni spazam. U retkim slučajevima ovo stanje može dovesti do „kaudaekvina“ sindroma, koji nestaje usled kompresije diskusa na korene nerva; u drugim slučajevima može dovesti do trajne slabosti ili paralize. Ukoliko se ne tretira, diskus hernija može dovesti do komplikacija poput bola koji se pojačava i ukočenosti u jednoj ili obe noge, disfunkcije creva ili bešike i progresivnog gubitka osećaja.
Dijagnoza
Ukoliko imate bolove u leđima ili nogama koji vas ometaju u svakodnevnim aktivnostima duže od nedelju dana, trebalo bi da konsultujete ortopeda. Lekar predlaže određene testove u cilju postavljanja dijagnoze kao što su Lazarevićev test i neurološko skrining ispitivanje. Pojedini vizuelizacioni testovi poput rendgenskog ispitivanja, CT skena, nuklearno-magnetne rezonance i mijelograma se sprovode u cilju potvrde tačne lokacije diskus hernije i utvrđivanja koji je nerv tačno pogođen.
Diskus hernija lečenje
Vrsta lečenja diskus hernije bira se na osnovu izraženosti simptoma. Na raspolaganju su nam hirurške i nehirurške metode. Nehirurške metode uključuju analgetike, anti-inflamatorne lekove, fizikalnu terapiju, hidro-terapiju, električnu stimulaciju, terapiju hlađenjem, terapiju grejanjem, učvršćivanje, izvlačenje i istezanje. Pojedine vežbe poput vežbi dinamične lumbalne stabilizacije takođe mogu biti korisne, kao i aerobne vežbe paralelno sa aktivnostima koje ne izazivaju bol u kičmi. U ekstremnim slučajevima se preporučuju hirurški zahvati, poput minimalno invazivnih dekompresionih procedura.
Nehirurški tretman: Puno puta stanje kod dikus hernije se poboljšava neinvazivnom terapijom.Nehirurški tretman ima za cilj smanjenje iritacije nerva, umanjenje bola i poboljšavanje fizičke aktivnosti. Primarni tretman cilja olakšanje bolova u leđima. Treba ograničiti ili modifikovati aktivnosti poput produženog sedenja, podizanja teških predmeta ili savijanja, koji mogu pogoršati stanje. Fizikalna terapija i vežbanje mogu pojačati snagu i fleksibilnost. Analgetici poput acetaminofena, i nesteroidni anti-inflamatorni lekovi poput ibuprofena i aspirina mogu olakšati bol i smanjiti zapaljenje nervnih korenova.
Lekovi za tretman neuropatskog bola kao što je pregabalin, gabapentin i duloksetin su efikasni kod bolnih patoloških stanja nerava. Niske doze tricikličnihantidepresiva poput nortriptilina takođe mogu umanjiti bol. Ako imate imate uporne spazme u leđima, doktor vam može ordinirati mišićne relaksante poput metokarbamola, ciklobenzaprina ili karisoprodola. Ako na aplikovanje ovih lekova bol ne jenjava, daju se kortikosteroidi oralno ili u vidu epiduralneinjekcije. Neke druge vrste tretmana uključuju terapiju hlađenjem ili grejanjem, učvršćivanje, transkutanu električnu nervnu stimulaciju (TENS), hidro-terapiju i trakcionu terapiju koje takođe mogu pomoći u olakšavanju bola.
Jednom kada se bolovi smanje, ide se na pojačavanje i stabilizaciju kičme i ponovno uspostavljanje njene funkcije. Rehabilitacija podrazumeva fizikalnu terapiju i razne vežbe kao što su istezanje, aerobik i vežbe dinamičke lumbalne stabilizacije. Ove vežbe za ispravljanje leđa pomažu u kontrolisanju bola, uspostavljanju pravilnog stava tela, ojačavaju mišiće i poboljšavaju fleksibilnost.
Vrste hirurškog tretmana: Ukoliko ne iskusite bilo kakvo poboljšanje nakon kontinuiranog nehirurškog tretmana, onda se preporučuju hirurške metode. Hirurški tretman ima za cilj olakšavanje bolova i sprečavanje iritacije spinalnih neravadiskus hernijom. Minimalno invazivne procedure uključuju hemonukleozu i endoskopskudiskektomiju. Otvorena dekompresija podrazumeva diskektomiju, mikro-diskektomiju i spinalnu fuziju.
Diskus hernija se takođe može lečiti alternativnim tretmanima poput akupunkture, masaže, spinalne manipulacije i joge. Prevenciju možete sprovesti redovnim vežbanjem, održavanjem zdrave telesne težine i pravilnim držanjem, kao i izbacivanjem duvana iz upotrebe.
