Dijagnoza „dijabetesno stopalo” odnosi se na patološke promene na delovima nogu, svrstava se u komplikacije šećerne bolesti i obuhvata širok spektar promena koje uključuju dijabetesnu neuropatiju, poremećenu cirkulaciju, promene na koštano zglobnom sistemu, pojavu ulceracija sa ili bez infekcije. Najteža forma je gangrena stopala koja zahteva amputaciju.
Procenjuje se da približno 25 odsto obolelih od dijabetesa, posle 10 godina bolesti može da dobije ulceracije na stopalima. Ove promene mnogo češće pogađaju muškarace starije od 60 godina, a u oko 85 odsto slučajeva završavaju se amputacijom. One se 10-30 puta češće javljaju dijabetičarima u poredenju sa opštom populacijom i obuhvataju 80 odsto svih netraumatskih amputacija.
Uzroci
Brojni poremećaji, udruženim delovanjem, dovode do pojave dijabetesnog stopala.To su neuropatija, bolest
perifernih krvnih sudova, trauma, infekcija, loša metabolička kontrola, neudobna obuća. Uzročnici su i starija životna dob, pušenje, loš socioekonomski status i psihoemocionalni razlozi.
Inicijalni poremećaj je dijabetesna neuropatija, koju ima više od polovine obolelih starijih od 60 godina, a zahvata senzitivne, motorne i vegetativne nerve. Počinje podmuklo, neprimetno, u početku bez ikakvih simptoma zbog čega je važno rano prepoznavanje.
Senzorna neuropatija znači smanjenu osetljivost stopala za dodir, pritisak, vibracije, osećaj toplog i
hladnog. Stopalo postaje “gluvo i slepo” na ponavljane spoljašnje mikrotraume što u krajnjem slučaju dovodi do ulceracija. U praksi ovo se dešava nakon nošenja neudobnih cipela i čarapa, pokušaja da se stopala zagreju toplom vodom, trauma nastalih nepažnjom kad se zasecaju nokti ili zanoktice. Ponekad se ispoljava u vidu simetričnog bola u formi žarenja ili je on oštar i jak, naročito tokom noći. Motorna neuropatija dovodi do atrofije mišića, nestabilnosti ligamenata, menja se arhitektura sitnih zglobova stopala. To dovodi do nejednakog i povećanog pritiska na pojedine delove stopala i otežanog kretanja što stvara uslove za pojavu rana. Iz istog razloga nastaju i mikrofrakture sa mogućnošću infekcije kostiju sa neizvesnim terapijskim ishodom. Zbog autonomne neuropatije izostaje znojenje, na nepovoljan način se redistribuira protok krvi, koža postaje suva podložna mikrotraumama i infekcijama.
Dijagnoza i i lečenje
Osim dijabetologa neophodan je i pregled neurologa, kardiologa, oftalmologa, vaskularnog hirurga, ortopeda.Na terapijskom planu neophodno je promeniti loše navike u ishrani, medikamentnom terapijom postići optimalnu regulaciju nivoa šećera u krvi, korigovati hipertenziju i nivo masnoća u krvi. Pušenje se apsolutno zabranjuje. Korišćenjem ortopedskih pomagala stopalo treba da se rastereti neujednačenog pritiska.
Primena preparata alfa liponske kiseline ima povoljan efekat na neuropatske poremećaje, dok antiagregacijski Jekovi poboljšavaju cirkulaciju.Težište brige o ovim bolesnicima je na prevenciji, ranom prepoznavanju i lečenju osnovne i pridruženih bolesti.
PREVENTIVA I SAVETI
Da bi se bolest sprečila neophodna je primena odgovarajuće medikamentne terapije i to u saradnji sa dijabetologom, a tu je i neophodno usklađivanje ishrane i režima fizičke aktivnosti i savetuje se:
– ne izbegavajte lečenje insulinom ako je preporučen; obučite se za samokontrolu vrednosti glikemije
– svakodnevno pregledajte stopala; suvu kožu mazite hidratantnim j kremama; pojava naprslina kože, gljivičnih infekcija noktiju zahtevaju neodložno lečenje; i najmanja rane na stopalu vrlo brzo može da se inficira i dovede do gangrene i zato se odmah javite lekaru
– svakodnevno perite noge mlakom vodom i sapunom, pažljivo ih brišite; nokte secite poprečno vodeći računa da ne zasečete kožu ili da ne ostane oštra ivica
– imajte na umu da bolesnici sa neu-ropatijom nemaju odgovarajući osećaj bola, pritiska, toplote i zbog toga ne hodajte bosonogi
– kada odmarate, ne držite stopala jedno preko drugog
– cipele treba da su udobne, mekane, široke u prednjem delu, da ne stežu; dugotrajna vožnja automobila u neudobnim cipelama može da stvori potencijalno opasan uboj na peti
– za zagrevanje nogu ne koristite električno ćebe ili druga grejna tela a temperaturu termofora ili tople vode najpre proverite rukom
– ako primetite žuljeve, obratite se lekaru
– ne koristite neproverene meleme,jer mogu da unesu infekciju.
U svetu od šećerne bolesti boluje oko 250 miliona ljudi, a procene su da će ih 2025. godine biti više od 330 miliona. U Srbiji je oko 500.000 takvih bolesnika, što je oko sedam odsto odrasle populacije. Koliki je sociomedicinski značaj ovog problema ukazuje činjenica da u našoj zemlji od dijabetesa godišnje umre oko 2.500 ljudi, što ovu bolest svrstava na peto mesto po uzroku smrtnosti. Problem je veći što na jednog dijagnostikovanog dijabetičara ostaju dva neprepoznata.
