Zahvaljujući dermoskopskom pregledu, maligne promene na svim delovima kože mogu se otkriti na vreme…
Redovnim pregledima, kontrolom i blagovremenim odstranjivanjem sumnjivih mladeža, smanjuje se rizik za nastanak malignih promena na koži. Jednostavna dijagnostička metoda – dermoskopija – omogućuje postavljanje ispravne dijagnoze za samo nekoliko minuta.
Šta je dermoskopija?
Dermoskopija je jednostavna i neinvazivna metoda pregleda kože. Spada u dijagnostičke procedure i služi za brzu orijentaciju, postavljanje korektne dijagnoze i blagovremeno lečenje. Dermoskop je aparat koji uveličava i sopstvenim izvorom polarizovane svetlosti omogućava posmatranje i uočavanje i najsitnijih detalja i promena na koži. Sam pregled izvodi se jednostavno i ne
zahteva nikakvu prethodnu pripremu. Nakon izvršene dermoskopije postavlja se dijagnoza i odlučuje se da li je potrebno uklanjati mladeže i druge promene na koži. Ispravnom dijagnozom izbegava se uklanjanje benignih promena i nastanak ožiljaka koji ostaju nakon intervencije.
Rizični mladeži i preventiva
Loše životne navike i preterano izlaganje suncu imaju za posledicu dramatično povećanje broja obolelih od melanoma malignog tumora kože. Najbolji način za preventivu ovog oboljenja jeste izbegavanje preteranog sunčanja i adekvatna zaštita ukoliko se već izlazi na sunce u vreme kada to za kožu nije zdravo. Osobe svetle puti i sa mnogo mladeža po telu (preko 20) treba da posvete posebnu pažnju zaštiti od sunca. Kao i kod svih oboljenja, a u slučaju pojave tumora to je još važnije, neophodno je bolest otkriti na vreme. Rano otkrivanje tumora podrazumeva samopreglede i odlazak kod dermatologa. Ako pacijent sam primeti pramenu u pigmentovanom mladežu, pramenu boje ili iznenadni rast mladeža, pojavu erozije ili ranica sa krvarenjem, trebalo bi da se obrati dermatologu radi kontrole. Pojava bola ili svraba, kao i promena okolne kože takođe je indikacija za proveru kod dermatologa. Ukoliko sam dermoskopski nalaz nije zabrinjavajući, pacijentu se može predložiti da takvu promenu prati dermoskopski u periodu od 3-6 meseci. Ukoliko postoji sumnja na melanom, razumljivo je da takav mladež treba odstraniti i pregledati histološki.
U grupu rizičnih osoba za pojavu melanoma spadaju oni koji su bili izloženi sunčevom zračenju od detinjstva, zatim osobe koje se intenzivnom sunčevom zračenju izlažu u kratkom vremenskom periodu, osobe svetle puti, plavih očiju, sa I ili II fototipom kože (lako izgore, nikada ne tamne), i oni koji često posećuju solarijume. Takođe i osobe, sa većim brojem atipičnih ili displastičnih mladeža (promera većeg od pola centimetra, nepravilnog oblika, sa više nijansi smeđe boje). Svi sumnjivi mladeži treba hirurški da se uklone i pošalju na patohistološku analizu koja jedina
može dati konačnu reč o kakvoj se u stvari promeni radi.
Radiotalasi nisu za mladeže
Popularna metoda radiotalasa (prolazak visokofrekventnih talasa kroz tkivo) rezervisana je samo za uklanjanje nekih benignih promena kože, kao što su fibromi, seboroič-ne keratoze i ksantelaze (žućkaste tvorevine najčešće lokalizovane na koži kapaka). Ovom metodom mogu se uklanjati i angiomi – benigni tumori krvnih sudova (crvene tačkice na koži), kao i bradavice nastale kao posledica virusnog oboljenja kože (kondilomi, genitalne bradavice i moluske – male bradavice česte kod dece i adolescenata). Specijalista dermatovenerologije,da bi uklanjanje mladeža radiotalasima bilo pravi medicinski propust i tvrdi da je jedini ispravan način za uklanjanje mladeža hirurška metoda. Hirurška intervencija omogućava kasniji histološki pregled uklonjenog tkiva, što u slučaju radiotalasa nijetmoguće.
Najčešće promene na koži
Mladeži ili nevusi najčešće su pigmentisane promene kože koje se javljaju u kratkom periodu nakon rođenja ili tokom života. Fibromi (popularno i pogrešno nazvani bradavicama) – mekani, benigni izraštaji koji se najčešće javljaju na koži vrata. Seboroične keratoze – benigne bradavičaste promene, koje se javljaju obično kod starijih ljudi i koje zbog svog specifičnog izgleda mogu da deluju kao “sumnjivi mladeži”.
