Oštećenje kože i pojava bolnih rana najčešće pogađaju nepokretne, delimično ili ograničeno pokretne i neaktivne pacijenate. Delovi tela koji su rizični za nastanak dekubitalnih rana su oni koji su najviše izloženi pritisku: krsna i trtična kost, greben sedalne, gornji deo bedrene kosti, pete, laktovi, lopatice, usne školjke…
Spoljašnji faktori koji mogu da izazovu dekubitus su:
Pritisak na telo (na primer težak prekrivač) ili tela na površinu(krevet,invalidska stolica) pogoršava cirkulaciju krvi, snabdevanje kiseonikom i drugim hranljivim materijama neophodnim za rad ćelija kože što usporava eliminaciju štetnih materija i stvara početna oštećenja kože.
Klizanje ili smicanje tela nastaje kada pacijent „klizi” u krevetu ili stolici. Sile smicanja istežu ili prelamaju kožu i kidaju male krvne sudove, što prekida cirkulaciju u tom delu kože.
Trenje nastaje ako se bolesnik nepravilno pomera, što dovodi do vidljivih oštećenja površinskog sloja kože (oguljotina).
Vlažnost kože zbog znojenjaili nevoljnog ispuštanja mokraće i stolice, povećava klizanje i trenje i remeti osnovne funkcije kože.
Nastanak dekubitusa sprečava se merama lične higijene, kupanjem ili brisanjem tela toplom vodom i neutralnim sredstvima uz nežnu masažu blagim hidrantnim kremama.Posebnu pažnju treba posvetiti higijeni delova oko anusa i genitalija.
Za negu pacijenata koji nevoljno ispuštaju mokraću i stolicu trebalo bi da se primene savremena pomagala. Pelene sa indikatorom vlažnosti su vrlo korisne i mogu da se dobiju na recept, a uskoro će na pozitivnoj listi da budu i ulošci za muškarce i žene koji su 50 odsto jeftiniji i komforniji. Kad se biraju pomagala trebalo bi da se obrati pažnja na sertifikat kvaliteta i Rofwel test koji ukazuje na moć upijanja.
Trebalo bi da se izbegava upotreba urinarnih katetera. Lično i posteljno rublje treba da bude komotno, od prirodnih materijala, bez šavova, dugmadi i nabora. Posle svakog održavanja higijene ili okretanja trebalo bi da se proveri izgled kože. To mogu pacijenti i sami da urade uz pomoć ogledala sa drškom.
Neophodno je da se menja položaj tela svaka dva sata, nekada i češće, uz maksimalnu aktiviranje bolesnika i korišćenje tehnike odizanja od podloge uz pomoć trapeza ili mekih podmetača. Mogu da se kupe i razne vrste preventivno korektivnih pomagala i da se koriste uz konsultaciju stručnjaka.
Saveti:
– Kod kuće urolajte frotir po dužini ili sašijte navlaku (2 m x 0,4 m) i napunite je seckanim sunderom. Dobićete takozvanu Klajn rolnu koja može da se obavija oko tela, podvlači i služi kao oslonac. Da se telo bolje rastereti koristite i veće i manje jastučiće.
– Napravite raspored promene položaja tela. Izbegavajte položaj na leđima i sedenje.
– Pacijent koji koristi kolica trebalo bi svakih 15 minuta da premešta težinu tela, samostalno ili uz pomoć.
– Pacijenti kojima je jedna strana oduzeta trebalo bi da izbegavaju da leže na toj strani.
– Adekvatni kreveti, antidekubitalni dušeci ili jastučići, razne vrste podmetača mogu da rasterete osetljiva mesta na telu.
Ishrana
U zavisnosti od stanja pacijenta preporučuje se ishrana bogata proteinima, mineralima i vitaminima, kao i da pokušaju da održavaju idealnu masu, jer i mršavost i gojaznost su faktori rizika. Kad se pacijent hrani trebalo da vodi računa da se ostaci ne nadu u postelji, s obzirom na to da mrvice mogu da izazovu oštećenje kože.
ZNACI
Bez obzira na sve mere predostrožnosti dekubitus, ipak, može da se pojavi:
– 1. stadijum – crvenilo, osećaj svraba, bola
– 2. stadijum – plikovi, otok
– 3,4 i 5. stadijum – oštećenja vezivnog i mišićnog tkiva do oštećenja kostiju.
Osim kozervativnog tretmana duboki dekubitusi zahtevaju hirurški tretman.
NAPOMENA:
– Pre i posle bilo koje vrste nege pacijenta obavezno operite ruke!
– Za negu rane koristite sredstva koja nisu citotoksična. U kućnim uslovima može da se kosristi fiziološki bioptron lampa. U ponudi su i razne vrste obloga i gelova koji obezbeđuju vlažno zarastanje rane. Efikasni su, bezbedni, jednostavni za upotrebu i mogu da ostanu na rani nekoliko dana.
