Da li vas boli kičma

kičma boliNepravilno držanje tela nam već od detinjstva može izazvati mnoge probleme.

Šta je to pravilno držanje tela? Da li postoji neki ideal koji bismo mogli postići?
Prema mišljenju fizioterapeuta, idealno držanje tela se može opisati, ali se s njim u praksi ne srećemo. Ako stojimo, idealan položaj je da glava bude uspravna, ali brada ne sme biti isturena. Kada čoveka posmatramo s leđa, glavu bi trebalo da drži pravo, pri čemu bi ugao između ramena i vrata trebalo da zatvara 90 stepeni. Ramena moraju biti slobodno opuštena, zadnjica malo povučena naniže, trbuh uvučen. Čovek mora da stoji pravo i trebalo bi da se u tom položaju oseća dobro i prirodno.
Svakodnevni život nam, međutim, donosi različita opterećenja zbog kojih se sve više udaljavamo od idealnog i pravilnog držanja tela. O tome da li ćemo u starijim godinama zbog problema sa kičmom morati da tražimo pomoć stručnjaka, se odlučuje još u detinjstvu. Veoma je bitno da deca predškolskog uzrasta imaju dovoljno ikakvog kretanja. Izuzetno su dobre različite igre, plivanje, šetnje, vožnja bicikla, zimi skijanje, ali u tom uzrastu još uvek ne treba trenirati konkretne sportove. Najbolje je da se deca jednostavno kreću na svežem vazduhu. I pored neprestanog upozoravanja, roditelji nisu svesni toga kako je za decu loše da satima sede ispred računara ili da sa mobilnim koji drže u ruci igraju razne igrice. Ako se dete igra mobilnim, automatski se naginje napred i grbi se. Ukoliko ostaje duže u tom položaju, to veoma nepovoljno deluje na njegovu kičmu.

Odjednom bez kretanja
Za našu decu prelomni trenutak predstavlja polazak u školu, i to ne samo sa psihičke, već i sa fizičke strane. Mala deca u predškolskim ustanovama imaju dovoljno slobode i prilikom njihove aktivnosti im se kretanje ne ograničava, već mogu da se kreću kada i koliko to žele, dok u školi najednom moraju po nekoliko sati da sede mirno u klupi. Ovakva promena za kičmu predstavlja itekako veliki šok, pa se baš u tom periodu detetu mora obezbediti dovoljno kretanja koje bi moglo da kompenzuje sedenje u školi. Ako deca u ovom uzrastu naviknu da se bave sportom, postoji šansa da će i u odraslom dobu živeti aktivno.

Što su ljudi stariji, kičma je sve istrošenija, naročito kod „sedećih zanimanja”. Redovno kretanje, međutim, može da nam pomogne da izbegnemo mnoge probleme.

Koji sport je sa aspekta pravilnog držanja tela najpogodniji za decu?
Korisno je plivanje, ali još više ples, jer se prilikom ove aktivnosti mišići ne skraćuju, već jačaju, a poboljšava se i koordinacija pokreta i stabilnost celog tela. U suštini svaki je sport dobar za dete, ukoliko mu se ono posveti s merom. To važi i u obrnutom slučaju -kod nastojanja da se postignu ekstremni rezultati svaki sport može na svoj način da bude opasan.

Mi praktično neprekidno, sasvim uobičajenim aktivnostima, sebi stvaramo probleme sa kičmom, a da pritom toga uopšte nismo ni svesni. Malo ko, na primer, vodi računa o tome da ono što kupi na pijaci ili u hipermarketu raspodeli u dve torbe, kako bi ih nosio u obe ruke. Jedino na taj način možemo ravnomerno da opteretimo obe strane tela i da tako predupredimo deformaciju kičme. A kad uveče kod kuće sednemo da gledamo televiziju, sigurno ćemo dati prednost udobnom mekom trosedu pred uspravnim i sa zdravstvenog aspekta pravilnim sedenjem na stolici. Slično postupamo i u mnogo drugih banalnih aktivnosti i automatski ih obavljamo loše. Nažalost, organizam pamti te redovne pogreške u odnosu na pravilno držanje tela i ukoliko ih ne budemo ispravljali, to će nas jednom veoma neprijatno iznena-diti. Ukoliko najveći deo dana provodite na poslu, morate voditi računa o pravilnom sedenju. Radna stolica bi trebalo da pre svega bude udobna, po mogućstvu da bude na pet zrakasto postavljenih točkova. Međutim, iznad svega moramo voditi računa o tome da umesto dugog neprekidnog sedenja, pravimo pauze u kojima ćemo se kretati.

Ušinuće kičme je opomena

Zahvaljujući savremenom načinu života čovek sve češće i sve duže sedi ili stoji, bilo da je u školi, na poslu ili u kolima, čime u velikoj meri opterećuje statične mišiće. S druge strane, mišiće koji se koriste u akciji, dakle dinamičke mišiće, skoro uopšte ne opterećuje, zbog čega dolazi do mišićne neravnoteže. Tokom dnevnih aktivnosti, često se prednost daje samo određenim stereotipnim, jednostranim pokretima i aktivnostima. Što je čovek stariji, sve manje ima vremena za to da svoje dinamičke mišiće na neki način ojača, jer se sve manje kreće.

Kada dođe do prvog „ušinuća”, to je opomena celom organizmu, upozorenje da nešto nije u redu i da bi trebalo menjati životni stil. Mišić time jasno daje na znanje da želi da pršljen u kičmi zaštiti i zato ga blokira. Mnogi od nas prenebregavaju i potcenjuju ovu opomenu. Većinom to rešavaju jed-nokratno – odu kod kiropraktičara, ovaj ih ispravi i oni nastavljaju da funkcionišu kao da je sve u redu. Samo što se mišići zbog čestog istezanja i odblokiranja postepeno opuštaju, više nisu u stanju da pršljenove štite onako kako bi trebalo i nas čekaju još mnogo veće neprijatnosti. Ukoliko na vreme shvatimo opomenu našeg tela, mogli bismo da predupredimo mnoge tegobe. Dobro je, na primer, obratiti se stručnjaku koji će nam propisati najbolje vežbe za kičmu, koje ćemo redovno, barem po pola sata dnevno, raditi. Što pre to učinimo, tim bolje. Stručnjaci se danas sve češće sreću sa problemima kod ljudi koji su tek prešli tridesetu ili su u ranim četrdesetim, i iz svoje prakse konstatuju da se ova granica sve više spušta ka mlađem dobu.

Šta preduzeti da kičma ne boli

-Na poslu morate imati što udobniju stolicu koja vas primorava da sedite uspravno.
-Tastaturu i monitor treba postaviti direktno pred sebe u što pogodniji položaj, kako se ne biste nepotrebno naginjali ili izvijali.
-Nikada nemojte telefonirati tako da ramenom pridržavate slušalicu uz uvo.
-Decu treba od malena učiti da pravilno sede.
-Paziti na to šta deca nose u školskom rancu – stvari koje im nisu izričito neophodne opterećuju kičmu.
-Dete mora ranac nositi na oba ramena.

Loading...
loading...
----