Sunce je poznato kao izvor života na Zemlji, no zadnjih desetak godina naučnici nas neprekidno upozoravaju na opasnosti koje donosi preterano izlaganje Suncu.Ljudi se sve češće pitaju da li je sunčanje dobro za zdravlje ali koliko u svemu tome ima istine?
Sunčanje je dobro za zdravlje jer sunce podstiče sintezu vitamina D u koži, vitamin D pospešuje apsorpciju kalcijuma i fosfata i neophodan je za normalan rast i mineralizaciju kosti. Prema SZO za stvaranje vitamina D dovoljno je izlaganje UV zračenju od samo 5-15 minuta dva puta nedeljno. Znači, dugotrajno sunčanje u svrhu zdravlja nema stručnog opravdanja.
Više se radi o estetskim razlozima u svrhu dobijanja preplanulog izgleda. Što je više kožnog pigmenta, odnosno što je koža tamnija, to je otpornija i zaštićenija. Međutim, melanin ne obezbeđuje potpunu zaštitu kože od štetnih ultraljubičastih zraka. On samo omogućava tamnoputim ljudima da budu duže izloženi sunčevim zracima bez dobijanja sunčanih opekotina, dok ljudi svetle puti pocrvene samo nakon par minuta izlaganja Suncu.
Postoje tri tipa UV zračenja – UVA, UVB i UVC. UVA-zračenje je jednako bez obzira na doba dana ili godišnje doba i koža mu je uvek jednako izložena, a prolazi kroz staklo i vodu. Njegovo štetno delovanje do izražaja dolazi tek nakon nekoliko godina ili još kasnije jer prodire u duboke slojeve kože i ne izaziva brzi odgovor organizma. UVB zračenje je odgovorno za pigmentaciju kože pa pri jačem izlaganju može izazvati crvenilo na koži i opekotine. Dugotrajnim izlaganjem izaziva prerano starenje kože te može izazvati i karcinom kože. UVC zračenje nema štetan uticaj jer ga u potpunosti apsorbuje ozonski sloj Zemlje.
ZAŠTITA OD SUNCA
Proizvod za sunčanje mora upijati zračenja u UVA i UVB intervalu, mora biti neškodljv, po mogućnosti vodootporan i otporan na znoj, mora se lako primenjivati i razmazivati. Proizvodi se moraju nanositi u količinama od otprilike 2mg/cm2 tela što je jednako 6 čajnih kašičica losiona (otprilike 36 grama) za telo prosečne odrasle osobe. Kod proizvoda za sunčanje bitan je SPF faktor (Sun protection factor), a to je odnos između minimalne doze UV zračenja potrebne za izazivanje eritema-crvenila na koži zaštićenoj solarnim filterom i doze potrebne za istu reakciju na nezaštićenoj koži. Proizvodi koji imaju oznaku SPF od 6 do10 pružaju nisku zaštitu; SPF 15, 20, 25 pružaju srednju zaštitu; SPF 30 i 50 su nosioci oznake za visoku zaštitu, a jako visoku zaštitu pruža proizvod sa oznakom SPF 50 +. Sredstva se nanose 30 minuta pre izlaganja suncu, premazivanje je potrebno ponavljati svaka dva sata, odnosno nakon svakog kupanja te nakon brisanja peškirom i znojenja.
Jasno je da je dugptrajno sunčanje više štetno nego dobro za zdravlje pa kožu treba zaštititi.
Kao što treba kožu spolja zaštiti tako treba i iznutra, a to znači: optimalna hidracija organizma vodom, voće i povrće žute i narandžaste boje (breskva, kajsija, paradajz, lubenica) jer ono sadrži veće količine beta karotena koji poboljšava regeneraciju epitela kože i podstiče proizvodnju melanina. Maslinovo ulje i suvo voće (bademi, lešnici, orasi) obiluju vitaminom E koji štiti ćelije od delovanja slobodnih radikala i održava elastičnost kože.
Ishrana i sunčanje
Dodaci ishrani sa beta karotenom, kao i vitaminima A, C i E te selenom mogu umanjiti akutne i hronične manifestacije oštećenja kože od sunčanja. Vrlo delotvoran antioksidans (jači od beta karotena i vitamina E) je astaksantin, prirodni karotenoidne pigment iz algi. Hvatajući slobodne radikale, svi navedeni antioksidansi čuvaju ćelije od oštećenja i time sprečavaju (potencijalni) nastanak mutagenih promena koje bi mogle da izazovu karcinom.
LEKOVI I SUNCE
Određeni lekovi u kombinaciji sa suncem mogu delovati fotosenzibilizirajuće na kožu, a to znači da dovode do promena na koži koje se bez njegove primene uz potpuno isto izlaganje ultraljubičastim zracima ne bi pojavile.
Najčešći takvi lekovi su:
Antimikrobni lekovi (ciprofloksacin, levofloksacin, doksiciklin, kombinacija sulfometoksazola i trimetoprima
Lekovi za lečenje alergija tj antihistaminici (difenhidramin)
Lekovi za lečenje zloćudnih bolesti (5-fluorouracil, dakarbazin)
Lekovi za bolesti srca (amiodaron, nifedipin, diltiazem, enalapril, ramipril)
Diuretici (furosemid, hidroklortiazid)
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (naproksen, piroksikam)
Lekovi za lečenje akni (izotretinoin)
Šta primeniti kad nastanu opekotine od sunca?
Ako je ipak došlo do pojave jakog crvenila i neprijatnog osećaja zatezanja kože usred izlaganja suncu, kućna nega može ublažiti mnoge simptome sunčanih opekotina. Upalu će ublažitit losioni, kreme i oblozi koji sadrže neven. Losioni za opekotine s dodatkom kalcijuma ublažiće crvenilo i otok smanjiti. Gelovi sa dodatkom aloe odlični su za ublažavanje nadraženosti kože. Kad se koža ljušti lagano odstranite osušene deliće i nanesite na te delova antiseptički mast. Ako osećate mučninu ili vrućice pijte mnogo tečnosti i odmah idite kod lekara.
Svesnost od opasnosti sunčanja nikako ne znači da se treba odreći užitaka leta, no oprez je svakako potreban. Najvažnije je pridržavati se preventivnih mera, izbegavati izlaganje suncu 10-16 sati, nositi zaštitnu odeću, pokrivalo za glavu i zaštitne naočare, a posebno obratiti pažnju na zaštitu dece (decu mlađu od 6 meseci najbolje je uopšte ne izlagati suncu) jer opekotine i izgorena koža u ranom detinjstvu povećavaju rizik za nastanak malignih promena i melanoma u odrasloj dobi skoro dva puta. 80% štetnog delovanja koje se akumulira za života “zaradili” smo još kao deca. Znači, uticaj sunca na ljudski organizam je kumulativan pa se posledice prekomernog sunčanja u detinjstvu i mladosti odražavaju tek u starijoj dobi.
