Ciste i fistule srednje linije vrata nastaju kao posledica poremećaja u razvoju štitne žlezde. Do svog mesta na prednjoj ivici grkljana, štitna žlezda se spušta kanalom od baze jezika. Pri normalnom razvoju, ovaj kanal se zatvara i nestaje, a ako je embrionalni razvoj poremećen ostaje trajno prisutan.
Anomalija postaje uočljiva tek kad se infekcija iz usta i ždrela spusti u kanal, koji će se zbog nemogućnosti pražnjenja proširiti i poprimiti oblik ciste u sredini prednje strane vrata. Gnoj iz ciste može probiti kožu, nakon čega zaostaje mali otvor na koži vrata, odnosno formira se fistula. Po smirivanju zapaljenja, cista se smanjuje, a fistula, ukoliko se formirala prestaje da curi. Pri ponovnom zapaljenju, cista se uvećava i postaje bolna, fistula curi.
Bočne ciste i fistule vrata imaju sličnu evoluciju i simptomatologiju kao one koje se javljaju u srednjoj liniji. Nastaju zbog zaostajanja kanala u vratu, koji inače nestaju po završenom razvoju organa vrata. Sa unutrašnje strane komuniciraju sa ložom krajnika, donjim spratom ždrela, grkljanom ili dušnikom.Ciste su zatvorene prema spolja, a fistule imaju otvor na koži bočne strane vrata.
Dijagnoza se postavlja najčešće u dečjem uzrastu, na osnovu podatka o cisti ili fistuli na vratu,
bočno ili u sredini, koja duže vremena postoji, a povremeno se zapali. Retko, ovaj embrionalni poremećaj postaje manifestan u kasnijem životnom dobu.
Potvrđuje se na osnovu specifičnog nalaza punkcije (sadržaj izvučen iglom) i ultrazvučnim pregledom vrata, a uklanja se hirurški.
Zapaljenja limfnih žlezda vrata
Zapaljenski proces u uvu, grlu i nosu preko limfnih sudova prenosi se u limfne žlezde vrata. Zapaljenje limfnih žlezda vrata može biti akutno i hronično, a po uzročniku virusno i bakterijsko.
Kod akutnog limfadenitisa žlezde su uvećane, bolne i nisu fiksirane za okolinu, a povlače se ubrzo po izlečenju zapaljenja u primarnom organu. Hronični limfadenitis prati hronična zapaljenja gornjih disajnih puteva i krajnika, a karakteriše se žlezdama koje su uvećane i stalno prisutne, a postaju bolne samo pri pogoršanju osnovnog oboljenja.
Osim lečenja uzroka nastanka, limfadenitis ne zahteva nikakvu dodatnu terapiju.
Posebna vrsta hroničnog limfadenitisa je tuberkulozni limfadenitis. Javlja se u krajevima sa niskim životnim standardom i u osoba koje nisu uredno vakcinisane. Bacil tuberkuloze primarno dospeva u limfatični prsten ždrela, što može proći i neopaženo. Limfnim putevima prenosi se u žlezde vrata koje se uvećavaju i raspadaju. Proces se širi na okolno tkivo sve do formiranja fistule na koži.
Dijagnoza se postavlja na osnovu biopsije i patohistološkog nalaza. Leči se antituberkuloznim lekovima. Ako se nakon višemesečnog lečenja proces ne sanira, potrebno je radikalno hirurško uklanjanje zahvaćenih limfnih žlezda sa okolnim tkivom.
Leave a Reply
Want to join the discussion?Feel free to contribute!