Ciroza jetre

Ciroza jetre je ime za hronično zapaljenje jetre kod kojeg postoje istovremeno tri vrste promena u tom organu. Pod dejstvom štetnih materija (alkohol i drugi uzroci), koje deluju dugotrajno i u malim količinama, javlja se postepeno izumiranje jetrinih ćelija koje se ne zamenjuju, kao kod akutnog hepatitisa, novim ćelijama jetre, nego nastaje vezivno tkivo, koje se postepeno smežurava i dovodi do teških promena u građi jetre…

Preostale, normalne ćelije jetre pokušavaju svojim razmnožavanjem da nađoknađe izgubljene ćelije jetre. Međutim, tako novostvoreno tkivo jetre, nedovoljno ishranjeno krvlju, vrlo lako izumire i zamenjuje se novim vezivnim tkivom. Na kraju, posle više godina trajanja ciroze jetre, najveći deo normalnog tkiva jetre zamenjeni su vezivnim tkivom, koje ne može da vrši uloge jetre, i bolesnik dospeva u stadijum teške insuficijencije jetre.

Ta tri pomenuta procesa u jetri u toku ciroze
— postepeno izumiranje ćelija jetre, njihovo zamenjivanje vezivnim tkivom i stalno napredovanje oba procesa glavni su osnov svih znakova i simptoma koji se pojavljuju u toku višegodišnjeg trajanja ciroze jetre, bez obzira na to. koji je uzrok doveo do pojave te bolesti.

Podela ciroze jetre
Postoji više oblika ciroze jetre u vezi s uzrocima koji su je izazvali. Mada je tok i krajnji ishod svih tih oblika isti, postoje izvesne razlike u njihovom kliničkom izgledu i zbog toga će svi ti oblici biti izneti odvojeno.

Najčešći oblik ciroze jetre je svakako oblik poznat pod imenom Laenekove ciroze, prema francuskom lekaru iz prošlog stoleća Laeneku, koji je prvi opisao tu bolest i doveo je u vezu sa zloupotrebom alkohola. Ona se takođe često naziva i alkoholnom ili portnom cirozom.

Drugu grupu čini ciroza jetre uslovljena dugotrajnim zastojem žuči u jetri zbog njenog onemogućenog oticanja u dvanaestopalacno crevo, pojavom koja se najčešće dešava prilikom začepljenja glavnog žučnog kanala kamencem. To je tzv. bilijarna ciroza (bilis, na latinskom jeziku znači žuč).

Srčana (kardijalna) ciroza čini treću vrstu ciroze. Ona se javlja kod dugotrajnih srčanih mana i posledica je dugotrajnog zastoja krvi u jetri zbog nesposobnosti desne srčane komore da primi svu krv iz vena, koje dovode u srce vensku krv iz svih organa.

Poremećaj prometa gvožđa u organizmu, stvoren povećanim upijanjem tog metala u crevima i njegovim nedovoljnim izlučivanjem iz organizma, najčešće izaziva, nagomilavanjem gvožđa u ćelijama jetre, izumiranje tih ćelija i stvaranje jedne specijalne ciroze, tzv. pigmentne ciroze, koju skoro uvek prati i šećerna bolest zbog uništavanja tkiva gušterače (pankreasa).

Najzad, postoji i jedan oblik ciroze jetre kod kojeg postoje, pored znakova oštećenja jetre, i znaci teškog oštećenja mozga. Istovremena bolest oba ta organa posledica je poremećaja prometa bakra u organizmu. Ta ciroza poznata je i kao Vilsonova bolest prema imenu američkog lekara koji ju je prvi opisao.

Portna (alkoholna, Laenekova) ciroza

Portna ciroza predstavlja najčešći oblik ciroze u čijem postanku hronični alkoholizam, neizlečeni akutni hepatitis i dugotrajno pothranjivanje životinjskim belančevinama igraju glavnu ulogu.

Svi ti uzroci izazivaju u jetri, kao što je ranije rečeno, nagomilavanje mast ili zapaljenje (akutni hepatitis). U oba slučaja jetra je u početku povećana, glatke površine i lako osetljiva na pritisak. Obe vrste promena,kad se ne izleče, đovode postepeno do stvaranja vezivnog (ožiljnog) tkiva jetre, koje se postepeno skvrčava i smanjuje zapreminu jetre. Pored smanjenja zapremine, takva cirotična jetra gubi i svoju glatku površinu, koja postaje neravna zbog većih ili manjih zrnastih tvorevina, nastalih uvlačenjem onih delova jetre u kojima je došlo do smežuravanja vezivnog tkiva.