Ako vam je nivo holesterola malo iznad gornje granice,da bi ga snizili pomoći će vam dijeta, vožnja bicikla i upotreba fitosterola.
Ukoliko ne bude rezultata u snižavanju holesterola, evo lekova i integratora koji bi vam mogli koristiti…
Rezultati vaše poslednje analize krvi potpuno su jasni: imate povišen holesterol. Je li vreme za uzbunu? To zavisi od broja koji se pojavio pod stavkom “ukupan holesterol”. Naime, poželjno je da u krvi bude manje od 5,2 mmol/l ukupnog holesterola.
Ako vam se vrednost približala ovom broju, to bi mogao biti znak neke neumerenosti u ishrani u poslednje vreme. U tom slučaju – trebalo bi da se okrenete dijetalnoj ishrani (koja vam može pomoći da ukupan holesterol skinete deset do petnaest odsto). Za vrednosti iznad ove granice potrebne su ozbiljnije protivmere. Granični rizik kad je u pitanju holesterol iznosi od 5,2 do 6,19 mmol/l, a visoki rizik više od 6,2 mmol/l.
AKO VAM JE UKUPNI HOLESTEROL 5,2
Ovaj rezultat nije za veliku brigu, jer se može kontrolisati i sniziti pramenom životnog stila: konzumirajte manje masti i počnite se baviti fizičkom aktivnošću, koja će sagoreti suvišne masnoće. Dakle, na nekoliko meseci eliminišite sa stola puter i sireve, prženu hranu, slatkiše…
Upotrebljavajte samo ekstradevičansko maslinovo ulje, i to u sirovom obliku, te klice ili sojin lecitin. Na kraju, jedite što je više moguće povrća. Takođe, moraćete svojoj novoj rutini dodati i fizičku aerobnu aktivnost. Ali ne morate po svaku cenu počinjati da trenirate. Mogla bi vam biti dovoljna, na primer, svakodnevna šetnja brzim hodom ili lagano trčanje odnosno biciklizam, koji je idealan u periodu s puno sunčanih sati. Međutim, krenite postepeno – počnite s desetominutnim vežbama dok polako ne dostignete pun sat vežbanja dnevno. Nakon dva meseca ponovo uradite analize krvi kako biste potvrdili napredak.
HOLESTEROL IZMEĐU 5,2 I 6,19
Ukoliko imate hipertenziju, neko srčano oboljenje ili dijabetes (a uz to ste još i pušač), dosta rizikujete, te morate pribeći statinima, najefikasnijem leku u borbi s endogenim holesterolom (koji proizvodi sam organizam), ali i onim egzogenim, koji se unosi u organizam putem hrane. Ovaj lek primorava vas da ga pijete ceo život, a pritom su neke osobe izložene riziku jer im ga organizam ne može tolerisati, te su mogući bolovi i problemi s mišićima. Ali pre nego što pribegnete upotrebi ovog leka, pokušajte da u dvomesečnom periodu utvrdite hoće li vam određena ishrana i fizička aktivnost pomoći da resite problem. Namirnice biljnog porekla izvori su fitosterola, čija je hemijska struktura slična strukturi holesterola.
Preporučene količine fitosterola kreću se od 150 do 450 mg/dnevno, u zavisnosti od navika u ishrani. Fitosterola ima u svim namirnicama biljnog porekla, ali se u većim količinama nalaze u nerafinisanom biljnom ulju, orasima, semenkama, celom zrnu žita i mahunarkama.
HOLESTEROL PREKO 6,2
Situacija jeste komplikovanija – zbog povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, ali je strategija veoma jasna: rigoroznija dijeta i intenzivnija fizička aktivnost. Potpuno izbacite masti životinjskog porekla iz ishrane i praktikujte sat vremena sporta dnevno. Pramena životnih navika ima umeren učinak, ali medikamenti pouzdano deluju kod osoba koje spadaju u visokorizičnu grupu, lako postoji više kategorija lekova za regulaciju nivoa holesterola u krvi, uključujući nijacin, fibrate i adsorbense žučne kiseline (smole koje upijaju žučnu kiselinu), statini su najefikasniji, te se zbog toga najčešće koriste (snižavaju nivo LDL 20% do 50%).
KOLIKO FITOSTEROLA KOJI MOŽE SNIZITI HOLESTEROL IMA U…
Pšenične klice -1/2 šolje (50 g do 60 g) sadrže 190 mg do 200 mg
Susamovo ulje -1 kašika (15 g) sadrži 120 mg
Ulje žitarica -1 kašika (15 g) sadrži 100 mg
Kikiriki – šoljica (30 g) sadrži – 40 mg
Badem – šoljica (30 g) sadrži – 40 mg
Prokelj – šolja (80 g) sadrži – 35 mg
Maslinovo ulje – kašika (15 g) sadrži – 25 mg
