Bruceloza kod ljudi

Bruceloze su grupa srodnih infektivnih bolesti koje se od inficiranih životinja mogu preneti na ljude; odllikuju se ustaljenom ili nepravilnom temperaturom promenljivog trajanja, glavoboljom, slabošću, obilnim znojenjem, zimom i groznicom i živčano-mišićnim bolovima u telu.

Etiologija. Uzročnici bruceloza pripadaju gruipi vrlo srodnih miteroorga-nizama koji se nazivaju brucele (brucellae). Ima tri vrste brucela: brucella melitensis (izazivač maltske ili talasaste groznice), brucella Bang (uzročniik Bangove bolesti — epizootičnog pobačaja krava) i ibrucella isuis (izazivač bruceloze svinja). Brucele su sićušni, Gram-negativni i nepokretni bacili; rastu sporo na hranljivim podlogama; osetljive su na povećanu temperaturu i dezinfekciona sredstva.

Izvor i rezervoar infekcije, Izvor infekcije su tkiva, krv, mokraća, mleko inficiranih životinja. Rezervoari infekcije su goveda, svinje, ovce, koze i konji.
Način prenošenja. Bolest se prenosi dodirom sa iaificiranim životinjama, njihovim izlučinama i upotrebom za hranu mleka i mlečnih proizvoda od inficiranih životinja. Infekcije vazdušnim putem mogu se desiti u laboratorijama. Retko se prenosi s čoveka na čoveka.

Trajanje zaraznosti. Izlučivanje infektivnih mikroorganizama (bruceloze) mokraćom i drugim izlučinama može trajati dugo.

Osetljivost i otpornost. Osetljivost je različita, što se vidi po širokoj raziici u težini i trajanju kliničkih oblika; deca su mantje osetljiva. Trajanje stečenog imuniteta je neizvesno.

Sporadičtni slučajevi bruceloze mogu nastati među potrošačima nekuvanog i nepasterizovanog mleka ili mlečnih proizvoda od inficiranih krava, ovaca i koza. Svakako da postoji veći broj oboljenja nego što se prijavljuje, zbog dijagnostičkih teškoća.

Inkubacija bruceloze je vrlo nestalna i teško se da utvrditi; obično 14 do 30 dana, ponekad 3 meseca.

Simptoinatologija. Bruceloze mogu imati postepen početak sa nejasnim simptomima iii nagao sa bržim nastajanjem simptoma. Početak je nestalan kao i klinički tok. Početni su simptomi, po redu učestalosti, temperatura, slabost, znojenje, zima, jeza, gubitak apetita, opšti bolovi, nervoza, bolovi u krstima, zglobovima, utučenost, nesanica, bolovi u vratu, kašalj, bolovi u trbuhu, zatvor i drugi. Pobrojani simptiomi (praćeni su postepenim uvečavanjem limfnih žlezda, slezine i jetre, zatim mogućnošću minogih komplikacija.

Temperattura koja ,posle nekoliko dana može dostići visok stepen, (39° i više), pokazuje češća popuštanja (remisije), tako da je ujutru niža nego uveče i pada uz obilno znojenje. Temperatura traje obično oko dve nedelje, ali može i mnogo duže, i praćena je anemijom, iscrpenošću, bolovima u mišićima i zglobovima, a katkad i mnogim drugim poremećajima. Najzad temperatura pada, nastaje kraće ili duže poboljšanje koje je ustvari prividno, jer se opisane tegobe i simptomi ponavljaju i traju 2—3 nedelje, kraće ili duže. U daljem toku periodi bez temperature mogu trajati duže, ali se temperatume faze sa opisanim simptomima opet ponavljaju i sve više iscrpljuju bolesnika, tako da posle više meseci, ako se nije lečio, usled komplikacija nastane smrt.

Kao što bruceiloze obiluju brojem i raznovrsnošću simiptoma, tako obiluju i u komplikacijama.Postoje razni oblici bruceloza: laki (amlbulantni), teški, hroničtni i drugi, sa najispoljenijim simptomima od strane organa i tkiva koji su najjače napadnuti.

Klinička dijagnioza bruceloza nije laka ni sigurna. Zbog toga su potrebni i laboratoriski nalazi. Najvažniji su: izolovanje brucela iz krvi, koštane srži, drugih tkiva ili izlučina boilesnika. Reakcija aglutinacije je takođe od koristi.

Nega i dijeta. Iako se bruceloze retko prenose sa bolesnog na zravog čoveka, ipak izolacija nije suvišna; naročito u zasebnoj prostoriji. Uzročnik se nalazi u nosnoždrelnoj sluzi, krvi, mokraći, vaginalnoj sluzi i stolici.