Čak 80 procenata odraslih priznaje da je pretrpelo barem jednu epizodu bolova u kičmi. A od bolova u „krstima” pati čak do 25 procenata osoba starosti 30-50 godina. Bol u leđima može imati različite uzroke. Lekari smatraju da ih uglavnom uzrokuju naše loše navike -nepravilno držanje tela, neodgovarajuće sedenje, nepravilni položaj kod poslova obavljanih stojećki ili u (polu)nagnutom položaju, kao što je peglanje ili rad u bašti. Za ostale bolove krivo je akutno zapaljensko oboljenje. U svakom slučaju, bolovi u kičmi koji se ponavljaju predstavljaju jasan signal našeg organizma da nešto sistematski i dugotrajno radimo kako ne treba. A u tome nam može pomoći samo jedno – da to promenimo!
Kod bola u kičmi lekovi pomažu, ali…
Bolovi u kičmi se najčešće javljaju posle tridesete godine života. Delimo ih na jednostavne i složene. Oni jednostavni pogađaju mlade ljude i tu se uglavnom radi o bolovima u zoni struka ili niže, u trtičnom delu. I ovaj bol može odatle da se širi u razne delove tela i da dovede do komplikacija, zato ga uvek treba ispitati. Ne treba oklevati sa posetom lekaru, naročito ukoliko se bol u kičmi kod osoba mlađih od 20 ili starijih od 55 godina, javi naglo i ako traje i u položaju mirovanja.
Ako mislite da od bolova u kičmi najviše pate oni koji rade teške fizičke poslove, varate se. To nije tačno, jer ovi bolovi većinom pogađaju ljude koji se veoma malo ili nimalo bave fizičkim radom, koji mnogo sede, a u svoje slobodno vreme se minimalno kreću. Nismo baš raspoloženi da idemo kod lekara i detaljno se pregledamo, da eventualno krenemo na dugotrajnu fizikalnu terapiju, a naročito nam se neće da u svoj svakodnevni život uključimo preporuke koje se odnose na pravilno kretanje i način života.
Recimo iskreno, mnogo je lakše popiti tabletu za bol u kičmi. Samo, to je najgore rešenje. Lekari upozoravaju da se mesečno potroši oko 150 hiljada analgetika (lekova protiv bolova), a od toga 90% za bolove u kičmi. Pritom ovi lekovi imaju čitav niz negativnih propratnih dejstava, naročito na želudac. Lekari preporučuju da se analgetici koriste u najmanjim dozama i što kraće vreme. Uvek se treba prvo pregledati i potom bolove lečiti na adekvatan, od strane lekara preporučen način. U lečenju se koriste pre svega zagrevanje ili hlađenje, različite masaže, ultrazvuk, elektroterapije, magnetoterapije, injektaže. A pritom, osnov je preventiva – vežbe, slabljenje, manje sedenje, više hodanja, pramena načina života.
Diskusi
U česte uzroke bolova u kičmi spadaju i oštećenja međupršljenskih diskusa. Ona mogu biti mehanička ili zapaljenjska. Do mehaničkog oštećenja dolazi tako što se zbog preteranog pritiska oštete vezivni prstenovi diskusa, popucaju, a istovremeno s tim pihtijasta masa koja se nalazi u sredini diskusa iscuri i pritisne korene nerva. Rezultat toga je išijas (bol koji iz krsta ide u noge), ili, ukoliko masa iz diskusa vrši pritisak na nekom drugom mestu – tada nas potrefi heksenšlus, odnosno „ušinuće”. Ako satima nepravilno sedite za kompjuterom, onda je dovoljan prividno jedan nezgodan pokret da se „ušinete”. Naime, kičma ne podnosi kombinaciju rotacije i saginjanja, tako da nastojte da to izbegnete. To je isto kao kada biste iz sve snage cedili krpu sve dok se ona ne pocepa.
Prva pomoć kad se javi bol u kičmi je vitamin B i mirovanje na ležaju sa tvrdim dušekom. Čovek kičmu olakšava ležanjem, ne sedenjem. Sedenje ne pomaže, jer ako sedite nagnuti prema napred, pritisak na trtični deo kičme se povećava za čak 80%! Naravno, često se događa da se mora primeniti i terapija tabletama i injekcijama, a tečenje može biti veoma dugo.
Međupršljenski diskusi nam mogu izazvati bol u kičmi iz različitih razloga:
• Preterano opterećenje kičme – do njega često dolazi prilikom podizanja teških tereta sa zemlje. Kada bilo šta podižete, a kičma vam je savijena, to je loše. Treba čučnuti uz teret i ustati iz čučnja.
• Preterana težina – višak kilograma opterećuje ceo organizam, uključujući i kičmu.
• Nedovoljno i nepravilno kretanje – malo hodamo, mnogo sedimo. A ako posle toga krenemo u povećanu aktivnost, ili jednom godišnje resimo da odigramo partiju tenisa ili radimo u bašti, krećemo se nepravilno, i rezultat je bol u kičmi.
• Starenje – starenje može dovesti do „sušenja” međupršljenskih diskusa.
• Genetska predispozicija kao što postoji predispozicija za neka oboljenja kao stoje celijaklija ili dijabetes, moguće je imati povećane predispozicije i za oboljenje kičme, na primer, zato što nam je vezivno tkivo lošijeg kvaliteta.
Kretanje je ono najbolje što možemo da učinimo za naše diskuse. Tada dolazi do njihovog pritiskanja i opuštanja, a to je veoma bitno. Kako, naime, objašnjavaju lekari, diskus nema svoje krvne sudove i hrani se tako što se prilikom kretanja ponaša kao sunđer i upija hranu. Zato čak i kad imate bolove u kičmi, nastojte da se krećete koliko vam to bol dozvoljava. Kada sedite, diskus je pritisnut, što takođe nije dobro. Najbolje je hodanje.
Kako izbeći bolove u kičmi?
Ako vas kičma redovno boli, najverovatnije se radi o nepravilnom načinu kretanja. Porazmislite o tome šta radite loše i pokušajte da to promenite.
1. Fiksna kičma!
Pre nego što napravite bilo kakav pokret, kičma bi trebalo da bude fiksna. To se veoma dobro može istrenirati tokom plesa. Ili se prijavite na kurs borilačkih veština. Obratite pažnju na to da tamo uvek treba prvo zauzeti određeni stav iz koga potom proističe pokret. Zahvaljujući stavu, kičma se stabilizuje, odnosno fiksira. Isto tako, ako vam nešto padne, prvo iskoračite jednom nogom, nije dobro odmah saviti kičmu, jer se možete ušinuti.
2. Ne zaboravite na pravilno disanje!
Veoma bitan faktor stabilnosti držanja je dijafragma i zato je treba vežbati pravilnim disanjem.
3. Jačajte donje mišiće!
Malo ko zna da je za zdravu kičmu izuzetno bitan tkz. „mišićni mider”. Znači, mišići kičme, ali i donji trbušni mišići i mišići karličnog dna. Prilikom sedenja možete vežbati upravo te mišiće – dovoljno je stezati čmar.
4. Naučite da pravilno sedite!
Prilikom sedenja stavite klupicu pod noge -time ćete olakšati kičmi. Istovremeno ne savijajte kičmu i nemojte se grbiti. Ako radite za kompjuterom, monitor bi trebalo da bude tačno ispred vas, ne levo niti desno. Nije dobro ako u njega gledate glave poluokrenute na levo ili na desno. Glava mora stajati pravo.
5. Prilikom rada ne savijajte kičmu! Ako ste radili u bašti ili renovirali stan, pa sutradan ne možete da se pomerite, to je zato što ste radili savijene kičme. Obratite pažnju na istočne narode – na poljima čuče ili rade sa iskoračenom jednom nogom. Mi radimo savijeni, a to je greška!
6. Kupite novi dušek!
Nema ničeg goreg nego spavati na utegnutom starom dušeku.
7. Bavite se sportom, ali pravilno!
Svi sportovi koji sadrže doskoke (odbojka, košarka) ili brzi start i stop (skvoš) nisu dobri za kičmu. Odlično je plivanje, ali ne prsno, jer prilikom prsnog plivanja čovek drži glavu zabačeno i savija se u trtičnoj oblasti. Najbolja mobilizacija za kičmu je hod, pri čemu je odličan hod unazad u kome se vežbaju i vrhovi nožnih prstiju. Kičmi pomažu i joga vežbe, zato što se u okviru tih vežbi vežba i pravilno disanje, koje je neophodno za stabilizaciju kičme. A ako mislite da ćete kičmu izravnati pomoću trbušnjaka, dobro pazite, jer je možete upropastiti, ukoliko vam noge nisu pravilno fiksirane.
