Bolovi u donjem delu ledja

Bol u donjem delu ledja je najčešći problem zbog koga ljudi dolaze kod hirurga ortopeda. Od pet ljudi četvoro će u toku svog života imati problema sa bolovima u donjem delu ledja, kaže statistika. Posle prehlade koja je na prvom mestu ,ovaj problem je najčešći uzrok izostajanja sa posla.

Lumbalni deo kičme je kompleksna struktura koja povezuje gornji i donji deo tela, Ovaj deo tela nam obezbeđuje i snagu i pokretljivost Omogućava nam da se rotiramo, savijamo i okrećemo kao i da stojimo, hodamo i dižemo teret. Pravilno funkcionisanje ovog dela tela nam je neophodno za sve aktivnosti u toku dana.
Upravo iz tog razloga bol u donjem delu ledja može ograničiti sve vaše aktivnosti, redukovati radni kapacitet, i kvalitet života uopšte.

DIJAGNOSTIKOVANJE
Većina slučajeva bolova u ledjima nije ozbiljna i vrlo dobro će odgovoriti na terapiju. Ortoped obično može da dijagnostikuje i leči većinu ovih problema u ordinaciji. Međutim, ukoliko je bol jak i ne reaguje na uobičajenu terapiju neki dodatni testovi se obično rade. Rendgen će pokazati da li je u pitanju artritis ili oboljenje kostiju, ali neće prikazati promene na mekim tkivima kao što su disk i nerv. Zato se za dijagndstikovanje oboljenja mekih tkiva koristi kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca. Ponekad se radi i da bi se videlo da li je i u kojoj meri oboljenje kičme uzrokovalo mišićno ili nervno oštećenje.

NAJČEŠĆI UZROCI BOLOVA U LEDJIMA
Iščašenje i preopterećenje lumbalnog dela

– mišići u ovom delu obezbeđuju snagu i pokretljivost za gotovo sve aktivnosti. Preopterećenje se može javiti zbog slabosti odnosno neutreniranosti mišića ovog dela tela. Ligamenti u lumbalnom delu povezuju i daju stabilnost pršljenovima. Njihovo iščašenje se može javiti kod naglih naprezanja i najčešće je prouzrokovano ili njihovom slabošću ili prenapregnutošću (kod sportista). Ove povrede su generalno najčešće i mogu zavisiti od više faktora:
– slabosti mišića
– gojaznosti
– pušenja
U ostale faktore se mogu ubrojati i normalan proces starenja, osteoporoza, gubitak koštane mase, smanjenje snage i elastičnosti mišića i ligamenata. Iako se ovi procesi ne mogu krenuti obmutim tokom efekat se može usporiti vežbanjem, pravilnom tehnikom dizanja tereta, pravilnom ishranoni i izbegavanjem pušenja.

LEČENJE
Većinu ovih problema može otkloniti ortoped prepomčujući vam period mirovanja, terapiju u vidu vežbi i neke lekove protiv bolova i inflamacije. Lagana aktivnost će svakako ubrzati oporavak. Gubitak težine, ukoliko ste gojazni, i prestanak pušenja, ukoliko ste pušač, takođe su obavezni. U retkim slučajevima kada je problem ozbiljnije prirode (uklješten nerv) lečenje zahteva operaciju.

OZBILJNIJA OBOLJENJA VEZANA ZA LUMBALNI-DONJI DEO LEDJA

DISKUSHERNIJA – Verovatno ste nekada čuli da se neko žali na pokidan diskus u lumbalnom delu. Diskus je mekano hrskavičavo tkivo koje se nalazi između pršljenova. Centar diska se sastoji od želatinaste mase koja se naziva nukleus. Diskushemija nastaje kada nukleus potisne spoljnu ivicu diska u kičmeni kanal i na taj način izvrši pritisak na nerve.
Diskus ima visok sadržaj vode u sebi, ali prilikom starenja sadržaj vode se smanjuje i samim tim i razmak između pršljenova. Takođe, i sam diskus postaje manje fleksibilan. Simptom vezan za ovo oboljenje je najčešće oštar bol koji se širi iz donjeg dela leđa u jednu nogu. Ovo je izazvano upravo pritiskom na nerv. Ostali simptomi uključuju slabost u jednoj nozi, utmulost, pečenje u leđima.
Što se tiče lečenja, konzervativan pristup obično uspeva. Odmor u krevetu, mišićni relaksanti, antiinflamatomi lekovi. Led dolazi u obzir 20 minuta nekoliko puta u toku dana. Bilo kakva fizička aktivnost mora biti spora i kontrolisana. Druge metode lečenja podrazumevaju davanje kortizolskih injekcija radi smanjivanja inflamacije nerva kao i operaciju kojom se uklanja deo diskusa koji pritiska nerv. Novije tehnike operacija koriste lokalnu anesteziju, a oporavak traje 2-6 nedelja.

UKLEŠTENJE SKIJATIČNOG NERVA Manifestuje se iznenadnim bolom koji se najčešće širi iz kuka u jednu nogu. Dešava se da izbočenje na diskusu pritisne skiatični nerv tako da imate osećaj kao da imate grč u nozi koji može da traje i po nekoliko nedelja. Bol se specijalno javlja kada sedite, kijate ili kašljete. Terapija je slična kao i kod diskukshernije.

SPINALNA STENOZA – stenoza znači sužavanje, u ovom slučaju, kičmenog kanala koji sadrži i štiti kičmenu moždinu i nerve. Rezultat je bol u donjem delu ledja kao i u nogama. Postoje mnogi razlozi zbog kojih nastaje ovo sužavanje: starenje, nasledni faktori kao i slaba cirkulacija u lumbalnom delu kičme. Simptomi uključuju bol i otežano kretanje, hladan odnosno topao osećaj u donjem delu ledja, često padanje.
Tretman može biti konzervativan i sastoji se u tome da se menja stav tokom hodanja naginjanjem napred. Najčešće se kombinuje sa nesterodnim antiinflamatomim lekovima. Ukoliko ove metode ne daju zadovoljavajuće rezultate pristupa se operaciji koja ima za cilj da eliminiše pritisak na nerve.

ŠTA JE ZAPRAVO DONJI DEO LEDJA
Donji ili lumbalni deo leđa je kompleksna struktura koja se sastoji od pršljenova, diskusa, kičmene moždine i nerava.
– lumbalnih pršljenova ima 5 i oni povezuju gornji deo kičme sa karlicom
– 6 diskusa koji služe da apsorbuju udame impulse i zaštite pršljenove
– kičmena moždina i nervi služe kao “električni kabl” koji sprovodi električne impulse od mozga do mišića nogu
– mali zglobovi koji obezbeđuju funkcionalnu pokretljivost i stabilnost
– mišići i ligamenti koji obezbeđuju snagu i stabilnost

PREVENCIJA
Normalan efekat starenja koji dovodi do gubitka koštane mase, smanjenja snage i elastičnosti mišića i ligamenata ne može se izbeći, ali se može znatno usporiti. Redovno vežbanje, korišćenje biomehanički pravilne forrne pokreta, gde je opterećenje prilikom podizanja na lumbalni deo najmanje, održavanje prikladne težine, izbegavanje pušenja, kao i pravilno držanje, umnogome mogu da pomognu.

Za kraj treba reći da bolovi u donjem delu leđa ne biraju ni godine i podjednako pogađaju i stare i mlade. Upravo iz tog rezloga, ukoliko osetite ozbiljnije probleme, javite se lekaru i počnite tretman na vreme. Ukoliko dozvolite sebi da “padnete u krevet” oporavak će biti znatno duži i mukotrpniji.