Bolesti organa za varenje, po rasprostranjenosti u našem narodu zauzimaju drugo mesto, posle bolesti organa za disanje. Od čira želuca i 12-palačnog creva boluje 10% stanovništva a jednu trećinu svih malignih oboljenja (rak) čine maligna oboljenja digestivnog sistema.
Ulkusna bolest
Ulkusna bolest je zajedničko ime za ulkus želuca i 12-palačnog creva, jednjaka i jejunuma – početnog dela tankog creva. Ulkus 12-palačnog creva je četiri puta češći od čira na želucu. Muškarci boluju tri puta više od ženskog pola. Čir želuca je češći kod starih a 12-palačnog creva (duodenuma) kod mlađih. Može postojati jedan ili više ulkusa, i na duodenumu i na želucu. Ulkus na duodenumu (početnom delu tankog creva koji se pruža od izlaznog otvora želuca) češći je nego na želucu. Na želucu se nalazi na maloj krivini a ako se nalazi na velikoj, treba misliti na karcinom. Ulkus želuca je veći i dublji od duodenalnog (zid želuca ima četiri sloja – sluzokoža je unutrašnji sloj i ona ima tri sloja i debela je 2-3 mm, površine oko 850 cm2).
Čir na želucu može se potpuno izlečiti (bez ožiljka) a na duodenumu samo zalečiti. Čir na želucu veći je od čira na duodenumu (veličine je odvl,5-9 cm a duodenoma od 0,5 do 2 cm). Čir na želucu može se javiti i bez prisustva viška želudačne kiseline a za čir duodenuma obavezno je postojanje hiper-aciditeta (povećane kiselosti želuca). “Čir želuca može se vremenom „pretvoriti” u rak želuca a duodenoma ne.
Ima više uzroka nastanka čira. I danas važi teorija po kojoj do ulkusa dolazi kada dođe do neravnoteže između agresivnih i odbrambenih faktora (bez hlorovodonične kiseline i pepsina ulkusa).
Simptomi čira su bol u gornjem delu trbuha: ako se širi u desnu stranu reč je o čiru duodenuma (12-palačnog creva) a ako se širi u levu stranu, to je čir želuca. Kod čira duodenuma bol se javlja na prazan želudac, 1-3 sata posle jela a ublažuje se hranom, bikarbonom sodom ili povraćanjem. Kod čira želuca može da se javi već pola sata posle jela i nema noćnih bolova kao kod čira duodenuma. Često se bol javlja u proleće i u jesen (leti je najređi). Traje nekoliko godina do nekoliko decenija a u oko 15% slučajeva, i pored lečenja, ispoljava komplikacije i brz tok.
Simptomi čira
Simptomi čira želuca su i: bol, mulja, povraćanje, gorušica, dispepsija (težina i punoća u želucu).
Veliki se značaj pridaje bakteriji Helikobakter pvlori.
Komplikacije ulkusa mogu biti akutne i hronične. U akutne (trenutne) spadaju krvarenje i prskanje (perforacija) a u hronične – prodiranje čira u okolno tkivo i organe (jetru i pankreas).
Akutno krvarenje iz želuca, ako je veliko, ima sledeće simptome: povraćanje sadržaja boje crne kafe (kod čira na dvanaestopalačnom crevu ovo je retko), slabost, stanje šoka zbog gubitka krvi, nesvestica, malaksalost, žeđ, hladno znojenje, pad pritiska i pojava crnih kašastih stolica. Prskanje čira nastaje naglo (kao grom iz vedra neba), praćeno je bolom u podgrudju (kao ubod nožem), zatim se širi u desnu donju četvrtinu trbuha ili u desno rame a pregledom se pipa tvrd trbušni zid (kao daska) zbog izlivenog sadržaja želuca u trbušnu šupljinu te nastaje stanje šoka. Glavni simptom suženja (stenoze) je povraćanje (koje je sve češće) i mršavljenje kao njegova posledica (povraćanje nesvarene hrane uzete ranije).
Akutno i hronično zapaljenje želuca
Zapaljenje (ili katar) želuca (gastritis) može biti akutno (počinje naglo i traje kratko) i hronično. To je najčešće oboljenje želuca. Akutni katar želuca je izazvan spoljašnjim i unutrašnjim uzrocima. Od spoljašnjih, najčešći su alkoholizam, preterano pušenje…
Simptomi akutnog gastritisa
Simptomi akutnog gastritisa su: jaki bolovi u želucu, uporno povraćanje, povišena temperatura, dijareja (proliv).
no unošenje hrane, kafe, nikotina i lekova (aspirina i drugih). Upotreba antibiotika dovodi do „antibiotskog” gastrita. Zračenje i korozivna (nagrizajuća) sredstva su takođe uzroci. Kod crevnih infekcija (enteritisa) izazvanih bakterijama, virusima, parazitima ili gljivicama, zahvaćena je i sluzokoža želuca (gastroenteritis), ali to može biti udruženo i sa zapaljenjem debelog creva (enterokolitis). Od spoljnih uzroka, tu su uremija i druge infekcija.
Hronični gastritis može biti tipa A i B (zavisno od dela želuca – gornjeg ili donjeg). Promene zahvataju površinu sluzokože a ima i oblika sa smanjenim brojem ili potpunim iščezavanjem želudačnih žlezda koje više ne
luče ni sonu kiselinu niti ferment pepsin a sluzokoža je istanjena. Postoji krvareći (erozivni) gastritis, sa pojedinačnim ili brojnim ranicama izazvanim lekovima za lečenje reumatizma, virusima i, možda najvažnijim, bakterijom Helikobakter pilory.
Udružen je sa zapaljenjem pankreasa, cirozom jetre, kamenom u žuči.
Simptomi i smetnje
Veliki broj bolesnika nema smetnje a i nisu tipične: muka, nadutost posle jela, bol u podgrudju, teže varenje, punoća u trbuhu.
