Nema rizičnije stvari po zdravlje koja se može izbeći od pušenja. Pored zadaha, obojenih prstiju i zuba, zadimljene odeće, “pušačkog kašlja”, zavisnost od pušenja znači i 500.000 smrtnih slučajeva svake godine, uglavnom od raka (ne samo u plućima već svuda po telu) i srčanih bolesti -ne samo smrtonosnih, već teških slučajeva bola i patnje!

Pušenjem cigareta svrstavate se u sasvim različitu zdravstvenu kategoriju u odnosu na nepušačku populaciju. Zato morate ozbiljno da se pozabavite svakim sumnjivim simptomom. Dakle, ako ste pušać:
• Ne smete tvrditi da hronično golicanje u grlu koje se vuče dugo nakon završetka prehlade – “nije ništa”. Možda je to prvi simptom raka pluća.
• Ako ste nekad mogli da preskačete po dve stepenice bez iole napora a sada se zadišete, zaduvate i još se iscrpljujete, možda je to znak emfizema. hroničnog bronhitisa ili neke druge plućne bolesti.
• Ako učestalije mokrite, i to bolno s tim što povremeno vidite i primese krvi u mokraći… nepušać najpre treba da posumnja na uvećanu prostatu. Ako ste pušać, pak, pomislite na rak ,bešike, kojem ste podložniji zbog cigareta. Da vidimo kako vas to duvan čini bolesnijim:

Najpre da razmotrimo pluća. Respiratorni trakt oivičen je tankim dlačicama, “cilijama” čiji je posao da čiste pljuvačku i sva strana tela iz bronhijalnog stabla i da ih guraju nagore u grio, odakle ih možete izbaciti. Kada udišete duvan te dlačice se parališu. Dok spavate i ne pušite, cilije se polako oporavijaju, i tokom noći počinju da potiskuju napolje nagomilani šlajm. Ujutro kad se probudite, vi ga iskašljavate. Posle dugogodišnjeg pušenja, cilije toliko propadnu da nisu u stanju da se noću povrate. Tako da šlajm u repsiraternom traktu i druge strane materije koje ste udahnuli ostaju tu gde su, umesto da budu izabačene napolje. To je savršena sredina za razvoj bakterija i objašnjava nam zašto pušači tako često boluju od prehlada, disajnih infekcija i hroničnih bronhitisa. Duvanski dim takode pogoršava emfizem. To je bolest koja smanjuje elastičnost pluća i uništava alveole -vazdušne mehure koji omogućavaju razmenu kiseonika za ugljen dioksid.Smanjeni broj alveola znači i smanjenu površinsku
oblast za obavljanje ove razmene životnih gasova. Posledica je da neko ko ima emfizem mora da utroši više svoje energije samo da bi dobio dovoljno kiseonika za disanje; prosečnom nepušaču je za istu stvar potrebno tek 5 posto energije!

Zatim, rak pluća.
Osamdeset pet procenata obolelih muškaraca i sedamdeset pet posto obolelih žena su pušači. Možda ste zhog toga rešili da idete na “sigurno” i prestali fa pušite.Pušenje izaziva probleme i kod nerodjenih beba. Trudnice koje puše imaju veče šanse da izgube dete ili da imaju prevremeni porodaj. Trudnicama češče pucaju membrane, i javljaju se krvarenja, tako da njihove bebe imaju manju težinu prilikom porodjaja. Nedavna istraživanja pokazala su da medju trogodišnjom decom, ona čije su majke pušile u trudnoći su niža rastom, imaju teškoće u učenju i nisu tako visprena u rešavanju matematičkih zadataka.
Kada pušač uvlači dim, on ili ona unosi u pluća mešavinu smole, nikotina i još četiri hiljade druglh otrovnih gasova i sastojaka, uključujuči cijanid, isparljive „aromatične hidrokarbonate i ugljen monoksid! Posle sedam sekundi, nikotin je preko srca već ispumpan u mozak, gde se apsorbuje oslobaditjući supstance zvane “kateholamini”. Ti kateholamini imaju “adrenalinsko dejstvo”, ubrzavajući hod srca i podižući krvni pritisak.
To vam je taj “užitak!”
Dakle, paleći jednu cigaretu za drugom vi pojačavate taj “ugodjaj” ali po cenu zdravlja vaskularnog sistema. Ako ste pušač, možete i sami proveriti. Izbrojte sebi puls i, ako možete, izmerite svoj krvni pritisak pre prve dnevne cigarete. Zatim pušite i ponovo proverite oba podatka. Svi su izgledi da vam je puls skočio za dvadeset otkucaja u minutu, a pritisak od deset do dvadeset i da, nadam se, nećete nikad više zapaliti!
Ozbiljnija posledica ovog “divnog užitka” je oslobadanje slobodnih masnih kiselina u krvotok. One se na kraju skrase u arterijama i zapuše ih. Zato pušenje udvostručava rizik srčanog napada i povećava opasnost od iznenadne smrti zbog srca, i to čak tri do četiri puta! Šta više, kada pušač dobije srčani napad, on ili ona ima veće šanse da umre nego nepušač i to iznenada, za manje od jednog sata. Pored toga što oslobadja ove masne kiseline koje zakrečuju arterije, udahnuti duvanski dim dovodi do spazma krvnih sudova i sužava ih. Kada se to desi, osećate stezanje u grlu u grudima što je znak angine pektoris. Sekundarno, ili pasivno pušenje -ako ste samo u istoj sobi sa pušačem -takode je štetno.
Pušači koji su bolesno zavisni od pušenja niz godina često ovako razmišljaju: “U čemu je razlika? Pošio sam toliko godina da i ako prestanem, nema više nikakve vajde!”
To jednostavno nije istina. Bez obzira koliko dugo ste pušili, ako prestanete rizik od navedenih bolesti rapidno se smanjuje. Posle deset godina nepušenja u tom pogledu neće biti razlike izmedu vas i nepušača, čak i da ste svojevremeno pušili po paklu na dan!
Pušenje je nešto više od loše navike; to je prokletstvo, što znači da ga se je vrlo teško osloboditi. Ali, rizik po vaše zdravlje je ogroman, tako da dugujete i sebi i onima koji brinu o vama, da bar pokušate da ostavite cigarete.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.