Bol u vratu

Tokom života naš vrat je izložen velikim stresovima i manjim povredama. Ovakve povrede možda neće prouzrokovati bol u vratu prilikom same povrede, ali kasnije tokom života mogu se pojaviti degenerativne promene u toj regiji. Da li će povreda i bolovi u vratu brzo nestati ili će postati hronični zavisi često samo od vas. Svrha ovog teksta će biti da vas informiše o sledećem:

– uzrok bolova u vratu
– znaci i simptomi degenerativnih promena u vratu
– tretman koji treba sprovoditi odmah, ali i u fazi oporavka
– šta možete da očekujete od ovakvih terapija
– kakve su dugoročne prognoze ukoliko imate problem sa vratom
Da biste potpuno razumeli ovu problematiku najpre ćemo krenuti od anatomije.

ANATOMIJA
U principu, vrat čine vratni deo kičmenog stuba i meka tkiva koja se nalaze oko njega. U meka tkiva ubrajamo mišiće, nerve, tetive, ligamente kao i krvne sudove. Vratni deo kičmenog stuba čine prvih 7 pršljenova. Osnovna funkcija ovog kao i ostalih delovakičmenog stuba je da zaštiti kičmenu moždinu i da pruži strukturalnu podršku skeletu i omogući uspravan stav. Unutar svakog pršljena se nalazi rupa. Pršljenovi koji su spojeni i čine kičmeni stub zahvaljujući ovim rupama formiraju spinalni kanal u kome se nalazi kičmena moždina. Kičmena moždina je skup
nerava koji polazi od mozga i prolazi kroz kičmeni stub. Iz kičmene moždine se odvajaju skupine manjih nerava koje
prolaze između pršljenova i inervišu delove tela. Između pršljenova se nalaze pršljenski diskusi koji
imaju ulogu da povezuju pršljenove i apsorbuju mehaničke šokove koji pogađaju kičmeni stub svakodnevno. Ovi diskusi su sastavljeni od vezivnog tkiva koje se tokom života troši, te može da stvara probleme u vidu bolova. Ove promene se zovu degenerativne promene. Kada dođe do ovih promena pršljenovi i diskusi su znatno podložniji povredama. Diskusi koji gube vodu i postaju tanji nemaju više sposobnost da apsorbuju šokove.
Ovakve promene prouzrokuju lančane reakcije u kičmenom stubu tako da dolazi do nepovoljnog položaja
između pršljenova. Neravnomerno raspoređivanje sile duž pršljena može još više pogoršati stanje tako da
osoba ulazi u začarani krug.

MOGIIĆI UZROCI BLOVA U VRATU
ISTEGNUT MIŠIĆ – ovaj problem se obično javlja kada osetite da vam je vrat manje ili više ukočen. Uzrok je najčešće istegnut ili “prehlađen” mišić.
Nažalost,ovi simptomi mogu biti i prvi znak neke ozbiljnije povrede mekih tkiva kao što je povreda diska ili ligamenata.
MEHANIČKA POVREDA VRATA – ove povrede najčešće nastaju usled oštećenja diska ili artritisa u pršljensldm zglobovima. Ovaj bol je hroničan, a intenzitet bola se obično pojačava sa većom upotrebom ovog dela tela. Lekari ovaj bol U VRATU zovu mehanički zato što pacijent oseća bol u vratnom delu kčmenog stuba. Ovaj
uzrok zapaljenja u pršljenskim zglobovima ili degenerativnih promena na diskusima. Ovakve bolove vrlo često prati i mišićni spazam, jer telo pokušava da blokira pokrete u vratnom delu kičmenog stuba koji izazivaju bol i pogoršavaju stanje.
UKLEŠTEN NERV – kada koreni nerava napuste kičmenu moždinu kreću se duž ramena i ruke i inervišu različite delove kože i mišica. Kada je nerv uklješten javija se boi, slabost u određenim mišićima kao i čudan osećaj u određenim delovima kože. Postoji više razloga za uklještenje diska. Jedan od mogućih scenarija je da dođe do rupture jednog dela međupršljenskog diska koji zatim pritisne nerv i izaziva bolove i slabost duž nerva. Takođe je dokazano da hemikalije koje se otpuštaju prilikom ovakve povrede mogu nadražiti nerv i izazvati simptome naročito bol.
Ovakva povreda se najčešće događa kod miađih i sredovečnih ljudi. Da bi došlo do povrede nije potrebno da disk već ima degenerativne promene na sebi. Potpuno zdrav disk može da strada ako je primenjena siia velika, te on nije u stanju da apsorbuje šok. Dobar primer je automobilska nesreća. Naravno, kod starijih ijudi ovakvi problemi se uglavnom javijaju usled degenerativnih promena na diskusima, smanjenog međupršljenskog prostora kao i okoštavanja. Jedno od najozbiljnijih stanja koja se mogu javiti u ovoj regiji je spinalna stenoza. U poodmakloj fazi ovog oboljenja kičmeni kanal se sužava i javija se pritisak na kičmenu moždinu i korene nerava. Kao posledica mogu se javiti trnjenje, bolovi i slabost u rukama, šakama i nogama.

Lečenje
Osnovni zadatak prilikom tretiranja ovog problema je da se smanji bol i da se eliminiše mogućnost ponovnog povređivanja. Lečenje ovog problema se može sprovoditi konzervativnim i operativnim putem. Konzervativni tretman pre svega podrazumeva otklanjanje bolova putem lekova, zatim korišćenje mekih i tvrdih kragni koje će fiksirati vrat dok se stanje ne stabilizuje kao i specijalnih anatomsldh jastuka ukoliko su bolovi češći noću. Naravno glavno oružije konzervativnog tretmana je fizikalna terapija koja će vam pomoći da ojačate mišiće vrata i sprečite dalje ili ponovno povređivanje koje izaziva bol u vratu. Najčešće se sve gore pomenute metode koriste u kombinaciji kada daju i najbolje rezultate protiv bolova u vratu.

Operativni tretman se koristi za ozbiljnija stanja vezana za vratnu regiju i nosi sa sobom određeni rizik tako da ga treba primenjivati u krajnjoj nuždi kada su sve ostale opcije dale nezadovoljavajuće rezultate.