Bol u slezini nakon jela

bol slezinaSlezina je mali organ smešten u gornjem levom odeljku trbušne duplje, iza želuca i ispod dijafragme. Ima važnu funkciju reciklaže dotrajalih crvenih krvnih ćelija i skladištenja novih ćelija krvi i trombocita. Tekst koji sledi pruža informacije o medicinskim stanjima koja mogu biti odgovorna za izazivanje bola u slezini nakon jela.

Slezina je mali organ lokalizovan između želuca i dijafragme na krajnjem levom kraju gornjeg dela abdomena. Pri prolasku krvi kroz slezinu, patogeni agensi poput bakterija, virusa i gljivica bivaju zarobljeni i filtrirani uz pomoć limfocita. Slezina se ponaša kao rezervoar belih krvnih ćelija i trombocita, a takođe obavlja i funkciju recikliranja dotrajalih crvenih krvnih ćelija. Uvećanje i ruptura slezine su ozbiljna medicinska stanja koja mogu izazvati bol u gornjem levom kvadrantu abdomena. Međutim, bol u ovom regionu ne mora uvek biti posledica povrede, rupture ili uvećanja slezine. Postoje slučajevi kada bol zapravo može biti poreklom iz drugih krajeva organizma. Na primer, bol u gornjem levom kvadrantu abdomena koji se javlja nakon jela, može biti posledica želudačnih poremećaja ili problema povezanih sa gastro-intestinalnim traktom.

Medicinska stanja koja utiču na slezinu

Medicinski nazvana „splenomegalija“, ili uvećanje slezine, je jedna od najčešćih patologija koja pogađa ovaj organ. Ovo stanje se može povezati sa bakterijskim, virusnim i parazitarnim infekcijama poput malarije, hepatitisa, sifilisa, endokarditisa, mononukleoze ili tuberkuloze. Medicinska stanja kao što su anemija srpastih ćelija, leukemija, Hodžkinova bolest, ciroza jetre ili sarkoidoza takođe mogu izazvati splenomegaliju.

Kada se slezina uveća, ona počinje da „zarobljava“ crvene krvne ćelije (eritrocite) i krvne pločice (trombocite). To rezultuje padom koncentracije eritrocita i trombocita u krvotoku. Ćelije imunog sistema prisutne u slezini u tom procesu mogu početi da uništavaju i zdrave eritrocite. Ukoliko se to desi, osoba može početi da oseća bol u slezini. Nelagodnost, bol i osećaj punoće mogu se javiti u gornjem levom kvadrantu abdomena. Bol se takođe može širiti u levo rame. Osobe pogođene ovim stanjem imaju poteškoća pri pokušaju uzimanja obilnijeg obroka.

Uvećana slezina može čak biti i znak hipersplenizma, koji zapravo predstavlja hiper-funkciju slezine. Pod ovakvim uslovima, slezina počinje sa brzim uništavanjem zdravih ćelija krvi. Ovo stanje može dovesti do redukcije broja jednog ili više tipova krvnih ćelija, kao i osećaja punoće neposredno nakon početka uzimanja hrane.
Bol se takođe može javiti i usled traume. Splenički infarkt, stanje koje se karakteriše blokadom na nivou spleničke arterije usled čega dolazi do otežanog dotoka krvi bogate kiseonikom do tkiva slezine, takođe može biti uzrok bola. Ako se dotok krvi prekine u potpunosti, to može dovesti do odumiranja tkiva slezine.

Može li uvećana slezina izazvati bol nakon jela?

Pošto slezina leži između dijafragme i želuca, verovatnoća je da će njeno uvećanje izvršiti pritisak na želudac. To može izazvati bol u gornjem levom odeljku abdomena nakon jela. Bol se čak može zrakasto širiti prema prednjem ili zadnjem delu levog ramena. Pritisak na želudac može isto tako uticati na apetit osobe. Ponekada se može imati osećaj punoće čak i bez uzimanja hrane. Stepen nelagodnosti ili bola u slezini će varirati u zavisnosti od stepena uvećanja ovog organa.

Slezina je obično veličine pesnice, ali se može uvećati 2-3 puta u odnosu na normalnu veličinu usled infekcije ili bolesti. Ako se slezina značajno uveća, porašće pritisak na želudac usled čega će se javiti bol posle jela. Obzirom da slezina pomaže u zaštiti organizma od dejstva patogena, poremećaji slezine takođe mogu uticati na sposobnost tela da zaštiti sebe od infekcije. Usled toga mogu nastati brojni neprijatni simptomi.

Bol u slezini nakon obroka može biti izazvan i drugim stanjima. Trovanje hranom, refluksna bolest (gorušica), loša probava, zapaljenje želudačne sluznice, zapaljenje pankreasa, opstrukcija creva, kamenje u žuči, gasovi, nadimanje ili drugi abdominalni problemi mogu izazvati bol u stomaku nakon jela. Prema tome, od ključnog značaja je da se odredi da li je bol nakon jela poreklom iz drugih delova tela ili potiče iz slezine. To se može utvrditi pomoću dijagnostičkih testova i vizuelizacionih procedura.

Bol u slezini i u njenoj okolini nakon jela ne mora uvek biti izazvan poremećajima ovog organa. Stoga se mora potražiti medicinska pomoć u cilju utvrđivanja osnovne patologije koja izaziva bol, i to što je pre moguće. Terapijski pristup će varirati u zavisnosti od osnovnog oboljenja. Dok medikamentozna terapija može pomoći u olakšavanju bola, u nekim slučajevima se mogu preporučiti i druge terapijske opcije. U slučaju maligniteta, biće savetovana radio-terapija i hemo-terapija. Ako se slezina značajno uvećala i postoji rizik od komplikacija, može se predložiti njeno hirurško uklanjanje. Iako slezina obavlja neke značajne funkcije, ona se ipak ne smatra vitalnim organom. Te radnje, u odsustvu slezine, na sebe mogu preuzeti koštana srž, jetra i limfni čvorovi.

Loading...
loading...
----