Glavobolje su česte kod ljudi svih starosti, i mogu pogoditi svakoga u svako doba. Medjutim, konstantne glavobolje mogu biti znak nekog ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Članak koji sledi obezbedjuje informacije o mogućim uzrocima bola u potiljku glave.
Glavobolja, čiji medicinski naziv je cefalagija, definisana je kao bol u bilo kojem delu glave. Javlja se kada se nociceptori u glavi, neuroni koji imaju ulogu senzora koji detektuje bol, stimulišu. Dok mozak nema nociceptore, lobanjski (kranijalni) i kičmeni nervi, ekstrakranijalne arterije, meninge, i mišići u glavi i vratu imaju receptore za bol. Ovi receptri za bol mogu biti stimulisani stresom, proširenim krvim sudovima, ili napetošću mišića. Bol osetimo kada receptori pošalju poruku nervnim ćelijama u mozgu.
Bol koji osećamo tokom glavobolje možemo osećati u celoj glavi, ili na odredjenoj strani, u prednjem ili zadnjem delu glave. Bol može biti tup ili oštar, može se javljati i nestajati ili može biti konstantan. S vremena na vreme, osoba koja ima glavobolju može imati osećaj pulsiranja ili lupanja u glavi. Ponekad bol može onesposobljujući, i pogodjenoj osobi može biti jako teško da se upusti u bilo kakvu aktivnost.
Šta izaziva bol u potiljku glave?
Glavobolje su podeljene na primarne i sekundarne glavobolje. U slučaju primarne glavobolje, bol nije simptom nekog drugog zdravsvenog problema. Kada je neko drugo zdravstveno stanje uzrok, onda se ta glavobolja klasifikuje kao sekundarna.
Glavobolja zbog napetosti
Glavobolja zbog napetosti se javlja kada su mišići u vratu ili u glavi napeti i zategnuti. Veruje se da se ove glavobolje javljaju usled stresa. Variranje broja neurotransmitera može biti potpomažući faktor kod ovakvih glavobolja. Najčešće se bol prvo oseti u potiljku. Pogodjena osoba verovatno će osetiti tupi bol, ili osećaj zategnutosti. Nedostatak sna, škripanje zubima ili stezanje vilice, stres, anksioznost, umor, i loše držanje su neki od dopunjujućih faktora napetosti mišića.
Vaskularne glavobolje
Migrena se odnosi na ozbiljne vaskularne glavobolje koje se iznova javljaju i mogu biti praćene mučninom, povraćanjem, povećanom osetljivošću na svetlo i zvuk. Migrene su češće kod žena. Tokom ovih glavobolja, pogodjena osoba verovatno će imati pulsirajući ili osećaj lupanja na jednoj strani glave. Ponekad, bol se može osetiti na potiljku i vratu. Veruje se da su pokretači migrena nedostatak sna, stres, anksioznost i umor.
Cervikogene glavobolje
Cervikogena glavobolja je sekundarna glavobolja uzrokovana problemima sa vratom. Deli se na miogene i vertebrogene glavobolje. Miogene glavobolje se javljaju kada su mišići vrata zategnuti. Loše držanje tela, stres, ili nepravilnost u vratnom delu kičme mogu biti dopunjujući faktori. Vertebrogene glavobolje se pojavljuju kada su pršljenovi u vratu iziritirani ili disfunkcionalni. Kičmena moždina je povezana sa mozgom na mestu zvanom karniocervikalni prelaz. Nepravilnosti karnicervakularnog prelaza mogu izazvati potiljačne glavobolje. Bol se može širiti ka ranemina i ledjima. Bol može krenuti iz vrata i širiti se ka zadnjem delu glave i potiljku.
Glavobolje usled problema sa sinusima
Sinusi su četiri para džepova ispunjenih vazduhom unutar naše lobanje. Sinusi si zaduženi za lučenje sluzi koja podmazuje nos i nazalne puteve. Infekcija ili upala sinusa može izazvati glavobolje. Upala klinastih sinusa koji leže duboko u čeliji mogu izazvati i bol u potiljku. Bol se pojačava kada se osoba savije.
Okcipitalna neuralgija
Izraz „okcipitalan“ odnosi se na potiljak. Okcipitalna neuralgija se odnosi na zdravstveno stanje koje se javlja kada se okcipitalni (potiljačni) nervi, par nerava koji potiču iz drugog i trećeg pršljena, oštete. Ovi nervi su zaduženi za potiljak. Ako se ovi nervi oštete ili upale usled povrede vrata, infekcije, tumora, osteoartritisa vrata ili oštećenja kičmenog stuba, osoba će najverovatnije osetiti bol u potiljku. U ovakvim slučajevima savetuje se odmor. Preporučuje se upotreba steroida, injekcije za blokadu nerava, ili lekova za bolove. Masaža se isto može pokazati korisnom.
Temporalni arteritis
Temporalni arteritis se odnosi na upalu velikih i srednjih aretija koje snabdevaju glavu. Tačan uzrok ove bolesti je nepoznat, ali veruje se da se može javiti kao reakcija imunog sistema. Veruje se da su ljudi koji pate od ozbiljne infekcije ili oni koji su uzimali velike količine antibiotika pod većim rizikom od razvijanja ove bolesti. Problemi sa vidom, osetljivost skalpa (lobanje), bol sa jedne strane glave ili na potiljku, bol u mišićima, bol u zglobovima su neki od simptoma temporalnog arteritisa. Kako je ovo upalno oboljenje, terapija uključuje upotrebu kortikosteroida.
Ako s vremena na vreme patite od ozbiljnih glavobolja, posetite neurologa odmah. U retkim slučajevima, glavobolje se mogu javiti kao posledica ozbiljnih stanja kao što su tumor na mozgu, moždani udar, meningitis ili encefalitis (akutno zapaljenje mozga). Upravo zbog toga doktori često sprovode razne testove i snimanja kako bi utvrdili uzrok ovih glavobolja. Terapija varira u zavisnosti od samog uzroka. Ako je bol u potiljku posledica nedostatka sna, naprezanja očiju, ili stresa, menjanje nekih navika značajno smanjuje pojavu ovih glavobolja.
