Nema čoveka koji nije osetio bar jednom u životu neprijatan bol u stomaku. Nekada je to samo bezazleni bol koji govori da nam nešto što smo pojeli nije prijalo, a nekada je to upozorenje da postoji ozbiljniji zdravstveni problem.
Nema onih koji nisu osetili bar jednom u životu neprijatan bol u stomaku koji može da bude bezazlen i ukazuje da smo pojeli nešto što nam nije prijalo, ali može da bude i upozorenje da je reč o ozbiljnom zdravstvenom problemu. Opšti naziv za bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, bilo da je stalan ili epizodičan, nazivamo dispepsija (od grčkih reči dys – loš, loše i peptein – varenje). Koliko je ova bolest učestala govori podatak da oko 40 odsto svetske populacije između 20 i 40 godina ima simptome dispepsije. Posle glavobolje to je druga bolest po učestalosti.
Uzroci dispespije mogu da budu funkcionalni ili organski.Organski uzroci ukazuju da se iza dispepsije krije neko mnogo ozbiljnije oboljenje – ulkus, gastroezofagusna refluksna bolest, karcinom želuca ili pankreasa.
Kod funkcionalne dispepsije uzrok je nepoznat i najveći broj bolesnika, oko 60 odsto, boluje baš od toga.
Osim bola u gornjem delu stomaka dispepsiju prate i drugi simptomi kao što su nadimanje u stomaku, rana sitost, gorušica, mučnina i povraćanje. Samo 25 odsto bolesnika sa ovakvim simptomima konsultuje lekara opšte prakse a oko 50 odsto samoinicijativno uzima lekove kao što je Ranisan sa ili bez konsultacije sa farmaceutom.
Pacijent koji oseća simptome dispepsije trebalo bi da se obrati lekaru opšte prakse koji će, ukoliko je potrebno, da ga uputi kod gastroenterologa. Alarmni simptomi, tj. oni simptomi koji skoro sigurno ukazuju na organsko oboljenje su: anemija, nagli gubitak telesne mase, uporno povraćanje, disfagija (otežano gutanje) i masa u trbuhu koja se može napipati na dodir. Ukoliko ovakvih simptoma nema, dispepsija se leči kod lekara opšte prakse. Ovo se odnosi na pacijente mlađe od 55 godina, dok stariji pacijenti sa novonastalim simptomima dispepsije treba odmah da se jave gastroenterologu – dodaje prof. dr Krstić.
Lečenje
Kao osnovna strategija u lečenju dispepsije (bez alarmnih simptoma) kao prvo podrazumeva promenu životnih navika, ali i promenu higijensko-dijetetskog režima, davanje antacida, kao i primenu H2 blokatora i inhibitora protonske pumpe.
Kada govorimo o ishrani, ne postoji jasan dokaz o vezi ishrane i dispesije, ali svakako postoje pravila kojima ćemo umanjiti neprijatnosti. Preporučuje sa da pacijenti izbegavaju pušenje, unos većih količina alkohola, kafe i masne hrane. Predlažemo da pacijenti jedu kuvanu hranu, voće i povrće, i da obroci budu redovni, i manji a češći. Kao drugi korak u lečenju su medikamenti, koji se ne bi smeli uzimati više od osam nedelja .
Preventiva
Sa dispepsijom treba biti veoma pažljiv – ukoliko je funkcionalnog porekla, može se ublažiti adekvatnim načinom života i uz primenu medikamenata.
Ali ukoliko je njen uzrok organski, na šta ukazuju alarmni simptomi, neophodno je potražiti pomoć lekara specijaliste.
