Blizanačka trudnoća

Blizanačka trudnoća je istovremeni razvoj više od jednog ploda u materici a postoji još i višestruka trudnoća koja je retka jer je materica žene podešena za razvoj samo jednog ploda. Postoje znatne razlike u učestalosti blizanačke trudnoće kod raznih ljudskih rasa: najčešća je kod crnaca, a najređa kod mongolskih naroda; češća je u zemljama severne Evrope, nego u južnim krajevima.

Blizanačkih trudnoća ima neuporedivo više nego višestrukih porođaja pošto mnoge od njih završavaju pobačajem. Što se više plodova razvija u materici, manja je verovatnoća da će preživeti.

Najčešći oblik višestruke trudnoće su blizanci i prema nekim statistikama javljaju se u odnosu 1:80 porođaja. Mnogo su ređe trojke 1:7.910, četvorke 1:37.126 i petorke 1:40 do 50 miliona.

U pogledu blizanačke i višestruke trudnoće nasleđe ima veliku ulogu. U pojedinim porodicama blizanačke trudnoće su karakteristične, a nasleđuju se više preko žena. Uprkos modernim metodama stimulisanja ovulacije (sazrevanje i izbacivanje jajne ćelije u trbušnu duplju), učestalost blizanačke trudnoće je u stalnom opadanju. To zato što blizance češće rađaju žene u kojih je bilo više trudnoća (a njih je u današnje vreme sve manje). U proseku, blizance najčešće rađaju majke između 35 i 40 godina života. Blizanačka trudnoća dosta se sreće kod žena koje uživaju drogu, što se tumači pretpostavkom da narkotici dovode do više ovulacija i na taj način i do višestrukih trudnoća.

Blizanačka trudnoća više opterećuje organizam majke u mehaničkom i biološkom smislu pa su i komplikacije mnogo češće. Uopšte kod višestruke trudnoće smrtnost majki, a posebno dece mnogo je veća. U takvim trudnoćama češći su poremećaji koji mogu da ugroze trudnoću.

Žene obično teško nose višestruku trudnoću, sklonije su izvesnim bolestima koje se javljaju u samoj trudnoći, imaju izražene otoke po telu, više su im proširene vene, povećan im je krvni pritisak, a osim toga učestaliji su pobačaji. I ako ne dođe do pobačaja, višestruka trudnoća se obično ne iznese do kraja, te su deca male telesne težine.

Blizanačku trudnoću češće od normalne prate gestoze (bolesti koje se javljaju samo u trudnoći), malokrvnost i komplikacije vezane za porođaj. Više od 50 odsto blizanaca rađa se nedoneseno, sa telesnom težinom ispod 2500 gr.

Komplikacije u toku porođaja kod blizanačke trudnoće su mnogo češće, a samo polovina ovih porođaja završava se spontano i normalno. Zbog češćih intervencija u toku samog porođaja, smrtnost i oštećenja ove dece su češća. U toku same trudnoće zbog povećanja gravidne materice koja pritiskuje dijafragmu i donje delove pluća češće su smetnje u disanju, a i u varenju, što ženu još više opterećuje.

U cilju smanjenja broja prevremenih porođaja, treba nastojati da se što pre postavi dijagnoza blizanačke trudnoće. U slučaju da se ona utvrdi, žena treba da se uzdržava od napora, da pazi na ishranu, od 30. do 40. nedelje više da miruje, a čim se utvrdi postojanje blizanačke trudnoće, nije dozvoljen seksualni odnos. I pored toga, često se blizanačka tudnoća otkrije tek u toku samog porođaja.

Blizanci nastaju iz jednog ili dva oplođena jajašceta, pa mogu biti jednojajni i dvojajni. Učestalost jednojajnih blizanaca gotovo je u svih rasa podjednaka, dok je učestalost dvojajnih različita. Dvojajna blizanačka trudnoća retko se kad nađe kod prvorotki, a obično su blizanci istog pola,imaju istu krvnu grupu i međusobno su slični, tako da je teško jedno od drugog razlikovati. Pored osobina koje nose u sebi sasvim su slični i po fizičkom izgledu, boji kose, boji kože, površini jezika, boji i izgledu očiju, obliku zuba itd.

Te osobine koje se kod jednojajnih blizanaca uvek podudaraju, kod dvojajnih su samo izuzetno slične. Neslaganje krvnih grupa blizanaca je znak da su blizanci dvojajni, ali u praktičnom smislu to nema neke vrednosti, pošto dve trećine dvojajnih blizanaca ima istu krvnu grupu. Dvojajni blizanci mogu biti istog ili različitog pola.

Znaci sličnosti među blizancima ne mogu se primetiti odmah, već obično posle druge ili četvrte godine. Razlikovanje jednojajnih od dvojajnih blizanaca može nekad biti važno sa medicinskog i pravnog stanovišta, budući da je i kod čoveka dokazano da dva jajašceta istog ovulacionog perioda mogu biti oplođena iz dva odnosa i od dva različita muškarca, što je dokazano 1979. godine.

Pri utvrđivanju da li su blizanci jednojajni ili dvojajni, koje nekad nije lako, primenjuje se merenje delova tela, ispitivanje sklonosti prema duševnim i infektivnim bolestima, tumačenje različitih postupaka, ponašanje, konstatovanje naklonosti prema raznim bolestima itd.