BESNILO(Rabies, Lyssa) je neizbežno smrtna akutna infektivna virusna bolest koja se od inficiranih divljih i domaćih životiinja prenosi na ljude, a odlikuje se, kao najkarakterističnijim simptomom, grčem ždrelne muskulature pri pokušaju da se pije tečnost. Nekoliko dana posle početka, bolest se završava smrću usled paralize disanja.

Etiologija
Virus besnila, virus rabies. Francuski naučnik Paster (Pasteur) pasažom kroz životinje, dobiio je od običnog, tzv. uličnog virusa besnila, jedan virus sa ustaljenom (fiksnom) inkubacijom od 7 dana, Ovaj virus sa ustaljenom inkubacijom zove se virus fiks (virus fixe) i služi za spravljanje vakcine protiv besnila — antirabične vakcine.

Izvor i rezervoar infekcije
Izvor infekcije je pljuvačka inficiranih i oboleiih životinja od besnila. Rezervoar infekcije su životinje, najčešće pas, vuk, lisica, mačka i druge koje ujedaju. Od besnila mogu da obole i mnoge druge životinje: goveče, konj, svinja itd.

Način prenošenja
Ujedom inficirane životinje, ređe obalavljenjem oštećene kože ili ogrebom.
Trajanje zaraznosti.
Pas je zarazan 2—5 dana pre pojave prvih simptoma i za sve vreme trajanja bolesti. Praktično, bolest se ne prenosi s čoveka na čoveka.

Osetljivost i otpomost. Postoji opšta osetljivost sisara na besnilo. Prirodna otpomost nije poznata. Profilaktično antirabično lečenje (antirabičnom vakcinom) inficiranih osoba u stanju je da spreči pojavu bolesti pod uslovom da počne što pre posle ozlede. Antirabičnom vakcinom može se postići veštački imunitet kod pasa.

Inkubacija. 2 do 6 nedelja ili duže, zavisno od veličine i sedišta rane u odnosu na blizinu nervnih spletova i centralnog nervnog sistema. Inkubacija je kraća ako je ozleda na licu, glavi i na mestima bogatim nervima i ako je velika, te postoji mogućnost prodiranja velike količine virusa u organizam. Najopasnije su rane od ujeda divljih životinja, pošto su to obično velike razderotine, vrlo često na glavi.

Simptomatologija

Prvi su simptomi besnila kod čoveka nelagodnost i žmarci (parestezije) na mestu ujeda. Ubrzo zatim nastaju promene u raspoloženju, bezrazložan strah, nemir, lutanje van kuće, nesanica. Dva tri dana kasnije nastaje povećano lučenje pljuvačke i malo povećanje temperature. Zatim, obično naglo, ređe postepeno, nastaju karakteristični simptomi za besnilo: jaka uznemirenost i strah od vode (i drugih tečnosti). Bolesnik ne može da pije vodu, i čim to pokuša, odmah dobije jak grč ždrelne muskulature sa osećajem da će se ugušiti. Ponekad je dovoljno da bolesnik samo vidi vodu ili čuje njen žubor, pa da dobije grč u ždrelu. Pred kraj bolesti uznemirenje može da bude vrlo jako, bolesnik ima razjaren izgled i ponekad hoće da napadne okolinu. Obično jako uzrujan, bolesnik mnogo govori, često pljuje, a katkad ima i priviđenja (halucinacije). Na kraju nastaju oduzetosti pojediniih nerava.
Od prve pojave straha od vode (hidrofobije) bolest ne traje više ođ 2—3 dana i uvek se završava smrću.

Prognoza. Od besnila ne obole sve osobe koje ozledi (ujede) besna životinja, ali sve koje obole umiru bez izuzetka.

Lečenje je simptomatsko i ima za cilj da umiri boiesnika i da mu olakša tegobe. Daju se sredstva za umirenje a tečnost se naknađuje u obliku infuzija fiziološkog rastvora.

Nega i ishrana. Što pre izolovati bolesnika u zasebnu sobu. Kako su ovi bolesnici nemirni, ponekad agresivni, potrebno ih je imobilisati, bilo oblače-njem naročite košulje sa dugim rukavima koji se vezuju za postelju biHo stav-ljanjem bolesnika u postelju sa zaštitnom ogradom (mrežom).

Antirabična vakcinacija. Prvu vakcinu protiv besnila načinio je francuski biolog Paster. Za tu je svrhu Paster je sušio na temperaturi 22—23 C iznad kalium hidroksdida kičmenu moždinu namerno zaraženih zečeva virusom fiksom. Zatim je Paster ovako sušenu kičmenu moždinu emulgovao u sterilnoj vodi i pripravio za potkožno ubrizgavanje. Ovakva emulzija kičmene moždine sadrži virus fiks, kojim su zečevi prethodno inokulisani, a koji ima ustaljenu inkubaciju od 7 dana. Suština antirabične vakcinacije leži u nameri da se postigne imunitet ozleđenog (inficiranog) organizma pre nego što istekne inkubacija uličnog virusa (2 nedelje do 6 nedelja ili i duže). To je mogućno postići pošto virus fiks, koji sadrži antirabična vakcina, ima inkubaciju — kao što je pomenuto — 7 dana.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.