Roditelji brzo nauče da prepoznaju uobičajeno ponašanje svoje bebe. Zato promena raspoloženja, učestalije plakanje, nemir ili teško uspavljivanje često budu prvi znak da se nešto promenilo.Glad, umor, previše stimulacije, nicanje zuba ili potreba za blizinom roditelja samo su neki od razloga zbog kojih beba može biti nervoznija nego inače.
S druge strane, promena ponašanja ponekad zaista može biti jedan od prvih znakova da je beba dobila neki virus, naročito kod beba koje još ne mogu da pokažu ili objasne šta ih muči. Zato je korisno posmatrati dete kao celinu i obratiti pažnju na promene koje se javljaju zajedno sa nemirom.
Kada je promena ponašanja uobičajena?
Bebe ne mogu rečima da kažu da su umorne, gladne, da im je previše toplo ili da im nešto smeta. Plač i nemir zato predstavljaju njihov osnovni način komunikacije. Čak i dete koje je uglavnom mirno može imati periode kada je razdražljivije, naročito u danima kada se menja njegova rutina ili kada prolazi kroz novu razvojnu fazu.
Kod mlađih beba uzrok često može biti vrlo jednostavan. Potreba za hranom, mokra pelena, umor ili neudoban položaj mogu dovesti do plača. Kako dete raste, razdražljivost može biti povezana i sa nicanjem zuba, promenom dnevne rutine, većim brojem novih nadražaja ili jednostavno potrebom za više odmora i bliskosti sa roditeljima.
Važno je zato posmatrati obrazac ponašanja, a ne samo jedan trenutak. Ako se beba nakon hranjenja, presvlačenja, odmora ili umirivanja vraća svom uobičajenom raspoloženju, najčešće nema razloga za zabrinutost. Isto važi i kada je dete povremeno nervoznije, ali i dalje normalno jede, pije, spava i reaguje na roditelje kao što inače reaguje.
Na raspoloženje bebe mogu uticati i spoljašnji uslovi. Previše buke, svetlosti, ljudi ili aktivnosti u kratkom periodu može za malo dete biti previše stimulativno. Neke bebe tada postaju plačljive, okreću glavu, teško održavaju pažnju ili se teže uspavljuju. U takvim situacijama mirnije okruženje, smanjenje stimulacije i rutina pred spavanje često mogu pomoći.
Promene se mogu pojaviti i tokom perioda intenzivnijeg razvoja. Kada dete usvaja nove veštine, menja ritam spavanja ili prolazi kroz fazu nicanja zuba, moguće je da nekoliko dana bude nemirnije nego inače. Takve promene obično nisu stalne i postepeno se povlače.
Više pažnje zahteva situacija kada promena traje, postaje izraženija ili se pojavljuje zajedno sa drugim simptomima. Ako roditelj ima utisak da dete nije samo neraspoloženo, već da se ponaša neuobičajeno za njega, korisno je posmatrati i druge pokazatelje — temperaturu, apetit, unos tečnosti, disanje, san i nivo aktivnosti. Upravo kombinacija tih informacija može dati jasniju sliku o tome da li je u pitanju prolazna promena raspoloženja ili nešto zbog čega je potrebno potražiti savet pedijatra.
Kada promena ponašanja može ukazivati na bolest?
Kod beba i male dece prvi znak da se ne osećaju dobro ponekad nije temperatura, kašalj ili curenje nosa, već promena u ponašanju. Dete koje je inače veselo može postati neuobičajeno tiho, nezainteresovano za igru ili tražiti više sna i blizine nego inače. Druga deca na početak bolesti reaguju suprotno – postaju izrazito razdražljiva, plačljiva i teško se umiruju.
Zbog toga nije dovoljno posmatrati samo jedan znak. Mnogo je korisnije uporediti trenutno ponašanje sa onim što je uobičajeno za konkretno dete. Ako beba iznenada slabije jede, češće se budi, odbija omiljenu igračku, manje reaguje na roditelje ili deluje neuobičajeno umorno, to može biti razlog da se obrati više pažnje na njeno stanje.
U narednim satima mogu se pojaviti i drugi simptomi. Kod respiratornih infekcija, na primer, početna razdražljivost može biti praćena zapušenim nosom, kijanjem, kašljem ili temperaturom. Kod nekih infekcija mogu se javiti i slabiji apetit, povraćanje ili proliv. Nije neophodno da se pojave svi simptomi niti da budu izraženi istim intenzitetom.
Kada roditelj primeti neuobičajenu promenu ponašanja, korisno je da tokom dana prati nekoliko osnovnih stvari: da li dete uzima dovoljno tečnosti, koliko jede, kako spava, da li normalno mokri i kako diše. Kod starije dece može biti lakše jer mogu da kažu da ih nešto boli ili da im nije dobro, dok kod beba roditelji moraju više da se oslone na ponašanje i fizičke znake.
Ako se uz promenu raspoloženja pojavi temperatura, najbolje je proveriti je merenjem, a ne samo dodirom čela. Digitalni toplomer za decu može biti praktičan za brzo praćenje temperature kod kuće, posebno kada roditelj želi da uporedi vrednosti tokom dana. Važno je koristiti ga prema uputstvu i uzeti u obzir celokupno stanje deteta, a ne samo izmerenu vrednost.
Najvažnije je da roditelj ne pokušava da postavi dijagnozu samo na osnovu promene ponašanja. Ona može biti prvi signal da dete nešto muči, ali tek u kombinaciji sa drugim simptomima daje potpuniju sliku. Pažljivo posmatranje i pravovremeno reagovanje omogućavaju da se, kada je potrebno, na vreme zatraži savet pedijatra.
Fdigitalni toplomer
Kada su potrebne dodatne mere kod respiratornih tegoba?
Kada se uz nemir i promenu raspoloženja pojave kašalj, zapušen nos ili otežano disanje, roditelji mogu dobiti preporuku pedijatra za dodatnu terapiju ili inhalaciju. U takvim situacijama inhalatori za decu mogu biti deo preporučene nege, u zavisnosti od uzrasta deteta i vrste tegoba. Važno je da se u uređaj koriste samo rastvori ili terapija koje je preporučio zdravstveni radnik, bez samostalnog dodavanja lekova.
Kod beba je posebno važno pratiti kako podnose respiratorne simptome. Ako dete otežano ili ubrzano diše, deluje izrazito malaksalo ili teško uzima hranu i tečnost, nije dovoljno osloniti se samo na kućne mere, već je potrebno potražiti savet pedijatra.
Poznavanje uobičajenog ponašanja bebe roditeljima omogućava da na vreme primete promene i razlikuju prolaznu razdražljivost od simptoma koji zahtevaju dodatnu pažnju.
