Šta je autoimuni hepatitis?
Autoimuni hepatitis je oblik upale jetre kod kojeg ćelije imunog sistema napadaju zdrave ćelije jetre jer ih greškom detektuju kao stranu materiju koja izaziva bolest. Pogađa decu i odrasle u bilo kojoj dobi. Često se dijagnostikuje kod osoba koje već imaju neki autoimuni poremećaj.
Jetra pomaže sistemu za varenje i obavlja niz drugih esencijalnih funkcija. Ove funkcije uključuju i lučenje žuči koja razlaže hranu i pretvara je u energiju; stvaranje esencijalnih supstanci, kao što su hormoni; čišćenje krvi od toksina, uključujući i one koji su posledica lekova, alkohola i droga; i kontrolisanje taloženja masti i proizvodnju i oslobađanje holesterola.
Autoimuni hepatitis je oboljenje koje pogađa dva sistema u organizmu: jetru, koja je deo gastrointestinalnog sistema i imuni sistem. Dok su drugi oblici hepatitisa prouzrokovani bakterijama i virusima, kod autoimunog hepatitisa imuni sistem sam napada ćelije jetre jer ne razlikuje štetne napadače i zdravo tkivo jetre.
Prognoze kod autoimunog hepatitisa variraju. Kod mnogih pacijenata terapija kortikosteroidima efikasno usporava ili čak zaustavlja napredovanje bolesti. U drugim slučajevima, autoimuni hepatitis može da preraste u cirozu, kod koje ožiljačno tkivo dolazi na mesto zdravih ćelija jetre. Ciroza dovodi do trajne disfunkcije jetre i do potrebe za transplantacijom. Pacijenti sa hroničnom upalom jetre imaju povećan rizik od razvoja karcinoma jetre.
Svi simptomi autoimunog hepatitisa zahtevaju blagovremenu pažnju, a neki su urgentniji od drugih. Tražite hitnu medicinsku pomoć zbog ozbiljnih simptoma usled komplikacija, kao što su konfuzija, uzrujanost, masivno oticanje abdomena, jaki bolovi u trbuhu, znojenje i veoma otežano disanje.
Tražite brzu pomoć lekara ako osećate oticanje stomaka, imate tamnu boju urina, osećate umor i slabost, svrab kože, gubitak apetita, mučninu sa povraćanjem ili bez povraćanja ili imate bledu stolicu ili stolicu boje gline. Takođe, tražite brzu lekarsku pomoć ako ste lečeni od autoimunog hepatitisa ali su se simptomi ponovo javili ili su uporni.
Koji su simptomi autoimunog hepatitisa?
Simptomi autoimunog hepatitisa se javljaju u različitim sistemima organizma, a efekti se kreću od nižeg nivoa energije, preko nadraženosti kože do abdominalnih ili gastrointestinalnih simptoma. Simptomi se mogu gradirati prema intenzitetu kao: skoro normalni pa do ekstremnih. Trebalo bi da tražite pomoć lekara za bilo koji od ovih simptoma autoimunog hepatitisa, a hitnu pomoć zbog simptoma koji su povezani za ozbiljnijim stadijumima i komplikacijama.
Gastrointestinalni simptomi autoimunog hepatitisa
Simptome autoimunog hepatitisa možete osećati svakodnevno ili tek kada bolest uznapreduje. Neki simptomi autoimunog hepatitisa direktno utiču na funkcionisanje gastrointestinalnog sistema. Vremenom svaki od ovih simptoma može da postane ozbiljan:
- oticanje trbuha, distenzija ili nadimanje
- gubitak apetita
- mučnina sa povraćanjem ili bez povraćanja
- stolica blede ili boje gline
- žutilo kože i beonjača (žutica).
Dodatni simptomi autoimunog hepatitisa
Kod autoimunog hepatitisa, simptomi koji se ispoljavaju na drugim delovima tela mogu da budu podjednako izražajni kao i oni koji direktnije utiču na digestivni sistem. Vremenom svaki od ovih simptoma može da postane ozbiljan:
- tamna boja urina
- umor
- svrab kože
- paukoliki angiomi (crvene kožne lezije koje su sačinjene od malih krvnih sudova koji se šire u obliku paukove mreže).
Ozbiljni simptomi autoimunog hepatitisa koji ukazuju na stanje opasno po život
U nekim slučajevima autoimuni hepatitis može biti opasan po život. Tražite hitnu medicinsku pomoć ako se kod vas, ili nekog u vašem prisustvu, ispoljavaju ovi po život opasni simptomi:
- oticanje trbuha, distenzija ili nadimanje
- promena mentalnog stanja ili iznenadne promene raspoloženja, kao što su konfuzija, delirijum, letargija, halucinacije ili deluzije
- otežano hodanje
- jaki bolovi u trbuhu
- jak umor
- povraćanje krvi ili tamne materije (nalik talogu kafe).
Šta izaziva autoimuni hepatitis?
Kod autoimunih oboljenja, sam imuni sistem izaziva upalu jer ne razlikuje štetne napadače i zdravo tkivo organizma. Stoga, u slučaju autoimunog hepatitisa, ćelije imunog sistema napadaju zdrave ćelije jetre jer ih greškom detektuju kao stranu materiju koja izaziva bolest.
Autoimuni hepatitis se ponekad klasifikuje kao tip 1 ili tip 2. tip 1 je mnogo češći i može da se javi zajedno sa drugim autoimunim bolestima, kao što su Grejs-Bazedovljeva bolest (vrsta hipertiroidizma koji dovodi do preteranog lučenja tiroidnog hormona); zapaljenska bolest creva; reumatoidni artritis (hronično autoimuno oboljenje koje karakteriše upala zglobova); skleroderma (poremećaj usled koga koža zadebljana i tvrda); Sjorgenov sindrom (hronična autoimuna bolest koju karakterišu suvoća očiju i usta); sistemski eritemski lupus (poremećaj kod koga organizam napada sopstvene zdrave ćelije i tkiva); Hašimotov tiroiditis (autoimuna bolest koja za posledicu ima hipotiroidizam i smanjeno lučenje tiroidnog hormona); dijabetes tip 1; ili ulcerozni kolitis.
Autoimuni hepatitis se ponekad javlja i kod osoba koje imaju srodnike sa autoimunim bolestima pa vodeći naučnici sumnjaju na moguće genetske uzroke. Tip 2 autoimunog hepatitisa je češći kod devojčica i mladih žena.
Koji su rizici za pojavu autoimunog hepatitisa?
Izgleda da na pojavu autoimunog hepatitisa utiče nekoliko faktora. Možete biti izloženi malo većem riziku ako ste devojčica ili mlada žena, ako imate srodnike sa autoimunim bolestima ili ako već imate autoimuni poremećaj. Autoimuni hepatitis neće dobiti sve osobe koje spadaju u rizičnu grupu. Faktori rizika uključuju i:
- porodičnu istoriju autoimunih poremećaja
- ženski pol (prilično niska stopa rizika).
Šanse da ćete dobiti autoimuni hepatitis rastu ako imate neko od autoimunih oboljenja:
- Grejs-Bazedovljeva bolest (vrsta hipertiroidizma koji dovodi do preteranog lučenja tiroidnog hormona)
- Hašimotov tiroiditis (autoimuna bolest koja za posledicu ima hipotiroidizam i smanjeno lučenje tiroidnog hormona)
- reumatoidni artritis (hronično autoimuno oboljenje koje karakteriše upala zglobova)
- skleroderma (poremećaj usled koga koža zadebljana i tvrda)
- Sjorgenov sindrom (hronična autoimuna bolest koju karakterišu suvoća očiju i usta)
- sistemski eritemski lupus (poremećaj kod koga organizam napada sopstvene zdrave ćelije i tkiva)
- dijabetes tip 1
Kako se leči autoimuni hepatitis?
Lečenje autoimunog hepatitisa počinje kada zatražite lekarsku pomoć. Ako imate autoimuni hepatitis, lekar će vam prepisati terapiju kortikosteroidima i, ako je neophodno, imunosupresivima (lekovi koji smanjuju aktivnost imunog sistema). Ako se pridržavate terapije, može doći do usporavanja i čak zaustavljanja napredovanja bolesti; mnogo je ljudi sa ovom bolešću koji imaju dug, aktivan i srećan život. Međutim, nelečen ili loše lečen autoimuni hepatitis može da preraste u cirozu, kod koje ožiljačno tkivo dolazi na mesto zdravih ćelija jetre. Ciroza dovodi do trajne disfunkcije jetre i do potrebe za transplantacijom.
Uobičajeni lekovi za autoimuni hepatitis
Dva leka se ističu kao lekovi za dugotrajno lečenje i kontrolu napredovanja bolesti. Mnogi pacijenti su iskusili uspešnu dugoročnu kontrolu, čak i remisiju uz ove lekove. Oni se koriste samostalno ili kombinovano:
- azatioprin, imunosupresiv
- kortikosteroidi, kao što su prednizon i prednizolon
Drugi imunosupresivni lekovi
Ako azatioprin i kortikosteroidi ne deluju na vas, lekar može da vam prepiše neki od sledećih imunosupresiva koji su kod nekih osoba veoma efikasni:
- ciklosporin
- mikofenolna kiselina
- takrolimus
Hirurška intervencija kod autoimunog hepatitisa
Autoimuni hepatitis može da uznapreduje do poslednjeg stadijuma bolesti jetre ili otkazivanja jetre. Lečenja za otkazivanje rada jetre je transplantacija.
Koje su moguće komplikacije autoimunog hepatitisa?
Komplikacije nelečenog ili loše kontrolisanog autoimunog hepatitisa mogu da budu ozbiljne, čak po život opasne u nekim slučajevima. Možete da umanjite rizik od pojave ozbiljnih komplikacija ako se pridržavate plana lečenja koji je dizajniran naročito za vas.
U komplikacije spadaju:
- ciroza jetre
- hepatocelularni karcinom (karcinom jetre)
- otkazivanje rada jetre
- dugoročni štetni efekti usled korišćenja steroida i drugih lekova
