Simptomi ateroskleroze su glavobolja, vrtoglavica, zamućen vid, otežano disanje, brzo zamaranje prilikom većeg napora, gubitak memorije, a, ukoliko se ne leči, ateroskleroza dovodi do komplikacija kao što su aterotromboza, te infarkt srca i moždani udar…
Ateroskleroza je proces koji podrazumeva promene na arterijskim krvnim sudovima, odnosno stvaranje plakova (ateroma) na zidovima arterija, zbog čega one postaju sužene, tvrde i neelastične. Radi se o postupnom i veoma složenom procesu koji počinje da se razvija još od rođenja, a kada vremenom uznapreduje zbog poremećenog protoka krvi bogate kiseonikom, mogu nastati ozbiljna oboljenja srca, glave ili ekstremiteta, u zavisnosti od toga na kojim arterijama je došlo do formiranja ateroma.Iako je ateroskleroza, sa oboljenjima koja nastaju kao njena posledica (pre svega bolesti srca) jedan od vodećih uzroka smrti, nauka još uvek nije uspela da otkrije pravi uzrok nastanka pramena na arterijama.
Kako nastaju promene na arterijama i ateroskleroza
Prva promena u nastanku ateroskleroznog plaka i ateroskleroze jeste oštećenje endotela (unutrašnjeg omotača arterija) zbog čega elementi krvi, pre svega trombociti i poli-morfonukleari (vrsta leukocita), prodiru u zid arterije. Značajan faktor rizika za pojavu ateromskog plaka predstavlja povećani nivo “lošeg” LDL holesterola i triglicerida, koji imaju malu gustinu a glavna karakteristika im je da lako prodiru u zidove krvnih sudova. Ako ovo povećanje ide na račun “dobrog” HDL holesterola, koji štiti krvne sudove od ateroskleroze i javlja se u kombinaciji sa povišenim krvnim pritiskom (hipertenzijom), LDL će se u većoj meri i sa većom snagom utiskivati u zidove arterija. Kao posledica lučenja enzimskih i drugih supstrata, nastaje masno (lipidsko) jezgro koje u sredini ima kašastu masu i čiji omotač čini spoljašnja čaura od vezivnog tkiva, bogata kolagenom i pokrivena fibroznom-kapom. Ovako formiran izrastaj naziva se plak. Ukoliko se kašasta masa stvara u značajnijoj meri, i izostane formiranje oštećenja – bilo zbog jakog krvnog pritiska (arterijske hipertenzije), pušenja, poremećaja metabolizma masti ili ugljenih hidrata (abdominalna gojaznost), te postoji povećan rizik da dođe do pucanja ateroma, odnosno do aterotromboze.
Posledice i simptomi ateroskleroze
Simptomi ateroskleroze se u većini slučajeva manifestuju kada već postoji jasna klinička slika, a tada su moguća dva ishoda. Prvi je kada suženje krvnog suda nastane usled povećanja volumena ateroma, što za posledicu ima smanjenje protoka krvi kroz arteriju. Pošto se radi o postupnom procesu, obično se tkivo prilagođava stvaranjem dodatnih, kolateralnih arterija, čime organizam sam premošćava opstruirani deo. Nastaju simptomi nedovoljnog protoka krvi koji se u zavisnosti od tipa aterosklerotične arterije različito manifestuju. Ukoliko su opstruirane periferne arterije, javlja se simptomi kao sve veći zamor pri hodanju, grčevi u listovima, bolovi u nogama… Kod atero-sklerotskih promena vratnih arterija mogu biti prisutni simptomi ateroskleroze kao glavobolje, gubitak memorije, vrtoglavice, mućenje vida i druge neurološke komplikacije.Mogu se javiti i sledeći simptomi pošto ateroskleroza krvnih sudova srca dovodi do otežanog disanja, nedostatka vazduha, bržeg zamaranja prilikom većeg napora, a vremenom, kako skleroza napreduje, reakcije se dešavaju i pri manjem padu temperature, minimalnom naporu ili uzbuđenju. Kod bubrežne ateroskleroze, posebno ako su pogođene jedna ili obe renalne arterije, simptom je visok krvni pritisak koji se ne može kontrolisati lekovima.
Drugi ishod je naglo začepljenje arterije zbog iznenadnog pucanja fibrozne kape ateroma. Na tom ogoljenom mestu, u periodu od nekoliko minuta dolazi do tromboze, te se mora brzo reagovati. U moguće manifestacije spadaju predinfarktno stanje (nestabilna angina pektoris), infarkt, moždani slog ili bolna i hladna noga, sa gangrenom kao krajnjim ishodom.
Dijagnoza ateroskleroze
Ukoliko se bolest na vreme dijagnostikuje, redovnim uzimanjem terapije može se značajno poboljšati kvalitet i dužina života. Problem predstavlja činjenica što se ateroskleroza zbog nejasnih simptoma obično veoma kasno otkriva, iako postoji čitav niz dijagnostičkih metoda i testova.Indikacije za postojanje ateroskleroznog procesa na arterijama mogu biti hipertenzija koja se otkriva prilikom redovne kontrole krvnog pritiska, povećani nivo LDL i smanjeni nivo HDL holesterola, te višak masnoća i šećera u krvi, kao i smanjeni protok krvi kroz krvne sudove registrovan primenom kolor dopler ultrazvuka. Često se pacijenti upućuju na ergometrijski test kako bi se utvrdilo da li postoji poremećaj funkcija srca prilikom telesnog napora (vožnje bicikla ili trčanja po pokretnoj traci).
Kod uznapredovale ateroskleroze, obično se pre izvođenja hirurškog zahvata ili neke od metoda širenja krvnih sudova radi arteriografija (koronarografija). Ovom invazivnom metodom rendgenskog snimanja, pomoću kontrastne tečnosti jasno se prikazuju krvni sudovi i utvrđuje fačna lokacija oštećenja arterije.
Odnedavno se tokom kataterizacije srca praktikuje postavljenje termistora – malih katetera sa meračima temperature, koji otkrivaju “vruće” (neznatno toplije) plakove, sklone rupturi. Praksa je pokazala da su veliki plakovi po pravilu hladniji i samim tim stabilniji, dok naoko mali ateromi predstavljaju “vulkanska” žarišta koja lako mogu da puknu.
Lečenje ateroskleroze
Prvi korak u lečenju ateroskleroze jeste pokušaj usporavanja daljeg napredovanja bolesti dijetetskim merama i pramenom načina života, što podrazumeva prestanak pušenja, redovnu fizičku aktivnost i pravilnu ishranu. Ove mere mogu se primenjivati jedino u slučajevima ranog otkrivanja ateroskleroze i obično nisu dovoljne, već je potrebno uvesti i lekove. Mnogo češće se ateroskleroza i izazvani simptomi se moraju sanirati invazivnim metodama. Angioplastika je invazivni zahvat kojim se vrši proširenje (dilatacija) suženog krvnog suda, tako, što se na mesto suženja putem katetera uvodi balon koji se pažljivo naduva, čime se aterom potiskuje, arterija širi i poboljšava protok krvi. Ova metoda se obično izvodi u kombinaciji sa uvođenjem stenta, male mrežaste čelične tube, koja se pričvršćuje na vrh balona i smešta u arteriju na duži period, kako bi krvni sud ostao prohodan. Najinvazivniji zahvat predstavlja aortokoronarni bajpas – postavljanje premosnice koja povezuje aortu i područje koronarne arterije iza suženja. Premosnica može biti pacijentova vena ili arterija (autotransplantat).
Kako sprečiti razvoj ateroskleroze
Ateroskleroza treba i može da se spreči smanjenjem faktora rizika. Naravno da se na proces starenja i genetske predispozicije ne može uticati, ali se zato prestankom pušenja, redovnom kontrolom nivoa holesterola i lipidnog statusa, kao i pravovremenim lečenjem hipertenzije i dijabetesa može dosta učiniti da se aterosklerozni procesi uspore. Mali broj ljudi ima razvijenu svest o značaju fizičke aktivnosti u prevenciji ateroskleroze.trebalo bi svakodnevno da provede sat vremena u šetnji, brzom hodanju,trčanju, plivanju, vožnji bicikla ili nekim drugim fizičkim aktivnostima, jer aerobne vežbe najbolje utiču na krvni pritisak, lipide i šećer u krvi, ukupnu mišićno skeletnu kondiciju i smanjenje stresa. Pravilna ishrana koja isključuje životinjske masnoće, puter i punomasne sireve, uz obilniji unos povrća i voća, te pojačano konzumiranje tečnosti (oko 2 l), važan je faktor prevencije ateroskleroze.
Aterotromboza najopasnija komplikacija ateroskleroze
Kada se tokom pregleda krvnih sudova (arteriografije) posmatraju ateromski plakovi, vidi se da oni često ulaze u šupljinu krvnog suda svega 30-50%, ali to ne znači da su ti izraštaji manje opasni od onih koji zahvataju i do 80% arterijskog lumena. Skoro da je pravilo da su manji plakovi upravo ti koji su “vrući” i skloni pucanju, što za posledicu ima glavnu i najopasniju komplikaciju ateroskleroze — aterotrombozu.
Kada dođe do pucanja zida endotela na strani koja je okrenuta prema toku strujanja krvi, sadržaj plaka se prospe, a organizam pokreće mehanizme kako bi zatvorio novonastalu leziju. Trombociti se nakupljaju u velikom broju, stvara se trombocitni tromb, a u ceo proces bivaju uključeni i drugi elementi koagulacije, da bi se na kraju sve završilo formiranjem krajnjeg tromba koji u sebi sadrži ne samo krvne pločice (potpomažu zgrušavanje krvi), već i fibrinska vlakna. Ovo je kompleksan mehanizam zaustavljanja krvarenja na oštećenom segmentu krvnog suda, a kako taj mehanizam nije dovoljno “inteligantan” da se zaustavi samo na glačanju oštećenje površine, često se napravi kompletan tromb, te nastaje još veća šteta, pošto zbog blokiranog krvnog suda prestaje protok krvi. U zavisnosti od toga koji deo krvnih sudova je zahvaćen, odnosno u kom delu organa ili tkiva se razvila aterotromboza, zavisi i kakve će manifestacije imati bilo potpuni, ili značajni prekid krvotoka izazvan trombom. Kako je pravovremeno dijagostikovanje ateroskleroze veoma retko, najbolje je preventivno delovati, što podrazumeva redovne lekarske kontrole i svest o glavnim rizičnim faktorima, u koje spadaju povećani LDL holesterol, povišen krvni pritisak, pušenje, dijabetes i gojaznost.
Povezano Šta je ateroskleroza
Ateroskleroza narodni lekovi
Dijeta i prirodni lekovi za aterosklerozu
Koji su uzroci bržeg razvoja ateroskleroze i infarkta
Moždani udar uzrok
