Da biste izlečili astmu, važno je da na vreme prepoznate simptome bolesti, pogotovo što se ona veoma često javlja već u detinjstvu
Oko 3 posto populacije u našoj zemlji boluje od astme. Gotovo polovina obolelih prvi astmatični napad imali su pre desete godine života, te je veoma važno sprovesti mere prevencije, na vreme započeti lečenje propisanom terapijom, ali i lekovitim biljem koje efikasno ublažava, pa čak i otklanja simptome ove bolesti.
Astma je hronična opstruktivna bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Bolest se javlja u epizodama, što znači da se akutna pogoršanja smenjuju sa periodima u kojima nema nikakvih simptoma. Do napada astme dolazi pri povećanju stepena upale, najčešće kada je u neposrednoj okolini prisutan neki iritirajući činilac kao provokator disajnih puteva. Mehanizam koji dovodi do simptoma astme složena je imunološka reakcija disajnog sistema na raznovrsne alergene koja dovodi do razvijanja upalne
reakcije i oslobađanja hemijskih posrednika upale.
Nasleđe
U nastanku astme nasleđe ima određenu ulogu, ali to ne znači da će svako dete obavezno oboleti, čiji roditelji, ili jedan od njih, boluju od astme, jer nikada se ne nasleđuje bolest već samo sklonost ka njoj. Veoma često atopija i alergije u porodici mogu, da dovedu do pojave astme kod dece – atopijski dermatitis,odnosno ekcem, kao i alergijski rinitis, predstavljaju pokazatelj rizika od razvoja astme. Ipak, nisu svi oblici astme alergijski, niti sve alergije dovode do ove bolesti.
Tipovi astme
U zavisnosti od alergena i provokativnih faktora, astma može biti blagog, umerenog ili teškog oblika, i na osnovu toga klasifi-kuje se u pet osnovnih grupa: •Alergijska: alergeni u kućnoj prašini i posteljini (grinje), dlaka, perje, plesni, polen biljaka, razne trave, korovi i drveće •Nealergijska: dim cigarete, sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, parfemi, zagađen vazduh Profesionalna: izloženost raznim parama, smolama, dimu, hemikalijama, in-m sekticidima, prašini ^ »Izazvana telesnom aktivnošću: trčanje zimi, odnosno udisanje hladnog i suvog vazduha •Izazvana lekovima ili sličnim supstancama: nesteroidni pro-tivupalni lekovi, konzervansi i razni dodaci hrani
Simptomi bolesti
Simptomi astme javljaju se naglo, i to u vidu kašljanje, otežanog disanja i “zviždanja” u bronhijama i plućima uz naglašeno produženi izdisaj. Kako se stanje pogoršava, tako disaini mišići nostaiu sve ak-
tivniji, a vratni se stežu, pa govor postaje prilično otežan, u nekim slučajevima čak i nemoguć. Kraj napada karakteriše kašalj sa iska-šljavanjem guste sluzi. Astma se, najčešće, pogoršava noću, a napadi se obično javljaju između 2 i 4 sata ujutro. Međutim, simptomi astme veoma retko se javljaju neposredno nakon stoje organizam bio izložen određenom alergenu koji će izazavati ovu bolest.
Lečenje
Astma više nije nepoznanica, ali je činjenica da kasni početak lečenja povećava rizik nastanka težeg oblika ove bolesti. Zato je važno na vreme otkloniti sve inicijatore bolesti, odnosno sve ono što može daje prouzrokuje, a po potrebi, treba uključiti i lekove, prethodno se, naravno, konsul-tujući sa lekarom. Novi pristupi terapiji pomažu bolesnicima da spreče većinu napada i reše se neprijatnih simptoma. Da bi se postigla kontrola astme, neophodno je odabrati odgovarajuće lekove koje treba dozirati individualno, lečiti, odnosno sprečavati akutne napade, ali pre svega izbegavati inicijatore – alergene. Terapija nije ista za sve, čak se može menjati i kod jedne osobe, što zavisi od težine simptoma. U svakom slučaju, ova bolest se uspešno leci samo ako se usvoji adekvatan dugoročni pristup, što znači daje neophodno pronaći najidealniji lek koji će sprečiti pogoršanje simptoma i dalje napredovanje astme. Među takvim lekovima nalaze se oni za inhaliranje i oni za oralnu primenu: kortikosteroidi, beta
2-agonisti sa produženim de-lovanjem. Naravno, u terapiju se mora uključiti i neki lek za brzo ublažavanje akutnih napada astme, a u te svrhe primenjuju se bronhodilatatori, popularnije pumpice, kao što su “Berodual N” ili “Svmbicort”. Da bi se održavala prohodnost disajnih puteva i da bi se spreči-la inflamacija (zapaljenje), koja je u osnovi astme, obolelima se svakodnevno daju aniinfiama-cijski lekovi.
Nova grupa lekova – inhibitori leukotriena —.primenjuju se po-slednjih godina za prevenciju razvoja napada. Oni deluju protiv hemijskih medijatora (leukotriena), koji prouzrokuju teški spazam disajnih puteva. Veoma je važno naučiti kako se pravilno inhaliraju lekovi. Većina lekova konzumira se preko doziranog aerosola, “pumpice”, ili se udiše u obliku suvog praha.Nekim pacijentima potrebna je i komorica, takozvani “spejser” koji se postavlja na dozirani ae-rosol. Mala deca i neki bolesnici ne mogu da koriste dozirani aerosol, pa zato moraju da udi-šu lekove putem nebulizatora – aparata za inhalaciju. Prema tome, nije zgoreg ponoviti daje u terapiji ovog oboljenja važna profilaktička terapija koja podrazumeva sprečavanje pojave napada, a obuhvata imunoterapiju i antimedijatore (kromolini i anti-histaminici), zatim simptomatska terapija – davanje bronhodilatato-ra (lekova za opuštanje bronhija) i antiinflamatomih lekova (protiv upale). Takođe, i zaštita od infekcija respiratornog trakta a neophodna je i edukacija bolesnika, potom psihoterapija i savetuje se pacijentima boravak u sredinama gde nema aerozagađenja i čestih temperaturnih i barometarskih promena.
Astmatični napad
Napad astme podrazumeva otežano disanje, kašalj i iskašljava-nje “žilavog” ispljuvka. Napadi su praćeni uznemirenošću, ose-ćanjem straha, preznojavanjem, “zviždanjem” u grudima – mogu da prođu spontano ili uz odgovarajuću terapiju, ali napad može da traje i duže od 24 sata, tada se na-ziva astmatični status i obavezno je bolničko lečenje. Alergijska astma karakteristična je po povremenim napadima koji se javljaju usled kontakta sa aler-genima na koje je osoba osetljiva. Ona je češća kod dece i mladih koji su imali ili imaju još neku alergijsku manifestaciju (ekcem, polensku kijavicu). Neatopijska astma počinje postepeno, neuobičajeno dugom
prehladom, kašljem koji se ne smiruje, napadi su češći noću, uglavnom pred zoru. Ovaj tip astme ima progresivnu evoluciju, a česta posledica je hronični bronhitis.
Postoji i mešani tip astme gde postoji alergijski faktor koji utiče na nastanak napada, ali se napadi javljaju i kada osoba “zaradi” virusnu ili bakterijsku infekciju disajnih puteva.
Astma kod dece
Astma se, prvi put, često javi već u detinjstvu, a prema statističkim podacima Svet-ske zdravstvene organizacije, više pogađa dečake nego devojčice. Inače, ova bolest predstavlja najčešće hronič-no oboljenje dece i obično se javlja već u prvim godinama života. Najveći problem predstavlja dijagnostikova-nje astme, jer se karakteristično “sviranje u grudima” kod disanja često povezuje sa bronhitisom čiji su simptomi slični. Napadi astme u ranom uzrastu obično su povezani sa virusnim infekcijama disajnih puteva. Kod većine mališana, tokom viru-snih infekcija u prve tri godine života, javljaju se tegobe koje, po pravilu, prestaju u toku odrastanja. Međutim, kod izvesnog broja dece, tegobe će se nastaviti i ra–zviće se u astmu. Zbog toga je od izuzetne važnosti otkriti bolest na vreme i isključiti iz okruženja sve faktore-‘koji mogu uticati na njen razvoj. Početni razvoj astme može se onemogućiti izbegavanjem izloženosti “pasivnom pušenju” (deca ne treba da borave u prostorijama u kojima se puši), ali i izbegavanjem kućne prašine, alergena u hrani (postoji niz namirnica za koje je utvrđeno da češće izazivaju alergijske reakcije od ostalih, kao i onih alergena koji potiču od biljaka i životinja, naročito mačaka.
Astma i trudnoća
Kao i kod dece, i kod trudnica je ovo najčešće hronično oboljenje. Procena je da čak 10% trudnica boluje od astme. Astmu u trudnoći, bez obzira na njen stepen, karakteriše njen vrlo varijabilan i nepredvidiv tok, jer kod trećine trudnica dolazi do pogoršanja, kod druge trećine do poboljšanja, a kod ostalih uopšte ne dolazi do bilo kakvih promena u stepenu težine bolesti. Upravo zbog toga, a da bi se sprečio rizik za zdravlje, kako majke, tako i ploda, trudnicama se preporučuju češće kontrole (barem jednom mesečno Zabeleženo je da su se kod žena koje nisu kontrolisale stanje astme, češće javljali problemi sa povišenim krvnim pritiskom i vrlo ozbiljnim zdravstvenim tegobama koje su vezane za hipertenziju (preeklampsija i A eklampsija – posledica kasnih gesto-za, odnosno funkcionalnih poremećaja koji predstavljaju “disharmoniju” majke i de-teta). Akutna stanja pogoršanja astme dovode do smanjenja dovoda kiseonika plodu, što za posledicu može imati zastoj rasta, oštećenja ploda, prevremeni porođaj, pa čak i smrt bebe. Danas je lečenje astme, tj. njeno stavljanje pod kontrolu, u trudnoći veoma sigurno. Uz izbega-vanje poznatih pokretača, odnosno alergena i prestanak pušenja, savremena terapija uključe i nove lekove iz grupe inhalacijskih glukokortikosteroida.
