Mnogi i ne registruju u snu prekide disanja koji traju oko 10 sekundi, ali ako se javi više od 5 takvih gušenja u jednom satu, reč je o bolesti apneja koja mora da se leči…
Retki su oni koji se bar jednom posle loše prespavane noći sutradan nisu osećali slomljeno i dekoncentrisano. A, kako li je tek onima koji na duži rok loše spavaju?
Pored hroničnog umora, problemi u snu mogu da oštete srce i krvne sudove, pluća, mozak, da poremete nivo šećera i masnoća u krvi, uspore lečenje, dovedu do impotencije…
Od 83 poremećaja sna, koliko ih je do sada registrovano, jedan je i apneja ili slip apnea.
Šta je apneja
Apneja je prekid disanja tokom sna koji traje 10 sekundi, ili duže, a o bolesti govorimo ako se javi više od 5 apnea u 1 satu.Kod onih koji boluju od apneje tokom spavanja smanjuje se tonus mišića zida ždrela, pa i mišića oko disajnih puteva koji onemogućuje da struji vazduh i da iz nosa dođe do donjih disajnih puteva. Uzrok mogu da budu prirodno suženje disajnih puteva, velika resica, ili deformacija nosa. U tim slučajevima nastaje apneja. Kod onih koji ne boluju od ove bolesti složeni neuromišićni mehanizmi mekog nepca, resice i zida ždrela drže taj otvor stalno otvorenim.
Apneu može da izazove i veliki umor, ili neka čašica više u večernjim satima, a pacijenti koji od nje boluju obično su gojazni, bučno hrču (mada hrkanje samo po sebi ne znači postojanje bolesti apneja), bude se noću zacenjeni, kašlju, nemirno spavaju… Neretko se kod njih dešava da posle perioda intezivnog hrkanja nastupi “apsolutna tišina” koja ukazuje na privremeni prestanak disanja. Pacijent se tada budi sa osećajem gušenja i nedostatka vazduha (tzv. nesvesna mikrobuđenja).
Slip apneja se razvija postepeno. Vremenom se javlja progresivni gubitak saznajnih funkcija (naglašena zaboravnost, gubitak koncentracije, intelektualnih sposobnosti i motorike), povećan rizik od moždanog udara i ateroskleroze, i depresija!
Dokazano je da su pacijenti koji boluju od slip apneje tokom dana preterano pospani, bezvoljni, imaju drastično smanjenu radnu koncentraciju (često dremaju na poslu), pa i na javnim mestima ako duže sede. Posebno je opasno to što mogu da zadremaju tokom duže monotone vožnje, ili da se poremeti budnost i pažnja onih koji rade na rizičnim radnim mestima.
Apneja usporava reflekse, slabi koncentraciju, i povećan rizik od nesreća .Apneja takođe može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema tokom vremena, uključujući dijabetes, visok krvni pritisak, bolesti srca, moždani udar, i gojaznost.
Opstruktivna apneja za vreme spavanja je najčešći tip apneje.To se dešava kada meko tkivo u zadnjoj strani grla opušta tokom sna i blokira disajnih puteva , što često prouzrokuje da glasno hrče.
Centralni apnejaje znatno ređi tip apneje koji uključuje centralni nervni sistem, a javlja se kada mozak ne šalje dobro signal mišićima koji kontrolišu disanje. Ljudi sa centralnim apneje retko hrču.
Kompleks apneja za vreme spavanja je kombinacija opstruktivne apneje i centralne apneje.
Ako imate opstruktivne apneje za vreme spavanja, verovatno ih se nećete setiti kad se probudite.Retko kada pacijenti koji boluju od apneje su svesni i buđenja tokom noći.Zato može biti teško da se identifikuje apneja a posebno teško možete da je identifikujete sami, jer su najistaknutiji simptomi prisutni dok čvrsto spavate.Vaš partner vam može potvrditi prekide disanja, ili možete snimaite sebe tokom sna.
Apneja najčešći simptomi :
-Buđenje sa veoma upaljenim ili suvim grlom
– glasno hrkanje
-povremeno buđenje sa osećajem gušenja ili dahtanjem
-pospanost ili nedostatak energije u toku dana
-pospanost tokom vožnje
-jutarnje glavobolje
-zaboravnost, promene raspoloženja, a smanjen interes za seks
-periodična nesanica
Znaci i simptomi apneje kod dece
Opstruktivna apneje u spavanju može se javiti i kod dece, ali je nije uvek lako prepoznati.Pored kontinuiranog glasnog hrkanja, deca sa apnejom mogu da pate od mokrenje u krevet, prekomernog znojenja noću , ili košmara.
Ako sumnjate da vaše dete može imati apneju , konsultujte pedijatra.
Lečenje apneje
Da se ne bi javila apneja (prekid disanja u snu) izazvana zatvaranjem gornjeg disajnog puta pomaže maska, ili silikonski dodatak za nozdrve. Pacijent ih stavi pre spavanja i iz njih se ubacuje vazduh u disajne puteve i čuva od kolapsa tako da vremenom prestaju krize. Tako se lakše leče i bolesti koje prate apneju kao što su povišeni pritisak i gojaznost.
Preventiva apneje
ne idite na spavanje sa punim stomakom
pre spavanja pročistite disajne puteve
spavajte na boku
redukujte telesnu težinu
izbegavajte alkohol, cigarete i sedative (posebno bensedin koji deluje relaksirajuće na sve mišiće, pa i mišić ždrela, čime se kolaps disajnih puteva pospešuje)
ne uzimajte lekove napamet, već tražite pomoć lekara.
