Poslednjih godina je smena toplih i hladnih intervala postala više stvar filozofije nego meteorologije i, dok biramo tip garderobe za naredni dan, naš imunitet se trudi da odgovori na svaku klimatsku promenu. Istina je da je povećan broj prehlada i infekcija različitog tipa. Redovi u domovima zdravlja su sve veći, a čoveku se čekanje lekara čini kao prilika da samo pogorša svoje zdravstveno stanje. Tada pacijent dolazi direktno u apoteku, tražeći „najefikasnije“ sredstvo za brzo rešenje njegovog problema. Požaliće se, saslušaće svaki savet dok ne izgovori sudbonosnu rečenicu: „Dajte mi jedan antibiotik!“.
Ova situacija je nažalost pogrešna jer samomedikacija jeste dozvoljena, ali samopropisivanje terapije nije. Antibiotik se traži za bol u grlu, kašalj, kijavicu, glavobolju, temperaturu, virusno oboljenje, pad imuniteta i ponekad kao „zdrava preventiva“. Koristeći razne izgovore da ga dobiju, istina koju pacijenti ne žele da čuju je da se nijedno od tih stanja ne leči antibiotikom. Kada se uvere da lekove koje traže neće dobiti, postaju uvređeni i razočarani u ceo zdravstveni sistem. Tada, farmaceut koji radi svoj posao, a to je izdavanje kvalitetne, bezbedne i efikasne terapije indikovane datim simptomima, postaje glavni negativac u belom mantilu. Postavljaju se pitanja: Zašto su pojedinci spremni da se bore za lek koji im neće pomoći? Da li je placebo jači od fiziologije?
Razlozi su očigledni, na našim prostorima u prošlom veku narod je bolovao i masovno umirao od teških infekcija, groznice i sepse. Tada su se na svetskoj sceni pojavili antibiotici kao revolucionarni spas. Decenijama unazad, u strahu od teških bolesti, antibiotici su masovno propisivani i izdavani za niz indikacija, od kojih su mnoge pogrešne. Vođeni načelom „Bolje sprečiti lakše, nego lečiti teže stanje“, ovi lekovi su se 80-ih i 90-ih godina našli na čak 30% recepata. Otuda u kolektivnoj svesti antibiotik postaje sinonim za izlečenje.
Decenije antibiotske terapije otkrile su mnoga neželjena dejstva na organizam i ekosistem, za koja nismo znali. Statistika pokazuje da se antibiotici u 20‒50% slučajeva neracionalno koriste. Nepoštovanje režima doziranja i trajanja terapije stvara rezistentne sojeve bakterija koji se oslobađaju u okolinu i šire zarazu koju je potom teže lečiti. Rezistentni sojevi dalje mutiraju, formirajući tzv. superbakteriju, koju ni bolničko lečenje ne može da zaustavi, dalje stvarajući epidemije. Visoke doze lekova uništavaju našu prirodnu floru i postajemo podložniji mnogim sekundarnim infekcijama koje ponekad postanu i superinfekcije. Ironija je da smo, nesvesni kontraindikacija, uzimajući antibiotike, učinili svoj organizam podložnijim infekcijama.
Uzimanje antibiotika u slučajevima povišene temperature, gripa, prehlade, kašlja ili curenja nosa učiniće nam više štete nego koristi. Na raspolaganju je niz suplemenata i imunostimulatora koji efikasno jačaju naš prirodni odgovor na bakterije. Čajevi, ekstrakti, oriblete i mnogi fitopreparati imaju antimikrobno dejstvo koje lokalno uklanja pretnju i rešava tegobe. Brzo i jeftino rešenje ne postoji, već postoji samo zdrava preventiva, koja uz adekvatnu sezonsku ishranu podrazumeva shvatanje snage našeg organizma da se odupre svakoj infekciji. Ako se ne usmerimo na svoju prirodnu energiju, koju smo odavno potcenili tražeći spas u modernom dobu, svet ćemo obogatiti bakterijama koje ni jedan lek neće uspešno savladati. Umesto da se nadamo sezoni antibiotika, pripremimo se za sezonu čajeva i citrusa.
mr ph Dušan Goljić
