Uzimanje antibiotika bez konsulatcija sa lekarom može više da škodi nego da koristi. Naročito ako se zna da se nekontrolisanom upotrebom ovih medikamenata može ozbiljno da se naruši otpornost organizma na bakterije što dovodi do brojnih drugih komplikacija. Svaki antibiotik ima svoju strogo propisanu namenu, a kakvom se riziku ljudi izlažu koristeći ih „na svoju ruku”.
Koliko je opasno uzimati antibiotike na svoju ruku bez kosultacije sa lekarom?
– Antibiotike nikada ne treba koristiti bez konsultacije sa lekarom.
Da li antibiotici mogu da se uzimaju za svaku prehladu, kako to mnogi rade?
Antibiotici su lekovi koji se daju kod bakterijskih infekcija. Prehlade su najčešće izazvane virusima na koje antibiotici ne deluju, pa je neopravdano koristiti ih u tim situacijama.
Kakve komplikacije mogu da nastanu nekontrolisanom primenom antibiotika?
Nekontrolisana upotreba anti biotika može da dovede do dvojakih posledica. Prve se odno se na osobu koja koristi antibiotik, jer ovaj medikament izaziva promene u saprofitskoj flori creva i drugih sluzokoža koje mogu da se manifestuju kao nova oboljenja. Česta i duga upotreba nekog antibiotika dovodi i do stvaranja rezistentnih formi patogenih bakterija , što postaje uzrok nedelotvornosti antibiotika na uzročnike bolesti. Drugo, neodgovorno ponašanje pojedinca dovodi do toga da se stvorene rezistentne forme bakterija šire u populaciji i antibiotici koji su bili delotvorni na uzročnike bolesti, više to nisu. Na taj način se gube dragiceni lekovi, produžava se period lečenja i poskupljuje terapija, što pored medicinskih implikacija ima ekonomske posledice za celo društvo.
Da li postoji razlika u delovanju antibiotika na različite tipove bolesti, ili je svejedno za koji antibiotik se pacijenti opredele pri kupovini bez recepta?
Prvo, antibiotik ne može da se kupi bez recepta. Ako farmaceut proda antibiotik bez recepta, pravi stručnu grešku i krši zakon. U terapiji neke bolesti antibiotik se bira prema spektru njegovog delovanja, odnosno osetijivosti mikroorganizma na dati antibiotik.
Znači, za pravi izbor antibiotika potrebno je znati koji je uzročnik bolesti i kakva je njegova osetljivost na pojedine antibiotike.
Da li mora da se pravi pauza između dva lečenja istom vrstom antibiotika, koliko dugo i zašto?
Tokom terapije antibiotikom, pogotovu ako je izbor antibiotika napravljen empirijski, bez antibiograma i ako kroz izvesno vreme ne dođe do očekivanih rezultata, terapija se nastavlja nekim drugim antibiotikom. Obično se ne pravi nikakva pauza u uzimanju lekova.
Kada se piju antibiotici da li mogu da se kombinuju sa svim namirnicama, toplim napicima, mlečnim proizvodima… ?
Antibiotici se piju na tačno određen vremenski razmak nezavisno od uzimanja hrane. Po pravilu je bolje da se piju na prazan stomak, ali ako neko ima osetljiv želudac i antibiotik mu stvara mučninu, onda se uzimaju posle jela. Za antibiotike iz grupe tetra-ciklina važi pravilo da se ne smeju kombinovati sa hranom koja je bogata kalcijumom (mleko i mlečni proizvodi), jer ona onemogućava resorpciju tetraciklina iz digestivnog trakta.
Da li uz antibiotike može da se pije alkohol?
Ne preporučuje se uzimanje alkoholnih pića tokom antibiotske terapije.
Da li antibiotici mogu da se kombinuju sa drugim predstavnicima ove grupe lekova?
Da, kod teških infekcija vrlo često se antibiotici kombinuju.
Da li uzimanje antibiotika utiče na delovanje neke druge terapije koja se pije zbog kroničnih bolesti kao što su hipertenzija, reuma, dijabetes, astma i druge?
Neki antibiotici mogu da ubrzaju ili uspore metabolizam nekih drugih lekova i da na taj način utiču na delovanje tih lekova. Tu ne postoji opšte pravilo, već se međusobne kombinacije lekova moraju svaka ponaosob posmatrati i analizirati.
Kada antibioticima istekne rok trajanja da li još izvesno vreme mogu da se koriste?
Ne. Za kvalitet antibiotika proizvođač garantuje samo u vremenu do isteka roka trajanja koji je naznačen na pakovanju.
Da li može da se prekine uzimanje antibiotika pre propisanog vreme na?
Prekidanje antibiotske terapije u momentu smanjenja ili nestanka simptoma bolesti je velika greška koja se često dešava u praksi. Ovako ponašanje dovodi do stvaranja rezistentnih formi bakterija i kasnijih komplikacija. Zato antibiotik treba piti onoliko dugo koliko je lekar odredio ne praveći nikakve pauze u terapiji.
DA STOMAK NE PATI
Na koje nuspojave uzimanja antibiotika pacijenti treba da obrate pažnju i da se neodložno jave lekaru?
Značajno je da se obrati pažnja na promene nastale u digestivnom traktu, kao posledica poremećaja crevne flore (nadutost, dijareja) i eventualne gljivične infekcije koje ta-kođe mogu da budu komplikacija antibiotske terapije.
RAZMAK
Šta se dešava kada se doza leka ne uzme u propisano vreme, nego sa zakašnjenjem od 30 minuta, sata, dva sata ili čak i duže? Sta kada se uzme pola sata ranije?
Mala odstupanja od propisanog vremena uzimanja antibiotika neće se bitno odraziti na kvalitet terapije. Svakako treba nastojati da se vremenski razmak između doza poštuje. Ako je propušteno pravo vreme uzimanja, lek treba uzeti čim se setimo, a nadalje se pridržavati pravilnog doziranja. Ako se vreme propuštene doze poklapa sa sledećom redovnom dozom, doze ne treba duplirati.
