Anomalije ženskih polnih organa

Anomalije ženskih polnih organa
Sa anomalijama mokraćnih i genitalnih organa rađa se više od 10% čovečanstva, a 30—40% svih anomalija javlja se na organima ovog sistema. Nepravilnosti u razvoju pojedinih delova genitalnih organa mogu biti izolovane ili kombinovane kada zahvataju više organa. Nepravilnosti u razvoju genitalnih organa mogu se otkriti pri rođenju deteta, u detinjstvu, ili, što je najčešće, kod odraslih osoba koje se javljaju na ginekološki pregled zbog nekih smetnji i poremećaja.

Iako su na današnjem stepenu razvoja medicinske nauke mnoge nejasnoće u pogledu razvoja razjašnjene, ipak su ostali brojni problemi koji čekaju definitivno rešenje. Skoro svi organi se formiraju u prva dva meseca trudnoće, a mnogobrojni faktori koji dovode do poremećaja razvoja organizma u celini i genitalnih organa još uvek su uglavnom nepoznati. Dokazano je da faktori nasleđa igraju ogromnu ulogu u pojavi različitih anomalija. Poremećaji u oplodnim ćelijama takođe imaju veliku ulogu u nastanku raznih nakaznosti ploda. Poslednjih godina je zapaženo da izvesni lekovi mogu dovesti do nakaznosti ploda, naročito ukoliko ih trudnica koristi u prvim mesecima graviditeta. Zbog toga sa lekovima čije dejstvo na plod i trudnoću nije sigurno ispitano, treba biti veoma oprezan. Do nakaznosti ploda mogu dovesti i virusna oboljenja ukoliko trudnica oboli od njih u ranim mesecima graviditeta. Nepovoljan uticaj na plod imaju i rendgenski zraci.

Anomalije manjeg stepena na ženskim polnim organima su dosta česte, ali ukoliko to ne remeti opšte stanje organizma, često ostaju nezapažene. Smetnje i tegobe izazvane tim anomalijama obično ne dovode do velikih poremećaja, mada nekad i manji defekti prouzrokuju ozbiljne simptome.
Pošto su im simptomi veoma različiti, otkrivanje anomalija nekad predstavlja izuzetnu teškoću.

Kao posledica zapaljenja dok je plod u materici, ili pak neposredno posle porođaja mogu međusobno da srastu velike i male polne usne. Ukoliko su ostali genitalni organi normalno razvijeni, očuvana je funkcija menstruacije, pa se menstrualna krv skuplja u vagini, pošto ne može normalno da otiče. Menstrualna krv koja se svakog meseca skuplja u vagini rasteže njene zidove i izaziva neodređene bolove i grčeve u donjem delu trbuha. Lečenje u ovim slučajevima je vrlo jednostavno i sastoji se u otklanjanju sraslina između malih i velikih usana.

Potpuno zatvoren himen se sreće kao anomalija mladih devojaka i obično ostaje neotkrivena pre puberteta ili udaje. U očekivano vreme, kod već odraslih i normalno razvijenih i zdravih devojaka, ne dolazi do menstruacionog krvarenja. I pored toga svakog ameseca kad je vreme za menstruaciju, takve osobe imaju smetnje koje prate normalnu periodu. Menstruaciona krv zbog potpuno zatvorenog himena ne može da otiče i skuplja se u vagini. Ukoliko takvo stanje duže traje, krv se iz vagine vraća u matericu i jajovode. Takkve osobe se žale na bolove i zbog toga se obraćaju ginekologu. Ovo stanje se leči presecanjem himena čime se postiže normalno oticanje menstruacione krvi i postojeće tegobe nestaju.

Vagina je sluzokožnomišićna cev koja je duga oko 10 cm. Završava se slepo zatvorenim krajem u koji ulazi grlić materice. Ušće ili ulazni otvor vagine pre prvog snošaja delimično je zatvoren kožastom opnom koja se zove devičnjak ili himen. Potpuni nedostatak vagine nije tako retka pojava i ova anomalija je veoma teška. Nekad je vagina pregrađena poprečnom pregradom koja je slepo zatvorena i pri pregledu se ne može videti grlić materice.

Različiti stepeni anomalija vagine koriguju se plastičnim operacijama. Ponekad se u vagini nalaze pregrade koje je dele uzdužno u dve cevi. Tada se, u stvari, radi o postojanju duple vagine. Pored potpunih pregrada u vagini mogu postojati i delimične pregrade koje često ostaju nezapažene i ne izazivaju nikakve smetnje. Najveći deo ovih beznačajnih anomalija se otkrije tek prilikom porođaja zbog smetnji koje pričinjavaju, sprečavajući izlazak ploda.