Anksioznost uzroci i lečenje

Svako od nas se s vremena na vreme oseti pomalo nervozno i nesigurno.
Možda sledi neki važan događaj ili jednostavno test u školi. Obično dlanovi počnu da se znoje, lice postaje crveno, a stomak se prevrće. Ovo stanje je savršeno normalno. Međutim, anksioznost je nešto drugaćija od obične nervoze. Ljudi koji pate od ovog poremećaja su zabrinuti ili se piaše bez ikakvog razloga. Osećaj može trajati toliko dugo i biti toliko intenzivan da osoba koja ga doživljava ne može da vodi normalan život.

U SAD ovaj poremećaj se javlja često. Preko 19 miliona ljudi u Americi pati od neke vrste anksioznosti. Poremećaj je takođe poprilično rasprostranjen među omladinom i pogađa svako deseto dete, odnosno tinejdžera. Polovina ove dece ima još neki poremećaj u ponašanju, a najčešća je depresija.

ŠTA JE UZROK ANKSIOZNOSTI?
Ukoliko neko u porodici ima ovaj poremećaj postoji veća verovatnoća da će i drugi ukućani da ga dobiju. Kombinacija genetske predispozicije i lošeg životnog iskustvva može osobu napraviti idealnim kandidatom za ovo oboljenje. Takođe se veruje da moždana hemija ima velikog udela u tome, jer određeni lekovi koji je menjaju mogu prouzrokovati ovaj poremećaj.
Tip vaše ličnosti takođe može imati udela u stvaranju uslova za obolevanje od anksioznosti.
Ukoliko ste stidljivi i plašljivi u novim i nepredviđenim situacijama imate više šanse da obolite. Naravno, ukoliko uz ovakvu ličnost imate i loše životno iskustvo (npr. siromaštvo ili nasilno okruženje) možete postati idealan kandidat za anksioznost.

TIPOVI ANKSIOZNOSTI
Postoji nekoliko tipova ovog oboljenja:
GeneraUzovani poremećaj anksioznosti
Ovaj poremećaj vodi konstantnoj i vrlo intenzivnoj brizi i stresu oko svakodnevnih događaja i to u trajanju od najmanje 6 meseci. Ovi ljudi uvek čekuju najgore čak i ako za to ne postoji razlog. Takođe imaju i fizičke manifestacije kao što su konstantan umor, drhtavica, mišićna napetost kao i glavobolje.

Panična anksioznost
Ovaj poremećaj prouzrokuje ponovljene napade intenzivnog straha često bez ikakvog razloga. Fizički simptomi se javljaju u viDu bola u grudima, znojenja, vrtoglavice ili osećaja da je smrt blizu. Ovo može biti tako intenzivno da ijudi žive u hroničnom strahu od novog napada i urađili bi sve da ga izbegnu.

Fobije
Ovaj poremećaj prouzrokuje vrlo jak i obavezno neopravdan strah. Čak i sama pomisao na pauka ili neku situaciju ili visinu može osobu naterati u paničan strah.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj
Ovaj poremećaj tera ljude da ostanu zarobljeni mislima ili obrascima ponašanja kojih se ne mogu osloboditi.
Na primer neld ljudi mogu po ceo dan da peru ruke, premeštaju objekte ili broje stvari. Iako ove radnje normalnim ljudima deluju besmisleno, obolelim ljudima je vrlo teško da ih se odreknu.

Posttraumatski poremećaj
Ovaj poremećaj izaziva dugoročne simptome nakon što su ljudi doživeli neke vrlo stresne događaje poput nasilja, prirodnih katastrofa, ili saobraćajnih udesa. Ovi ljudi obično ili u snu ili na javi iznova prolaze pomenuti događaj u svojim sećanjima.

KAKVE PROBLEME IZAZIVA ANKSIOZNOST?
Ukoliko se ovaj poremećaj ne leči može doći do komplikacija i znatnog pada kvaliteta života. Neki ljudi jednostavno prestanu da izlaze iz kuće što značajno utiče na njihov život.
Tinejdžeri sa ovim poremećajem često razvijaju neke od sledećih simptoma:
– zloupotreba droge ili alkohola
– česti izostanci iz škole
– loši odnosi sa drugim osobama
– nedostatak samopoštovanja

ANKSIOZNOST LEČENJE?
Osnovna terapija koja se koristi kod ovog poremećaja je psihoterapija. Takođe se koriste i lekovi, a nije retka ni kombinacija oba ova sredstva. Postoje dve vrste terapije.Lečenje najpre treba da pomogne pacijentima u menjanju specifičnih nepoželjnih oblika ponašanja. Na primer neki ljudi doživljavaju hiperventilaciju kada postanu anksiozni. Kroz lečenje oni uče kako treba pravilno da dišu da bi izbegli lupanje srca, vrtoglavicu i ostale simptome.Lečenje takođe treba da obezbedi ljudima da reaguju znatno smirenije u stresnim situacijama. Kada dobiju napad panike ljudi obično misle da će umreti, ali kroz terapiju mogu naučiti da ovu neprijatnu misao zamene drugom manje neprijatnom kao na primer “to je samo vrtoglavica i brzo će proći”.

Lečenje se može sprovoditi jedan na jedan, u grupi, a ako su deca u pitanju i sa članovima porodice. Grupe za podršku su takođe od pomoći nekim ljudima. Na tržištu naravno postoji i mnoštvo lekova koji mogu pomoći da terapija bude uspešnija. Neke od tehnika koje mogu pomoći u lečenju anksioznosti su i tehnike opuštanja kao i joga.