Šta je “angina pectoris” ?
Angina pektoris predstavlja početni stadijum bolesti srca, čiji su simptomi anginozni bol ili napad, a predskazuje infarkt srca.
Anginozni bol se oseća jer krvni sudovi nisu u stanju da obezbede srcu neophodnu količinu krvi, što dovodi do slabe prokrvljenosti miokarda.
To se dešаvа kаdа srčаni mišić ne dobijа onoliko krvi koliko mu je potrebno za normalno funkcionisanje. Ovo se najčešće dešаvа jer su аrterije srcа sužene ili blokirаne, a stanje se u medicini nаzivа ishemijа srca.
Glavni uzrok angine pectoris je ateroskleroza jer dovodi do sužavanja prečnika srčanih krvnih sudova.
Anginа pectoris obično izаzivа neprijаtno pritiskаnje i stezanje u grudima, bol u centralnom delu grudi. Tаkođe dovodi do nelаgodnost u vrаtu, vilici, rаmenima, leđimа ili rukama. (međutim, mnoge vrste nelаgodnosti u grudimа – kаo gorušicа, upala pluća – nisu u vezi sа аnginom pektoris).
Anginа pektoris se kod ženа ispoljava drugačije nego kod muškаrаcа.
Uzroci “angine pectoris”
- Ateroskleroza,
- Zadebljanje i zakrečavanje krvnih sudova srca
- Sifilis aorte, kod koga dolazi do postepenog ili naglog sužavanja ili zapušenja ušća koronarnih krvnih sudova.
- Vegetativni nervni sistem, koji kad je prenadražen, kao što se dešava pri jakom uzbuđenju, može dovesti do grčeva u krvnim sudovima, tzv. spazama, i do poremećaja u prilivu krvi.
- Preterana upotreba nikotina, kod osoba naklonjenih grčevima ili aterosklerozi ima veliku ulogu u pojavljivanju angine pektoris.
- Malokrvnost, uzrok je u tome što krvna zrnca kod malokrvnosti sadrže veoma malo kiseonika.
Angina pektoris simptomi
- Bol u grudima (koji može biti blag, al ii veoma intenzivan jak)
- Osećaj pritiska i stezanja u grudima
- Osećaj gušenja
- Bol se može proširiti i na rame, ruku, vilicu, leđa
- Napadi bola koji traju od 3-5 minuta
- Preznojavanje
- Malaksalost
Glavni simptom angine pektoris jeste bol koji je najčešće lokalizovan iza grudne kosti i varira po intenzitetu, od laganog do izuzetno snažnog.
Prate ga osećaj stezanja i pritiska u grudima, kao i gušenja, a pritom se širi u levu ruku, rame ili vilicu.
Nekada bol može da bude lokalizovan na netipičnom mestu, između lopatica, u ramenu (češće levom), u čašici ili samo u laktu, dešava se da traje i do deset minuta i uglavnom je praćen skokom krvnog pritiska koji se nakon napada normalizuje.
Simptom angine pectoris dešava se usled bola u grudima i neprijatnog stezanja, u prvi mah ljudi pomisle da je nastupio infarkt, međutim, postoji razlika između ta dva stanja.
Bol u grudima u slučaju infarkta miokarda sličan je anginoznom napadu, ali za razliku od njega, traje duže od pola sata, nekada i više sati i često je nepodnošljiv. Infarkt obično prati iznenadna slabost, preznojavanje i osećaj nedostatka vazduha.
To je klasična slika simptoma angine pektoris, prvi put opisane od engleskog lekara Heberdena 1768. godine, koji je tu pojavu posmatrao na samom sebi.
Bol i bolest angina pektoris bili su poznati i ranije, ali nedostajalo je objašnjenje.
Seneka, antički pisac, rekao je: »Kod svih bolova se može kazati da ste bolesni, ali za ovaj — to znači dati dušu«. Smatra se da su bolovi angine pektoris najjači i najteži koje čovek može da doživi.
Iz prethodnog izlaganja proizlazi i jedna važna karakteristika simptoma angine pektoris. Ona je uvek nečim izazvana, nešto se desilo što je izazvalo napad.
Tipovi angine pektoris i dijagnoza
Stručnjaci prepoznaju tri tipa angine pektoris koji se razlikuju upravo po vrsti i karakteru bola koji proizvode.
Stabilnu anginu pektoris karakteriše pojava takozvanog anginoznog bola pri većem fizičkom ili psihičkom naporu i nestaje brzo posle prestanka napora uzimanja nitroglicerina.
Nestabilna angina pektoris javlja se i pri naporu i u mirovanju, a može da bude nastavak stabilne, novonastala ili nastavak infarkta.
Karakteriše je isti bol kao i u slučaju stabilne angine, ali ne prestaje nakon uzimanja jedne tablete nitroglicerina. Dijagnoza se postavlja na osnovu idiničke slike i promena na, EKG-u. Radi se test opterećenja ili ergotest u toku koga se naporom provocira pojava bola i beleže promene na EKG-u.
Lečenje angine pektoris
Lečenje angine pektoris se pre svega zasniva na prevenciji – otklanjanje faktora rizika koji bi mogli da dovedu do ovog neprijatnog bola u grudima.
Lekari uvek upozoravaju pacijente da je terapija angine pektoris doživotna, a pre svega se zasniva na poboljšanju kvaliteta života i sprečavanju daljih oštećenja srca.
Najpre je neophodno otkloniti faktore rizika održati telesnu težinu u granicama normale,regulisati nivo šećera,prestati s pušenjem.
Fizička aktivnos je obavezna a njen intenzitet u zavisnosti od zdravstvenog.
Za lečenje hipertenzije posebno se primenjuju beta-blokatori i ACE inhibitori. Iako kardiolozi za efikasnu zaštitu srca i krvnih sudova starijim osobama preporučuju aspirin, sa ovim lekom ne treba preterivati.
Naime, acetilsalicilna kiselina, koju sadrži ovaj lek, može oštetiti čitav digestivni trakt i izazvati krvarenje i ozbiljna oštećenja sluzokože, od početka jednjaka do završnog dela debelog creva. Osobe koje pate od čira, gastritisa ili gorušice, ne smeju da koriste aspirin.
Lečenje angine pektoris sastoji se u zaustavljanju napada, što se može postići upotrebom nitroglicerola. Van napada mnoge mere se mogu sprovoditi prema savetu lekara.
Uklanjanje svega što može dovesti do napada:
- Preterani rad
- Trčanje za autobusom
- Uzbuđenja
- Regulisanje ishrane
- Uklanjanje štetnih navika
- Pušenje
- Uzimanje alkohola
Kada nije jasno da li je u pitanju angina pektoris izazvana aterosklerozom ili su bolovi drugog porekla (reumatički — spondiloza vratnih pršljenova ili izazvan nekim drugim oboljenjem, tada se vrši pregled srca fizičkim opterećenjem tzv. ergometrijom.
Što se tiče same terapije, obavezno je da posetite lekara ukoliko imate simptome angine pektoris, a on će vam prepisati određene lekove.
Koristi se nitroglicerin, koji se primenjuje sublingvalno (pod jezik). Nitroglicerin opuštа koronаrne аrterije i druge krvne sudove, smаnjuje količinu krvi kojа se vrаćа u srce i olаkšаvа opterećenje srcа.
Po opuštаnje koronаrnih аrterijа, povećаvа snаbdevаnje srcа krvlju. Ukoliko nakon 15 minuta ne prestane bol, uzima se još jedna tableta nitroglicerina.
Ukoliko ni ovo ne pomogne, neophodno je hitno transportovati osobu do najbliže bolnice jer postoji opasnost od akutnog srčanog napada.
Angina pectoris ishrana
U slučaju postojanja angine pektoris, neophodno je promeniti režim ishrane kako bi se smanjila učestalost napada bola u grudima (tzv. angioznih napada) ili kako bi se sprečio nastanak angine pektoris.
- Izbegavanje unos masne hrane
- Možete koristiti masti koje su bogate omega-3 masnim kiselinama (riba, soja)
- Imajte više obroka dnevno, ali jedite manje količine hrane za svaki obrok
- Smanjite upotrebu soli i drugih začina
- Unosite dovoljno tečnosti (minimum 2 l vode dnevno)
- Hranu jedite polako i žvaćite dobro
- Pojačajte unos svežeg ili kuvanog povrća
- Jedite citruse
- Izbegavajte grickalice
- Izbegavajte slatkiše
- Jedite integralne žitarice i proizvode od njih
- Konzumirati nemasne mlečne proizvode u umerenim količinama.
Namirnice za zdravo srce
Jedan od najboljih načina da se sačuva zdravlje srca i spreči pojava ateroskleroze jeste eliminisanje zasićenih, odnosno životinjskih masti iz ishrane.
Ove masnoće podižu nivo holesterola, podstiču “lepljivost” krvi i doprinose stvaranju krv-nih ugrušaka koji mogu biti fatalni.
S druge strane, omega-3 i omega-6 masne kiseline izuzetno su korisne i blagotvorne, ne samo za kardiovaskularni sistem već i za ceo organizam.
Savetuje se konzumiranje lanenog i maslinovog umesto suncokretovog ulja, a riba bi trebalo da se nađe na jelovniku najmanje dva puta nedeljno.
Poželjno je jesti što više svežeg voća i povrća zbog antioksidansa koji sprečavaju srčana oboljenja.
Najbolji recepti za “anginu pectoris” koji jačaju srce i čiste krv
1. Surutka i med
Pomešati 5 dl surutke sa tri kašike domaćeg meda, pa piti po trećinu mešavine pola sata pre doručka, ručka i večere.
Terapija treba da traje najmanje dve meseca, a pored krvi i krvnih sudova, efikasno čisti i jetru.
2. Tinktura od gloga
Preliti 20g cveta i lista gloga sa 1dl alkohola (96%) i ostavi da odstoji na sobnoj temperaturi tri nedelje.
Nakon toga tečnost procediti i uzimati 15 kapi sa vodom, pre jela.
Ako se tinktura razredi sa pet delova vode, može da se uzima po 20 kapi pre ručka i večere (ukupno 40 kapi dnevno) tokom tri nedelje.
3. Kopriva i šargarepa
Sipati u emajliranu šerpu po dve kašike lista koprive, narendane šargarepe i istucanog ploda divljeg šipka, pa sve preliti sa 4 dl hladne vode.
Zagrevati do ključanja, a zatim smanjiti temperaturu i kuvati poklopljeno 10 minuta.
Skloniti sa šporeta i ostaviti poklopljeno da odstoji tri sata. Procediti, dodati kašiku domaćeg meda i dobro izmešati.
Piti tri-četiri puta dnevno po 1 dl pre jela. Terapija treba da traje najmanje dve-tri nedelje.
