srce pejsmejker

Angina pektoris – vrste angine pektoris – simptomi – Stabilna angina pektoris – Nestabilna angina pektoris – Spazmična angina pektoris

Angina pektoris jedan je od najčešćih uzroka smrti , pa je zato krajnje vreme da se više pažnje posveti prevenciji, dijagnostikovanju i tečenju ove bolesti…

Angina pektoris predstavlja bolest koju karakterišu jaki bolovi u predelu grudi. Otežan dotok krvi u srčani mišić, koji izaziva i smanjenje količine kiseonika u njemu, dovodi do fizičkog bola i smetnji pri radu srca. Posredno, angina pektoris predstavlja jedan od simptoma oboljenja koronarnih krvnih sudova srca (arterija), a već njeno pojavljivanje uglavnom znači daje posredi ozbiljan medicinski problem. Ovo stanje je posebno čest “pratilac” arterioskleroze, odnosno zakrčenja arterija plakom – naslagama uglavnom sačinjenim od masnih materija koje sprečavaju i umanjuju protok krvi kroz ove krvne sudove.

Vrste angine pektoris

Angina pektoris je veoma rasprostranjeno oboljenje. Ona je glavni uzrok smrti u našoj zemlji. Češće se javlja kod muškaraca nego kod žena, posebno kada zađu u petu deceniju života. Iako se na prvi pogled čini da su bolovi u grudima opšteg karaktera i da među njima ne postoji klasifikacija, stručnjaci prepoznaju tri tipa angine pektoris koji se razlikuju upravo po vrsti i karakteru bola koji proizvode. Prva je tzv. stabilna angina koja predstavlja i najtipičniji vid ove bolesti, druga je nestabilna angina, koja je posebno opasna, jer je često signal za infarkt, treća predstavlja retku vrstu spazmične angine, izazvane grčevima u krvnim sudovima srca koji dovode do smanjenog dotoka krvi u ovaj organ.

Simptomi

Angina pektoris se lako prepoznaje i brzo detektuje, jer su njeni simptomi izuzetno izraženi, bolni i neprijatni. Oboleli često kažu da prilikom napada angine imaju osećaj kao da im nešto teško pritiska grudi. Na ovaj način oni zapravo opisuju osećaj “zagušenosti” koje ovo stanje izaziva. Osim toga, predeo grudi sa svih strana pritiska i intenzivan, pun bol. Ovaj neprijatan osećaj širi se sa predela grudi i na ramena, ruke, vrat i vilicu. Pored ovih direktnih znakova, oboljenje se prepoznaje i po sekundarnim simptomima, kao što su vrtoglavica, zamor, prekomerno znojenje i gubitak daha. Angina pektoris ne manifestuje se na isti način kod svakog pacijenta – ona se razlikuje po specifičnim karakteristikama, ali i po vremenu trajanja i intenzitetu napada.

Stabilna angina pektoris

Stabilna agina najčešće dolazi posle određenog fizičkog napora ili doživljenog istresa. Napad traje između tri i pet minuta, a posle ovog vremenskog intervala simptomi se smanjuju i konačno nestaju. Ova vrsta
angine može da bu de izazvana čak i najobičnijim, svakodnevnim fizičkim naporima, kao što su penjanje uz stepenice ili vožnja biciklom, kada se javlja povećana potreba za kiseonikom, koji iz nekog razloga ne dolazi u srce.

Nestabilna angina pektoris

Sa druge strane, nestabilna angina pektoris nastupa nenajavljeno, napadajući čak i čoveka dok se odmara ili spava. Ova vrsta oboljenja prouzrokovana je znatnim ili potpunim zapušenjem krvnog suda, zbog čega krv iznenada prestaje da se dovodi u potrebnoj količini u srčani mišić. Ukoliko potraje duže, gotovo sigurno ima za posledicu infarkt. Simptomi nestabilne angine znanto su izraženiji i drugačiji nego u slučaju stabilne – napad traje duže, minimum 15 minuta, a često ne prestaje ni posle pola sata i svih preduzetih mera za njeno smirivanje (mirovanje i ležanje).

Spazmična angina pektoris

Spazmična angina je retka svega 2% obolelih pati baš od ove vrste angine koja se prepoznaje po specifičnim kontrakcijama u predelu grudi. Pojavljuje se gotovo uvek kada je osoba fizički neaktivna, ali brzo i nestaje ukoliko se primeni terapija.

Oboleli od stabilne angine trebalo bi da nauče, da slušaju svoje telo i da posle određenog vremena prepoznaju tegobe i bar delimično se naviknu na njih. U slučaju da se jave novi, do tada nedoživljeni bolovi, neophodan je hitan
odlazak kod kardiologa, jer to može biti znak da je u pitanju nestabilna angina, a u najgorem slučaju to je i signal za predstojeći infarkt.

Rizične grupe

Angina prektoris predstavlja tip oboljenja koji je uglavnom znak ozbiljnijih smetnji i zato je potrebno voditi računa o njoj. Postoje i posebne rizične grupe, a oboleli od kardiovaskularnih bolesti, posebno oni koji imaju problema sa krvnim sudovima, prvi su na listi izloženih riziku. Osobe koje su imale srčani napad, kao i ljudi u “trećem” životnom dobu takođe spadaju u kategoriju visokorizičnih. Oboleli od visokog krvnog pritiska veoma često pate i od napada angine pektoris, jer visok pritisak na duži rok znatno oštećuje krvne sudove. Visok sadržaj triglicerida i holesterola u krvi doprinosi bržem zakrečenju arterija i samim tim znanto povećava mogućnost za pojavu angine. Takođe, prekomerna fizička težina i fizička neaktivnost na duži period imaju isti efekat na krvne sudove. Oboleli od dijabetesa veoma često na spisak svojih tegoba dodaju i anginu pektoris, jer zbog visokog sadržaja šećera u krvi, pored ostalog, stradaju i arterije. Konačno, kod pušača, i onih aktivnih, ali i pasivnih, koji su godinama udisali duvanski dim, znatno se uvećava šansa za pojavu angine.

Dijagnostikovanje i lečenje

Iako iskusniji kardilozi lako prepoznaju anginu pektoris, postoje i posebni načini za njeno precizno dijagnostikovanje. EKG pruža pouzdanu sliku i potvrdu oboljenja, kao i test pod opterećenjem, kada zbog pojačane fizičke aktivnosti, kod ljudi koji pate od angine pektoris, dolazi do pojave simptoma. Poseban pregled arterija koronarografija – pomoću rendgenskog snimka pruža detaljnu sliku stanja krvnih sudova i ukazuje na njihovo potencijalno zakrečenje. Lečenje angine podrazumeva uslovno lakše terapeutske metode, kao što su promena načina života, prelazak na zdrave životne navike, gubitak u težini, smanjivanje visokog sadržaja holesterola i triglecirida u krvi, prestanak pušenja i redovnu rekreaciju. Ukoliko je stanje ozbiljno, angina se tretira pomoću više vrsta lekova.

Od medikamenata savetuje se redovno konzumiranje aspirina, koji doprinosi razbijanju naslaga i ugrušaka u krvi, kao i betablokatora koji blokiraju receptore adrenalina, što dovodi do usporenog rada srca, a samim tim smanjuje se i potreba za kiseonikom u srčanom mišiću. Kombinacija medikamenata i promene životnih navika često rezultira znatnim smanjenjem broja i intenziteta napada, ali ukoliko sve to ne da odgovarajući rezultat, pristupa se hirurškim zahvatima. Angioplastika je jedan od zahvata prilikom kojeg se arterija širi. U nju se potom postavlja poseban umetak (stent), koji doprinosi da arterija ostane proširena da bi se poboljšao protok krvi kroz nju. Pored ove hirurške metode upražnjava se i ugradnja bajpasa, odnosno operacija premošćavanja suženog dela krvnog suda, čime se omogućuje normalan i ujednačen protok krvi, a samim tim se osigurava i snabdevnost srčanog mišića kiseonikom.

Angina pektoris prevencija

Novije studije pokazuju da osobe koje veoma često konzumiraju mleko, jogurt i sireve imaju viši sistolni (gornji) krvni pritisak od osoba koje ove namirnice unose umereno (samo u okviru jednog obroka dnevno). Povišeni krvni pritisak oštećuje arterije i povećava rizik od infarkta.

Otkrijte nove pokrete

U toku dana treba odvojiti minimum 30 minuta za rekreaciju ili barem šetnju jer se na taj način može sniziti krvni pritisak, koji znatno može da pogorša stanje osoba obolelih od angine pektoris.

0mega-3 masne kiseline

Malim izmenama u načinu ishrane, na primer uvođenjem od 21 do 3 porcije ribe nedeljno, mogu da se uravnoteže srčani otkucaji. Naučnici smatraju da ovo blagotvorno dejstvo imajuzapravo omega-3 masne kiseline kojima obiluje tunjevina i losos.

Sok od pomorandže

Prema novijoj studiji Nacionalne akademije SAD, sok od pomorandže snižava nivo lošeg holesterola u krvi i do 30% smanjuje zadebljanje krvnih sudova. Sok od pomorandže utiče na prekomerno stvaranje azotnih oksida, supstance koja ima zaštitnu ulogu i deluje protiv stvaranja naslaga na krvnim sudovima.

Soja – prijatelj srca

Svakodnevnim konzumiranjem soje pozitivno se utiče na srce koje je oštećeno usled pušenja, viška kilograma ili dijabetesa. Naučnici sa Nacionalnog instituta iz Singapura utvrdili su da soja sadrži 10 puta više antioksidanasa od vina (koje je u umerenim količinama korisno za srce).

Osmeh na lice

Dobro raspoloženje utiče na pravilniji rad srca, te zbog toga naučnici preporučuju srčanim bolesnicima da, s vremena na vreme, odgledaju neku komediju umesto dnevnika. Lekari savetuju bar 15 minuta smeha dnevno!

Odmorite se

Uravnoteženi način života povoljno deluje na rad srca. Naučnici tvrde da su ljudi koji spavaju 5 sati dnevno 30% podložniji srčanom udaru od onih koji spavaju 8 sati. Neispavanost remeti hormonalni status, nivo šećera u krvi i negativno utiče na krvni pritisak.

SAVET STRUČNJAKA

Iako su do samo pre dve godine bolesti srca više pogađale mušku populaciju, poslednja istraživanja pokazuju da stopa smrtnosti od ovih bolesti porasla kod žena za 14%, a kod muškaraca za 10%. Srčana oboljenja nisu više “rezervisana” samo za starije osobe – ona sve češće opterećuju i radno sposobnu populaciju. U poslednje vreme, od ukupnog broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti 10 do 15% dožive infarkt a da nisu navršili petu deceniju života.

Loša ishrana atak na srce

Nije samo teška materijalne situacija, kao i preopterećenost poslom, uzrok pojave koronarnih bolesti. Neuredan život, masna i preobilna ishrana, cigarete, alkohol, nedostatak fizičke aktivnosti – faktori su koji direktno vode do začepljenja krvnih sudova, a zatim i do infarkta. Lekari preporučuju da ishrana bude bogata voćem i povrćem, te da se upotreba mesa ograniči. Kalorična i masna hrana dovode do povećanja incidence akutnog infarkta miokarda i drugih srčanih oboljenja. Broj pacijenata koji čekaju operaciju povećao se čak šest puta, a u 90% slučajeva pacijenti dolaze u lošem stanju, sa teško obolelim krvnim sudovima.

Anginozni bol

Rad srca obično prekida iznenadan bol u grudima koji nastaje kao posledica poremećene ravnoteže između snabdevanja srčanog mišića krvlju i njegovih metaboličkih potreba. Bol u grudima ishemijskog porekla najčešće se javlja zbog aterosklerotskih promena na koronarnim krvnim sudovima i najvažniji je simptom angine pektoris i akutnog koronarnog sindroma. Anginozni bol manifestuje se kao bol među lopaticama, u ramenima i nadlakticama, laktu i podlaktici, vratu i donjoj vilici. Bol se može manifestovati kao pritisak, pečenje, žarenje, paljenje i čupanje. Obično je praćen malaksalošću, preznojavanjem, mučninom, nedostatkom vazduha, vrtoglavicom i strahom od smrti.