Anafilaktički šok je najteži oblik alergijske reakcije, nastaje vrlo brzo i predstavlja težak tip reakcije rane preosetljivosti, čiji je početak nagao, često dramatičan i neočekivan.Anafilaktiči šok čak može dovesti do smrti zbog opstrukcije disajnih puteva…
Ponekad bezazlene tegobe izazvane alergijskom reakcijom, koje variraju od pojave osipa na koži do otežanog disanja, mogu postati izuzetno burne reakcije, a u nekim slučajevima prelaze u anafilaktički šok. Teška anafilaksa se manifestuje kod jedne do tri osobe na 10.000 ljudi, a smrt nastaje kod oko jedne do tri osobe na milion ljudi.
Broj alergena je sve veći, a poslednjih godina alergijske reakcije su u ekspanziji i smatra se da oko 20 odsto celokupne populacije boluje od nekog njenog oblika. Alergeni do organizma dospevaju preko disajnih puteva, digestivnog sistema, kože i krvi.
Najčešći uzrok za anafilaktičkog šoka su hrana i lekovi
Anafilaktički šok je izuzetno burna alergijska reakcija koja nastaje veoma brzo i predstavlja njen najteži oblik. To je akutno nastali težak tip reakcije rane preosetljivosti, čiji je početak nagao, često dramatičan i neočekivan. U nekim slučajevima može doći do smrti, i te zbog opstrukcije disajnih puteva
ili ireverzibilnog vaskularnog kolapsa.Uzroci ove reakcije mogu biti hrana (36%), lekovi (17%) i otrovi insekata (pčele, ose i stršljeni) nakon ujeda (15%). Namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije jesu kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, ribe i školjke. Od lekova, prouzrokovači anafilakse i anafilaktičkog šoka jesu betalaktamski antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici (pretežno mišićni relaksansi) i jodna kontrastna sredstva.Ali mogu biti i lateks (guma od koje se prave medicinske rukavice), izlaganje naporu, hladnom vazduhu ili hladnoj vodi takođe mogu izazvati anafilaksu ili anafilaktički šok.
Anafilaktički šok simptomi
Simptomi anafilaktičkog šoka mogu biti različiti, a najčešći su oticanje usana, kapaka, lica, jezika, grla, otežan govor, promuklost, pojava koprivnjače, bol u stomaku s povraćenjem ili bez njega, otežano disanje, pad krvnog pritiska, dezorijentacija, konfuzija, kolaps, gubitai svesti i snage. U kontaktu sa alergenom, simptomi anafilaktičnog šoka obično se javljaju nakon samo nekoliko minuta, i to u proseku pet do 10, ali mogu se javiti i do 20 minuta nakon kontakta sa antigenom, a tada su najteži. Ponekad se ispoljavaju nakon dva do četiri sata, a izuzetno retko posle 12 sati nakon izlaganja supstanci koja ih izaziva. Bolesnik oseća svrab ili primećuje osip po koži, a kod nekih se anafilaktički šok manifestuje otežanim disanjem i gušenjem, zbog čega postaju nesigurni i uplašeni. Smrt može nastupiti nekoliko minuta ili nakon više dana, usled oštećenja organa nastalih u ranom stadijumu anafilakse. Najveći je rizik kod astmatičara. U 80 odsto fatalnih slučajeva šoka dolazi do oštećenja srca.
Anafilaktiči šok dijagnoza
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, kada postoji usaglašenost podataka o akutno nastalom teškom tipu alergijske reakcije, koja je praćena simptomima respiratornih tegoba i/ili hipotenzije, kao i pojavom kožnih promena.Promene na koži mogu biti diskretne ili izostati u 20% reakcija (neki bolesnici imaju samo pad pritiska). Digestivne tegobe (npr. povraćanje, abdominalni bol, inkontinencija) najčešće se kao simptomi javljaju pri ubodu insekata. Ponekad se obavljaju laboratorijski testovi i merenje metabolita kao što su serumska triptaza i histamin u plazmi ili metabolit histamina u urinu. Serumska triptaza ima ‘vrh’ nakon sat do sat i po od početka anafilakse i traje do 24 sata.
Lečenje
Anafilaktički šok je najhitnije stanje, koje zahteva trenutno prepoznavanje i lečenje. Ako do ove reakcije dođe, bolesnika je potrebno smestiti u ležeći položaj i podići mu noge. Ukoliko je moguće, ukloniti alergen (npr. prekinuti sa davanjem leka koji je izazvao reakciju, izvaditi žaoku…). Neophodno je obezbediti nesmetanu prohodnost vazduha, a to nekad zahteva i endotrahealnu intubaciju ili traheotomiju. Ako lekar proceni, u nekim slučajevima daje se i maska sa kiseonikom. Obavezno je merenje pulsa i klinički pregled pluća, kao i procena cirkulacije uz monitoring: merenje i praćenje krvnog pritiska, EKG, auskultacija srca. Laboratorijske analize se rade kasnije, po zbrinjavanju bolesnika, radi dopune dijagnostike. Nakon celokupnog pregleda i rezultata ispitivanja primenjuje se adekvatna terapija, koja podrazumeva davanje adrenalina, antihistaminika, visokih doza glikokortikosteroida i kiseonika, ksantinskih preparata (aminofilin) u slučaju bronhospazma i tečnosti (fiziološki rastvor, glukoza).
Prevencija
Preporučuje se da se pre konzumacije svake namirnice dobro prouči sastav materija ili hrane koje se koriste.
Izbegavajte obradu ili konzumiranje hrane koja vam izaziva alergiju, jer čak i male količine ovih supstanci mogu uzrokovati probleme.
– Neka vam u zdravstvenoj knjižici bude upisan podatak o alergiji
– Konsultujte se s lekarom o rizicima za alergiju prema suspstancama koje su slične ili srodne onoj koja je kod vas izaziva.
– Potrudite se da vaši najbliži ukućani i prijatelji znaju na šta ste alergični i gde su smešteni lekovi u kući ili na poslu koje treba da vam daju i šta treba da rade tom prilikom.
– Ne zaboravite da uvek sa sobom nosite neki od takvih lekova. Onima koji su imali anafilaktički šok ili tešku anafilaksu (na otrove insekata, hranu, u slučaju idiopatske anafilakse, anafilakse na napor) savetuje se nošenje pribora za samopomoć .
