Amebna dizenterija-amebijaza je infektivna bolest parazitnog porekla, češće hroničnog nego akutnog toka. Odlikuje se većim brojem sluzavih, ređe krvavih stolica ispraćenih ponekad slabim naponima (tenezmima). Stvaranje apscesa (zagnoja) u jetri i neki put i u drugim organima odlika je amebne dizenterije.

Etiologija
Uzročnik amebne dizenterije je jedna protozoa (praživotinja) — Entamoeba hystolitica, koja se javlja u dva oblika: vegetativnom i otpornom obliku (cista). Vegetativni oblik, veličine 20—30 mikrona, u stanju mirovanja je okruglastog ili ovalnog oblika, koji često menja zbog živih ameboidnih pokreta koje vrši svojim pseudopodama. U vegetativnom obliku se razlikuju spoljni i unutrašnji deo protoplazme, jedro i vakuole. U vakuolama se mogu videti poneki eritrocit, leukocit, bakterije i ostaci ćelija koji služe amebi za hranu. Vegetativni oblik je obligatan parazit organizma, nalaizi se u zidu debelog creva i crevnoj sluzi; van čovečjeg organizma brzo ugine. Množi se deljenjem. Cista je otporni oblik koji (nastaje smanjivanjem (kondenzacijom) vegetativnog oblika onda kad životni uslovi postanu nepovoljni; upola je manja od vegetativnog oblika, okruglasta je i, prema starosti, ima 1 do 4 jedra. Cista je u stanju da sačuva duže vreme svoju vitalnost i van čovečjeg organizma.

Ameba se može kultivisati iz sluzi stolice zasejavanjem na Lofflerovu i druge podloge.

Izvor i rezervoar infekcije su ciste iz istolice inficirane osobe, obično hroničara ili cistonoša bez simptoma. Akutna amebna dizenterija je manje opasna za širenje bolesti zbog neotpornosti vegetativnog oblika.

Prenošenje amebijaze nastaje upotrebom zaražene hrane, naročito one koja se jede nekuvana, vlažna i hladna (povrće) pijenjem inficirane vode za piće; muve mogu biti mehanički prenosioci ameba (svojim nogama posle sletanja na izmet); nečiste ruke zaraženih osoba koje rukuju hranom ili je spravljaju i dele.

Zaraznost amebijazom traje za sve vreme crevne infekcije koja se, ako nije dijagnostikovana i lečena, može povlačiti godinama.

Osetljivost i otpornost
Osetljivost je opšta; relativno mali broj osoba koji u sebi nosi amebe ima primetne simpitome. Akutni slučajevi pokazuju sklonost da pređu u hronične. Kod čoveka nije ustanovljen imunitet.

Rasprostranjenost. Amebna dizenterija je svetski rasprostranjena bolest, naročito u vlažnim tropskim predelima.

Prosečna inkubacija iznosi 3 do 4 nedelje.

Simptomi
Kad amebna cista hranom ili vodom dospe u debelo crevo, pretvara se u vegetativan oblik i prodire u crevni zid ispod sluzokože.
Tamo ameba stvara nekrozu i male apscese koji kad se otvore (provale), oslobađaju veliki broj novih ameba koje zahvataju nova područja i stvaraju nova oštećenja. Na mestima ispražnjenih apscesa ostaju ulceracije na sluzokoži debelog creva. Krvnim putem amebe mogu da dospeju (najčešće) u jetru, zatim, iako retko, i u druge organe (pluća, mozak) i tamo stvore apscese.

Bolest počinje postepeno sa gubitkom apetita, umorom i prolivima (nekoliko stolica za 24 časa) bez krvi, sluzi i napona (tenezma). Temperature ili nema ili je niska. Uskoro se broj stolica može da poveća na 10—15 dnevno. U običnoj kašastoj stolici javlja se sluz a ponekad i nešto krvi; naponi su retki i blagi ili ih nema; temperatura ostaje obično niska. Ukoliko bolest duže traje, bolesnik postaje malokrvan i oronuo. Kasnije simptomi mogu postepeno iščeznuti a bolest preći u hronično stanje.Hronične forme amebijaze se odlikuju povremenom pojavom gore opisanih proliva ili relativno blagim tokom.

Kompiikacije su: oštećenje jetre (hepatitis), apsces u jetri i retko druge.

Postavljanje dijagnoze počiva na kliničkom nalazu i otkrivanju ameba u sluzi stolice (mikroskopski i kulturom).

Prognoza je ozibiljna zbog mogućnog prelaska u hronično stanje i komplikacija. Amebma dizenterija je retko direktan uzrok smrti.

Lečenje čine: odmor (ležanje), dijeta i lekovi koji se daju zavisno od tipa i trajanja bolesti.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.