Amebijaza

Amebijaza je uzrokovana protozoom Entamoeba histolytica koja živi kao komenzal u debelom crevu, ali pod određenim uslovima izaziva upalu creva stvarajući sitne ulceracije i apscese, što se manifestuje sluzavokrvavim prolivima. Pored fekalno-oralnog načina prenošenja, moguć je prenos infekcije seksualnim kontaktom, pri analnom odnosu.

Epidemiologija
Infekcije saamebijazom najčešće su sporadične, ali se javljaju i epidemije u pojedinim područjima zbog masovne kontaminacije hrane i vode. Uglavnom se javljaju u ljudi koji žive u lošim socioekonomsldm uslovima života. U novije vreme sve je češća infekcija u homoseksualaca, npr. u San Francisku 20% homoseksualaca pati od amebijaze. Venerična infekcija je moguća i u ostalih seksualno aktivnih osoba, tako da se amebijaza može naći u uretri i vagini seksualnih partnera osoba inficiranih amebom.

Uzročnik amebijaze je Entamoeba histolytica je protozoa iz reda Amoebida, patogena samo za čoveka. Postoji u dva osnovna oblika: vegetativmi pokretni trofozoit i nepokretni cistični oblik. Trofozoit živi i množi se u kriptama debelog creva. Produkuje brojne enzime koji razaraju tkivo, među kojima je posebno značajna hijaluronidaza koja omogućuje prodiranje u submukozu, Trofozoit je veličine 10—60 um.
Trofozoitni oblik je veoma osetljiv na sušenje i niske temperature, dok je cistični oblik veoma otporan u spoljašnjoj sredini, tako da može prežiiveti više meseci u hladnoj vodi. Za širenje infekcije je važno da živa cista dospe u probavni trakt. Uslovno je patogena, tj. kliničke manifestacije nastaju samo u slučajevima poremećaja lokalne zaštite crevnog epitela (smanjena produkcij a sluzi).

Kliničke manifestacije
E. histolytica se hrani i množi u kriptama crevnog epitela odakle prodire u submukozu, gde pravi sitne apscese čijim pražnjenjem nastaju šupljine i upalni procesi, a kasnije ulceracije, što se manifestuje krvavosluzavim prolivima. Iz zida creva amebe mogu preko krvi prodreti do jetre, pluća, pa čak i mozga, gde takođe stvaraju apscese. U crevima infekcija se manifestuje najčešće upalom debelog creva , hroničnom. upalom tankog creva, apendicitisom, dok su najčešće ekstrahepatične manifestacije perikarditis, peritonitis i ranije pomenuti apscesi pluća i mozga. Ređe i neobične su genitalne i kožne lezije (tzv. amebijaza kože).

Dijagnoza
Temelji se na nalazu E. histolytica u stolici, sadržaju apscesa ili bioptičkom materijalu. U njima se mogu videti pokretni otblici, trofozoiti, u nativnom preparatu. U preparatu napravljenom od formirane stolice, obojenom Lugolovim rastvorom, nalaze se ciste. Moguća je i kultivacija uzročnika, kao i serološka dijagnostika (indirektna hemaglutinacija, ELISA i dr.).

Lečenje
Daju se metronidazol 750 mg, 3 X dnevno, 5—10 dana, diloxanid furoat 500 mg, 3 X dnevno, 10 dana, diidohydroxyquin 650 mg, 3 X dnevno, 20 dana, a zatim produžiti tetraciklinima, 250 mg 3 X dnevno, 14 dana, paromomycin 25—30 mg/kg, podeljen u tri dnevne doze, 7 dana, dihidroemetin 1—1,5 mg/kg, pet dana. Lek izbora je metronidazol.

Protozou kasnije nazvanu Entamoeba histolytica prvi je identifikovao Lewis 1869. godine. Prvi ju je doveo u vezu sa amebnom dizenterijom Losch 1875. godine, a ime joj dao Schaudin 1903. po njenoj sposobnosti da razara tkivo .

Prevencija
Poboljšanje higijenskih uslova, zaštita voda od fekalne kontamimacije, izbegavanje oralnih i anialnih seksualnih odnosa i lečenje obolelih su najvažnije mere prevencije amebijaze.