Alkohol i zdravlje

Pod “preteranim” uzimanjem alkohola lekari podrazumevaju četrnaest ili više čašica nedeljno. Da li je konzumiranje manjih količina od navedene manje opasno i sigurno? Verovatno da nije.
Smatra se da i “malo” konzumiranje može biti riskantno.
Dakle, koliko alkohola je “previše?

Da biste na to pitanje dobili odgovor, morate znati šta se dešava kad popijete neko alkoholno piće. Kada pijete na prazan stomak, alkohol se brzo apsorbuje, i potpuno, i za kratko vreme, ulazi u krvotok. Prisustvo hrane, naročito masti, smanjuje brzinu kojom alkohol dospeva u krv. Možda mislite da ublažavate uticaj koktela dodavanjem gaziranog pića. A zapravo. činite posve suprotno: takvo mešanje obično ubrzava apsorbovanje alkohola. Kada je alkohol već u krvi, on direktno ide u jetru, gde se 95 procenata unetog alkohola “razbije” (ostalih pet posto izluče se kroz gasove koje izdišemo, preko urina ili znojenja). To je vrlo efikasno dejstvo. Nevolja je, medjutim, što jetra ne može da “preradi” više od tridesetak grama viskija na sat (a to je manje nego što neko može popiti na iskap, piva, ili količina jednaka onoj koju sadrži čaša vina). Ako pijete više od toga,alkohol ipak kruži vašim organizmom, oštećujući gotovo svaki organ. Na primer, piće širi krvne sudove svuda, čak i na koži. (Zato alkoholičari imaju natečen crvenkast nos, jer su kapilari predugo prošireni). Kada se prošireni krvni sudovi u mozgu, jetri i drugde ponovo vrate u svoj prvobitni prečnik posle noćne “apstinencije” osetite karakteristični jutarnji mamurluk.

Mamurluk je najbezazlenija od svih mogućih posledica. Evo još nekih:
• Ako previše pijete bićete podložniji srčanoj mani, gastritisu, mučnini i stomačnim čirevima, zbog nadražaja i erozije želudačnog zida velikim količinama alkohola.
• Alkohol povećava rizik dobijanja raznih karcinoma, pre svih usta, jednjaka i želuca -naročito ako ste još i pušač. Zato gnoj u ustima koji ne prolazi, teškoće prilikom gutanja, ili bol u stomaku koji se pogoršava dok jedete -iziskuju temeljito ispitivanje, zbog sumnje na maligni tumor.
• Ako nekoliko dana pošto ste se prepili i povraćali osetite temperaturu, kašalj i bol u grudima, možda to nije grip, već “aspirativna pneumonija” -ako je deo tečnosti koju ste povraćali dospeo u pluća.
• Posle dužeg perioda uživanja alkohola, jetra će najviše nastradati. Najpre će biti uvećana zbog naslaga masti u njenim ćelijama, takozvane “masne jetre”. Ovaj poremećaj se ne odaje nikakvim simptomima ali lekar može da otkrije povećanu zapreminu jetre dok vas pregleda. Ako u tom trenutku ostavite piće, priroda će vam oprostiti i jetra će se vratiti u normalno stanje. Međutim, ako nastavite, sledeća faza je “alkoholičarski hepatitis” čiji su simptomi žutica, mučnina nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka i eventualno malo povišena temperatura kao kad imate neki infektivni hepatitis.
Najčešća neizbežna i često fatalna faza alkoholičarskog oboljenja jetre je ciroza. Ako godinama konzumirate velike količine alkohola zdrave ćelije u jetri postepeno zamenjuje oštećeno tkivo sa brazdastim ožiljcima. Ciroza napada sve vitalne i sporedne funkcijc jetre koja više ne može da oslobadja svoje zalihe šećera kada dobije takav nalog tako da čim preskočite neki obrok dolazi do hipoglikemje. Zatim, ne stvara dalje proteine koji su potrebni radi normalnog zgrušavanja krvi tako da veoma lako krvarite: više ne “detoksilikuje” mnoge lekove koje uzimate, tako da organizam ne može više da ih dobro podnosi: ne stvara neophodna antitela i druge belančevine u potrebnim količinama, tako ste veoma podložni svim vrstama infekcija.
Poslednja zastrašujuća epizoda u životu pacijenta sa poodmaklom cirozom je često krvarenje iz naprslih proširenih vena u grlu zbog potiskivanja krvi iz obolele jetre. Preterano uživanje u piću takodje uništava moždane ćelije, tako da hronični alkoholičar postaje bezuman. Zapravo, alkohol je na drugom mestu (odmah iza Alshajmerove bolesti) medju izazivačima mentalne zaostalosti odraslih.
Ako neko koga volite i koje je godinama bio nežan i pažijiv prema vama odjednom počne da gubi pamćenje, orijentaciju, da dobija halucinacije, emotivne potrese, dvostruku sliku pred očima i počne da gubi kontrolu nad mišićima, uzrok može biti i piće.
Mada jedna ili dve čaše vina smanjuju napetost, stimulišu apetiti i izazivaju dobro raspoloženje, na većinu ljudi alkohol deluje depresivno čak i kada se uzima “umereno” on menja raspoloženje kod muškaraca i smanjuje njihovu seksualnu moć. Muškarci koji mnogo piju imače za 40 posto smanjen nivo testosterona (muškog hormona) koji izaziva želju i omogučava da je zadovolje. Alkohol oštećuje i srce.
Pijanci češće dobijaju srčane napade, verovatno zbog toga što nedostatak testosterona podstiče stvaranje krvnih ugrušaka u koronarnim arterijama. Alkohol može da zatruje srčani mišič i oslabi snagu ispumpavanja. Ako ste teški alkoholičar i osetite gušenje, te su vam noću potrebna dva -tri jastuka da vas podupru nagore, i ako primetite da su vam natekla stopala, verovatno da je alkohol udesio vlakna srčanog mišića. Ovo oštečenje se još komplikuje nedostacima u ishrani, u kojoj piće često zamenjuje hranu, ali je, iako kalorični, male hranljive vrednosti. Alkohol ne samo da oštećuje več i nadražuje srce, čak i kada se pije u malim količinama. Nekoliko čašica učiniče da udara mnogo brže ili nepravilno, stvarajuči pulsiranje, nesvesticu, bol u grlu a ponekad i gubitak svesti. Pošto se to češće dešava kada se provodite tokom dugog vikenda ovaj poremečaj naziva se “praznično srce”. Naročito ćete mu biti skloni ako ste već imali poremećaj srčanog, ritma.