Alergije

alergijeSvi smo primetili kijanje i zapušen nos kod mnogih osoba u proleće i leto; reč je o “rinitisu” ili “polenskoj kijavici”, jednoj vrsti alergije. Takođe se veoma često javljaju i alergije na hranu. Međutim, veliki broj materija iz našeg okruženja može izazvati alergije; one mogu da se ispoljavaju u širokom spektru reagovanja organizma, od banalnih simptoma pa sve do ozbiljnih napada koji mogu i život dovesti u pitanje. Iako se naizgled konvencionalno lečenje alergija sastoji u tome da se pomoću lekova ublaže simptomi, ipak je važno razumeti zašto imamo svrab (ili zapušen nos, ili gušenje).

Alergije su rezultat fiziološke i biološke interakcije između nas i sredine koja nas okružuje, u koju spadaju i hranljive namirnice, vazduh koji dišemo, odeća koju nosimo; okolina je puna prirodnih ili veštačkih materija, čak i mikroba, na koje reaguje naš imunološki sistem. Imunološki sistem ima sposobnost da raspozna šta pripada našem organizmu, a šta mu je strano, da razdvoji potrebe našeg tela od onog što mu smeta. Kada prepozna strane materije, on oslobađa u plazmu supstance poput histamina, ili razne vrste antitela. Antitela se formiraju kao odgovor na supstance koje organizam smatra stranim – one se nazivaju “antigeni” – i koje mogu biti prisutne u infektivnim mikrobima, hemijskim supstancama, polenu, plesni, životinjskoj dlaci, kućnoj prašini i mnogobrojnim proteinskim namirnicama.

Problem alergije nastaje kada je imunološki odgovor neprikladan, kada imunosistem preterano snažno reaguje. Tada antitela napadaju antigene pri čemu se oslobađaju supstance koje izazivaju alergije, odnosno zapaljenje tkiva. Medjudejstvo antigena i antitela može izazvati oštećenja tkiva, naročito kože, sluzokože, pluća i gastro-intestinalnog trakta (gde god postoji veća površina sluzokože jer je ona glavni put za odstranjivanje stranih supstanci u svim alergijskim procesima). Kažemo da je reč o alergiji uvek kada je prekoračen nivo imunološkog odgovora.

Kod osoba koje nisu podložne alergijama, prag draži je veoma visok, dok je kod osoba alergičnih na sve i svašta, taj prag preterano nizak, pa čak i minimalne doze alergena izazivaju veoma burne alergije. Ovo različito reagovanje posledica je raziličitog stepena sposobnosti da se eliminišu strane supstance, svojstvene svakom pojedincu. U stvari, alergija je vrhunac preterano burnog procesa čišćenja organizma. On je toliko neodgovarajući da ponekad anafilaktička kriza može opasno ugroziti život osobe .

ALERGIJA I HIPERSENZIBILNOST

Hipersenzibilnost se razlikuje od prave alergije po tome što je reč o reakcijama koje se javljaju sa zakašnjenjem, posle produženog izlaganja dejstvu alergena. Reč je o reakcijama nastalim posredstvom limfocita T iz ćelijskog imuniteta koje podstiču oslobađanje antitela kao što je imunoglobin G (IgG)? Kod prave alergije deluju antitela tipa IgE, a ona podstiču oslobađanje vaskularnoaktivne supstance poput histamina, čije je delovanje brzo i intenzivno.

Simptomi alerjije

Neki od simptoma alergije su snažan svrab, curenje nosa, zapušen nes, konjunktivitis, reakcija na koži i ubrzani rad srca (jer je u pitanju problem nastao usled povišenog tonusa nerava). Međutim,postoje i drugi hronični simptomi, ponekad nedovoljno povezani sa alergijom, poput iscrpljenosti, glavobolje, nadimanja, bolova u stomaku ili naglih promena temperamenta i raspoloženja. Alergija se može manifestovati u najrazličitijim oblicima.

Uzročnici alergije

Alergije i hipersenzibilnost izazivaju veoma različiti uzročnici koji ne ugrožavaju uvek na isti način pacijenta. Navešćemo najčešće uzročnike. Kućna prašina je možda najrasprostranjeniji izazivač alergije na spoljašnju sredinu. Iako ima mnogo supstanci u kućnoj prašini koje mogu izazvati spastični bronhitis, kijavicu ili druge alergijske simptome, najčešće je to, sasvim nesumnjivo, jedan mikroskopski insekt, grinja (Dermatophagoides pteronvssimus), odnosno, preciznije rečeno, njegove izlučevine i osušeni ostaci pošto ugine. Osetljivost na grinje prepoznaje se tako što se pojavljuju simptomi alergije tokom velikog spremanja ili redovnog čišćenja kuće, usisavanja prašine, i u trenutku kada se leže u krevet ili ustaje iz njega ujutru. Krevet je jedno od omiljenih mesta za grinje, jer tu imaju obilje hrane za sebe, perut – ljuspice naše kože koje prirodno stalno otpadaju, a posebno noću; prilikom razmeštanja posteljine, kada ležemo ili ustajemo, dolazi do podizanja prašine, što pokreće grinje i njihove subprodukte. Već i njihov latinski naziv ukazuje nam šta im je glavni izvor ishrane (dermato, koža; phagoides, žderač).Nekada se mislilo se da dečju astmu izaziva poremećen odnos između roditelja, ili bar “neskladan”, kako se govorilo, jer se zdravstveno stanje malih pacijenata neverovatno poboljšavalo čim bi se smestili u kliniku poput onih u švajcarskim Alpima, da bi se odmah pogoršalo kada bi se deca vratila u svoj dom. Činilo se da su roditelji jedini prepoznatljiv faktor u toj promeni, zbog čega su bili okrivljeni za bolest. Lečenje je dobilo duhovit naziv “roditeljoktomija” (odstranjivanje, roditelja). Danas se zna da grinje ne mogu da žive na nižim temperaturama, kao npr. na planinama. Takođe, česta promena posteljine, izbacivanje ćebadi iz upotrebe i redovno čišćenje poda uništava grinje, a to se po pravilu radi u bolnicama.

Ostali prirodni uzročnici alergija

Gljivice, spore, polen sa drveća i trave, insekti i dlaka životinja. Obično izazivaju reakciju respiratorinih organa, nadraženost očiju (svrab, suze), nosa, sinusa, ždrela, bronhija i pluća.

ALERGENI PRI KONTAKTU

Mnoge supstance iz našeg okruženja mogu izazvati alergiju ukoliko dođemo u dodir sa njima; reč je o takozvanim alergenima pri kontaktu. Vuna i perje su jedni od tih alergena. U ostale se ubrajaju tipični proizvodi tehnologije XX veka; problemi u ovom slučaju nastaju zato što naš organizam nije bio u stanju da se privikne na njih.
Mnoge osobe su alergične na kaučuk. Alergijski simptomi se mogu pojaviti kada osoba obuče ronilačko odelo, stavi plastične rukavice ili barata automobilskim gumama. Postoji niz okolnosti u kojima naša koža dolazi u dodir sa kaučukom, iako to nije tako očigledno. Recimo, lastiš na donjem vešu može prouzrokovati osip na koži, kao što i mnoge žene imaju alergijske probleme na sluzokoži genitalija usled upotrebe prezervativa ili dijafragme.

Kako izbeći alergiju na prašinu i grinje

Evo nekih mera koje bi trebalo preduzeti kako bismo ma malno smanjili prisustvo grinja i prašine:
-Spavati na jastuku od sunđera (grinje lakše opstaju u prirodnim materijalima, naročito vuni).
-Jastuk redovno čistiti usisivačem (zato su opet bolji jastuci punjeni sundjerom nego oni punjeni vunom).
-Držati jonizator vazduha koji menja elektricitet čestica prašine te one padaju na pod, umesto da lebde u vazduhu.
-Instalirati električni filter za vazduh ukoliko se simptomi pogoršavaju.
-Izbaciti tepihe iz soba u koje se najviše ulazi (bolji su podovi obloženi pločicama ili nekim drugim mineralnim materijalom).
-Usisavati prašinu sa zavesa što češće (ako prašina stvara probleme, trebalo bi ih skroz skloniti ili smanjiti).
-Čistiti nameštaj redovno vlažnom krpom kako bi se izbeglo da prašina dospe u vazduh.

Nekada su deterdženti sadržali samo sapun, ali danas većina njih sadrži i dodatne supstance za bolje pranje i izbeljivanje rublja.
Takozvani deterdženti sa biološkim dejstvom sadrže enzime koji doslovno jedu ostatke hrane prisutne u prljavom rublju; veoma su efikasni u čišćenju, ali mogu izazvati alergije.

OSTALI ALERGENI IZ NAŠE SREDINE

Jedan od razloga zašto danas alergije bujaju u odnosu na infekcije nesumnjivo je prisustvo ogromne količine sintetičkih supstanci koje su postale deo našeg okruženja tokom poslednjih pedeset godina i kojima se moramo prilagoditi.
Hrana koju danas jedemo, pića koja pijemo i vazduh koji udišemo, zagađeni su stotinama novih supstanci, od kojih su neke otrovne u većim dozama; njih ranije nije bilo i mi smo na ovaj ili onaj način gotovo svakodnevno izloženi njihovim malim ali stalnim dozama. Aditivi koji se dodaju namirnicama (za pojačavanje ukusa, slasti, boje, kao i razni konzervansi, itd.), pesticidi, izduvni gasovi, aerosol, rastvarači tečnosti za ispravljanje mehanografskih grešaka, lepkovi i hemikalije za suvo čišćenje, hemijska prašina i razne tečnosti koje se koriste u industriji (spisak bi bio gotovo beskrajan) – svi oni mogu izazvati alergiju. Jedini delotvoran lek jeste izbegavanje ovih supstanci, ali zagađenje životne sredine je toliko uzelo maha da osvaja čak i najudaljenije oblasti planete, te je nastojanje da se ne izlažemo njihovom dejstvu praktično nemoguće. Po mišljenju nekih pesimista, cela planeta postaje alergen sam po sebi i ukoliko se zagađivanje nastavi ovim ritmom, sve veći broj ljudi postaće žrtve alergije na životnu sredinu. Mi, žitelji planete Zemlje, moramo da je učinimo čistijom i zdravijom, kako ne bismo živeli pod stalnom pretnjom totalnog zagađenja svog tela i duše.

 

FORMALDEHID, SKRIVENI ALERGEN

Za mnoge od nas je formaldehid jednostavno tečnost oštrog mirisa koja se koristi za konzerviranje, a u medicini kao dezinfekciono sredstvo. Malo njih, međutim, zna da se danas redovno koristi za proizvodnju najrazličitijih supstanci, poput materijala za izolaciju zidova, mastila za novine, lepila, papira za tapete, laka za nokte, insekticida, dizel goriva, iverice i panel-ploča, sintetičkih tepiha i još mnogo, mnogo toga. Iznenađuje da proizvođači ove robe i dalje koriste formaldehid, iako se zna da izlaganje njegovom dejstvu brzo izaziva svrab, osip, mučninu, bolove u grudnom košu i alergije kod velikog broja osoba.

 

HRANA I ALERGIJE

Najčešći alergeni su pšenica, mleko, jaja, kukuruz, kvasac, kafa i čokolada. Alergija na hranu izaziva najtipičnije reakcije; napada gastrointestinalni, nervni i respiratorni sistem, a naročito kožu.
Povezano >>> Lečenje alergija

Loading...
loading...
----