Alergije kod dece

Alergije kod dece su posledica stečene preoseljivosti na određene lekove, hranu ili materije iz okruženja.Alergije mogu da počnu u bilo kom trenutku, a najčešće ih izazivaju stres i ponovljeno izlaganje toksičnim materijama.

Osim toga, dokazano je postojanje genetskog faktora: deca mogu da naslede od roditelia sklonost ka pojavi određenih alergija. Sve češća pojava alergija povezuje se sa zagađenjem vazduha, vode i hrane; smanjenjem dojenja dece i sve ranijim. uvođenjem čvrste hrane za odojčad; konzumiranjem genetski modifikovanih biljaka; usled jednolične ishrane. Kada svakog dana jedete istu hranu, vaše telo može razviti preoseljivost na nju. Da bi sprečili alergije na hranu, izbegavajte da deci dajete istu hranu češće od svaka tri-četiri dana.

Alergija na hranu
Najčešća hrana koja izaziva alergiju kod dece su mlečni proizvodi, jaja, pšenica, kikiriki, kukuruz, agrumi, šećer, kofein (ima ga u gaziranim pićima), konzervansi, aditivi i boje za hranu.
Simptomi su najčešće podočnjaci i otoci ispod očiju, horizontalna ispucalost donje usne, zadržavanje tečnosti i hronično otečene limfne žlezde. Takođe postoji i dug spisak stanja i bolesti koje su možda u vezi s alergijom na hranu, što ukliučuje afte, hronični proliv, stomačne gasove, osetliivost creva, mokrenje u krevet, hronične infekcije bešike, česte infekcije uha, nervozu, depresiju, smanjenu sposobnost koncentracije, nesanicu, fras, zapaljenje zglobnog tkiva, bolove u zglobovima, astmu, hronični bronhitis, akne, ekceme, polensku groznicu, svrab, osip, vrtoglavicu, glavobolju, nizak šećer u krvi i zapaljenje sinusa.
Najjed-nostavniji i najefikasniji metod za lečenje alergije je izbegavanje problematične hrane.

Sezonske alergije kod dece
Alergije na okolinu ili sezonske alergije mogu biti izazvane plesnima, kvascem, prašinom i polenom različitog bilja. Osim toga,kod dece su česte alergije na životinjsku dlaku, grinje, isparenja iz peći na čvrsto gorivo i dim cigarete.

Najčešći lekovi koji izazivaju alergije su sulfa preparati i penicilin ali svako može biti alergičan na bilo koji tip lekova. Dodaci i lekovito bilje mogu pomoći u smanjenju zapaljenskog odgovora i delovati kao antihistaminici. Pokušajte da detetu dajete vitamina C dnevno, ali povećavaite dozu postepeno, da izbegnete proliv. Ako dobije proliv smanjite dozu dok ne prestane. Druga sredstva protiv zapaljenja su 1 supena kašika omega-3 masnih kiselina dnevno, 1000 mg kvercitrina dva puta dnevno i 500 mg bromelina tri puta dnevno. Od lekovitog bilja isprobaiti čaj od šipka i od koprive.

Alergije na hranu su u porastu. Mnogi oboleli pate u tišini, pošto ni ne shvataju da su alergični. Najčešći izazivači alergije na hranu su pšenično brašno, beli šećer i obrađena hrana koja nema hranljivu vrednost. Da stvari budu još komplikovanije, ljudi jedu sve jednoličnije. Veliki broj ljudi jede stalno istu hranu, uglavnom od pšenice, k-kuruza, mlečnih proizvoda, šećera, kofeina, mesa, jaja i agruma.
Ako jedete svaki dan istu hranu, to može izazvati pogrešnu reakciju imunog sistema, što dovodi do alergijskih reakcija. Drugi najčešći izvor alergija su veštački konzervansi, aditivi, boje, natrijum-glutamat, aspartat, saharin, pesticidi i druge hemikalije.

Zapaljenje, simptom koji se najčešće vezuje za alergije, može da se pojavi bilo gde u organizmu. Ako zahvati zglobove, može izazvati reumatoidni artritis; hroničnog zapaljenja sinusa ili ako zahvati glavu, može dovesti do migrene. Simptomi koji se povezuju s alergijama su mnogobrojni. Između ostalog to su akne, astma, depresija, iznemoglost, sindrom iritabilnog kolona, nesanica, ekcemi, polenska groznica, nervoza, afte, škripanje zubima, proliv, stomačni gasovi, grčevi u stomaku, zatvor, artritis, multipla skleroza, glavobolje, fras, zapaljenje sinusa, osip, hronične infekcije bešike, mokrenje u krevet. Ako podozrevate da ste alergični na hranu, možete to proveriti eliminacionom ishranom. (Ne pokušavajte ovo ako imate naglu reakciju na hranu, kao što je otežano disanje ili jaki napadi astme, jer rza hranu kod nekih osoba izlaganje problematičnoj hrani može izazvati anafilaktički šok.) Evo kako. Prvo, odredite na koju ste hranu možda alergični. Najšće su u pitanju pšenica, mleko, kukuruz, agrumi i kikiriki. Ako niste sigurni, izbacite sve to iz jelovnika, zajedno s obrađenom hranom, prehrambenim bojama, aditivima, konzervansima, kafom, šećerom i alkoholom. Proveravajte sastav svake namirnice koju kupujete. Pijte filtriranu vodu i jedite organsku hranu koliko god je moguće.Neka to traje dve do tri nedelje. Posle tri nedelje, vaši simptomi alergije bi trebalo da nestanu. Ako se to ne desi, možda ste alergični na nešto što niste izbacili; ili se niste pridržavali dijete; ili imate neki drugi zdravstveni problem. Ako su simptomi nestali, vratite u ishranu jedan tip hrane i pratite reakciju organizma. Pojedite veliku porciju sumnjive hrane za doručak, ručak i večeru. Vodite beleške o simptomima. Ako se simptomi ne vrate u roku od tri dana, verovatno niste alergični na tu namirnicu. Posle tri dana, uzmite novi tip hrane. Posle još tri dana, sledeći tip. Ako se simptomi pojave, prestanite da jedete tu vrstu hrane, jer ste verovatno alergični na nju. Sačekajte da simptomi prođu, pa onda testirajte sledeći tip hrane. Kada odredite na koju hranu ste alergični, izbacite je iz ishrane na 3-6 meseci i potom je postepeno ponovo uvedite. Možda ćete utvrditi da je alergijska reakcija nestala. Pazite da za to vreme jedete kompletne obroke bez aditiva, dovoljno raznovrsne kako se isti tip hrane ne bi ponavljao češće od dva-tri puta nedeljno.